Nikola Pejaković: Inspiraciju nalazim svuda, ali priča mora da mi legne na srce || Hello Magazin!

Glumac, pisac, reditelj i muzičar, harizmatični Nikola Pejaković jedan je od retkih čiji je talenat jednako dobar u svim sferama umetnosti za koju tvrdi da je njegov zanat od koga zarađuje za život. Kao glumca voleli smo ga u filmovima "Mrtav ladan" i "Mi nismo anđeli", među njegovim scenarističkim ostvarenjima su "Ustanička ulica" i "Vratiće se rode", dok se kao reditelj iskazao u televizijskom serijalu "Složna braća". Iako se prvenstveno bavi bluz muzikom, njegova najpoznatija pesma je "Haljinica boje lila".

Pošto je zbog ratnog vihora devedesetih došao u Beograd, gde se školovao i proveo svoju mladost, vratio se u rodnu Banjaluku i zasnovao porodicu. Srpsku prestonicu i dalje doživljava kao svoj dom i siguran je da će joj se vratiti, a dok se to ne desi, u Srbiju dolazi uglavnom zbog poslovnih obaveza. Tako će narednih mesec dana u edukativnom centru "Lekart" držati kurs kreativnog pisanja pod nazivom "U potrazi za dobrom pričom".

Uskoro dolazite u Beograd, gde ćete držati jednomesečnu radionicu kreativnog pisanja. Šta očekuje polaznike?

- Pokušaćemo da odgovorimo kako, na koji način, gde i kada naši pisci, dramski pisci i reditelji, filmski reditelji, dramaturzi, dolaze do priče, odnosno do teme. Šta ih to inspiriše, šta ih pokreće i gde nalaze onaj mali, vredni kamen na kome kasnije nastave da zidaju roman, film ili nešto drugo. Naravno, pričaću i o sopstvenom iskustvu.

Gde najčešće pronalazite inspiraciju za vaše priče?

- Na svakom mestu, nikad ne znaš kada će nešto da iskoči i da te pokrene. Priča je važna, ali nije presudna. Važan je taj sklop, ta kombinacija tvog unutrašnjeg sveta i priče koja taj svet uzburka i natera te da o njemu progovoriš.

Šta je najvažinije da bi jedna priča bila dobra?

- Mora u vama da probudi želju da je nastavite, produbite, da imate svest o tome koliko je važna za vas i kako treba da nastavi da se razvija. Priča mora dobro da legne na srce pisca, a onda i proklija.

Volite li da dolazite u Beograd i kako najradije provodite vreme kada ste ovde?

- U Beograd uglavnom dolazim zbog sastanaka, razgovora i dogovora. Ovde su mi ostali prijatelji, kumovi i čitav jedan život.

Kakve uspomene vas vežu za ovaj grad?

- Beograd je moj grad. Sve na šta pomislim ima veze sa Beogradom.

Vi ste reditelj, scenarista, glumac i muzičar. Koja od tih profesija vam je trenutno najdraža?

- Muzika.

Kada se zasitite jedne umetnosti, "bežite" u drugu?

- Ne, jer sve one u stvari idu nekako zajedno, prepliću se i sudaraju.

Posvetili ste život umetnosti, šta je vama umetnost dala zauzvrat?

- Umetnost je moj zanat. Ne znam ništa drugo da radim, od toga jedem hleb.

Kako se relaksirate kada želite da pobegnete od svih obaveza?

- Tako što kao većina buljim u televizor. Volim da gledam "ID" kanal na kome su emisije na temu kriminala, ali i ostale trice.

Da li ste mirnu luku pronašli u porodici i prija li vam što ponovo živite u rodnom gradu?

- Mislim da bih mogao da živim bilo gde, samo da je mir i da ne tuku. I, naravno, da je moja porodica uz mene. Lepo mi je u Banjaluci, ali, iskreno, Beograd mi nedostaje i čini mi se da ćemo se, kad se steknu uslovi, vratiti u "beli grad".