Kalina Kovačević: Ne volim da budem u centru pažnje || Hello Magazin!

U skladu sa stavom da sve u životu dolazi u pravo vreme, Kalina Kovačević naoružana strpljenjem ostvaruje svoje snove. Tridesetjednogodišnja glumica sebi dozvoljava luksuz da isključi telefon na dve nedelje, a kao umetnica bira projekte u kojima će igrati. Posle udaje za fudbalskog menadžera Radeta Ćaldovića i rođenja kćerke Mione, koja sada ima četiri godine, atraktivna brineta posvetila se pozorišnoj karijeri, a dolazi vreme kada planira da se vrati radu na filmu i televiziji. Dok se sprema za snimanje nove serije i filma, ona je treći put zaredom igrala u predstavi koja je otvorila sezonu u nacionalnom teatru.

Nedavno ste otvorili novu sezonu u Narodnom pozorištu, koliko ste pripremali predstavu "Na dnu"?

- Pripreme su počele još u junu, a potom smo imali letnju pauzu, pa smo se ponovo sastali u septembru. Reč je o predstavi koju je napisao Maksim Gorki, a režirala Ana Đorđević, sa kojom sam prvi put sarađivala i prezadovoljna sam. Igraju i Sonja Kolačarić, Vanja Ejdus, Aleksandar Srećković Kubura, Tanasije Uzunović i mnogi drugi. Divno je što se komad bavi temom čoveka i njegovog stradanja, odnosno koliko čovek treba da se trudi da ne bi izgubio ono ljudsko u sebi i kakvi mi to postajemo kad više nemamo saosećanje sa drugim čovekom. Tema je ozbiljna, ali se od Narodnog pozorišta to i očekuje.

U Narodnom pozorištu radite od početka karijere, smatrate li ga svojom drugom kućom?

- Dugo radim u nacionalnom teatru, prvo sam bila honorarac, a posle sam postala i član pozorišta. Mnogo volim svoje kolege, sa mnogima sam postala i prijatelj, što nam omogućava da mnogo lepše radimo. Recimo, imamo predstavu "Ženski orkestar" gde igram sa Nelom Mihajlović, Bojanom Stefanović, Zlatijom Ocokoljić, Vukom Kostićem i drugim kolegama, a posle te predstave poznate su ženske žurke u bifeu.

Jeste li se uželeli rada na televiziji i filmu?

- Jesam, ali početkom sledeće godine trebalo bi da snimam jednu seriju, kao i jedan film koji će biti veliko iznenađenje jer nas očekuju inostrani glumci. Reč je o domaćem filmu sa inostranim glumcima.

Imate li iskustvo rada u inostranstvu?

- Sarađivala sam sa Italijanima, odnosno igrala sam u nekoliko njihovih serija. Bilo je zanimljivo raditi na stranom jeziku, ali naši glumci su jedni od najboljih u Evropi i imaju oni mnogo toga da nauče od nas.

Otkad ste postali majka birate li uloge koje ne zahtevaju dugo odsustvo od kuće?

- Miona sada ima četiri godine i već je dovoljno velika da razume da mama ide na posao i da postoji vreme kada sam odsutna od kuće. U početku nisam htela da prihvatam uloge u serijama i filmovima, jer je bila mala i nisam imala potrebu za tim. Sve u životu dođe u pravo vreme, a strpljenje je vrlo važno u današnje vreme.

Možete li sebi da priuštite da birate uloge?

- Mogu. Ne mislim da bi trebalo da se radi bilo šta samo zbog finansija. Talenat je osećaj za meru, ne bi trebalo prihvatati sve uloge, ali ni previše birati. Takođe, ne spadam u glumce koji mogu da rade po tri projekta u isto vreme, jer tako nemam koncentraciju da se posvetim ni jednoj ulozi u potpunosti. Ne kažem da oni koji to rade greše, ali meni to ne odgovara. U našem poslu postoji i stalna oscilacija između pozorišta i televizije i filma. Ja sam posle porođaja bila jako aktivna u pozorištu, na kraju prošle sezone u Narodnom pozorištu bila sam glumica sa najvećim brojem odigranih predstava, što me je iznenadilo i obradovalo. Sada je došlo vreme kada mogu i da snimam. Opet se vraćamo na to da je sve stvar strpljenja.

Po prirodi ste strpljiva osoba?

- Oduvek sam bila strpljiva. Kad sam ostala u drugom stanju, svi su me pitali kakvi su mi planovi u vezi sa karijerom, ali roditeljstvo i majčinstvo su neke druge lepe stvari koje te emotivno upotpunjuju, dok posao može da pričeka. Sada, kada je Miona porasla, u potpunosti mogu da se vratim poslu i radim ono što me ispunjava na drugi način. Uloge sada u potpunost biram po tome kako su napisane i da li umetnički inspirišu. Divno je što imam podršku porodice, tako da mojoj kćerki ništa ne manjka u mom odsustvu.

Voli li Miona da provodi vreme sa bakom i dekom?

- Obožava jer je tada najviše u centru pažnje. Ona dosta vremena provodi u prirodi, što je dragoceno, jer beogradski asfalt u velikoj meri nije dobar. Voli da boravi na selu, jer tamo ima najveću slobodu. U gradu moramo da vodimo računa o saobraćaju i raznim drugim stvarima, dok tamo po čitav dan trči, pomaže dedi oko gajenja voća i uči se mnogim stvarima. Tako je, recimo, letos na moru naučila da prepozna mnoge vrste riba.

Jeste li najveći deo leta proveli na moru?

- Kao i svake godine bili smo u našoj kući u Crnoj Gori, a svako letovanje je obeleženo Mioninim rođendanom koji nam je najvažniji događaj. Ove godine je već sama birala kako će slavlje da izgleda - od toga šta će da obuče do ukrasnih balona. Kada sam na moru, imam običaj da isključim telefon i da se potpuno isključim iz svakodnevnog života. Samo čitam, uživam u moru i tišini.

Nije li veliki luksuz u današnje vreme isključiti mobilni telefon?

- Kada kažem ljudima da isključim telefon na petnaest dana, obično im zvuči nemoguće, ali čovek mora da nađe vreme da se posveti sebi i napravi otklon od velikog broja informacija koje svakodnevno primamo, koje naš mozak nije u stanju da obradi. To troši čoveka, dolazi do prezasićenja, stresa, čak i napada panike kod nekih ljudi. Zato se trudim da kanališem tu vrstu brzog života koji vodim u Beogradu tako što odem u prirodu, odmaram se i osluškujem je. Mnogi mi se zbog toga smeju, ali to u inostranstvu, pre svega na Zapadu, nije neobičajeno. Tamo su ljudi često u prirodi i bave se sportom, a među njima su mnogi i u poznijim godinama.

Koliko vodite računa o svom izgledu? Posećujete li često salone lepote?

- Kao i svaka žena volim da se negujem i vodim računa o sebi. Idem redovno kod kozmetičara, a pošto mi je koža suva, prijaju mi tretmani koji osvežavaju lice. Posle tridesete moramo više da se posvetimo licu i boricama koje ne bi trebalo uklanjati već negovati.

Šta najčešće nosite od garderobe?

- Preko dana sam uglavnom u farmerkama i ravnooj obući koje kombinujem sa majicama, sakoima ili kožnim jaknama. To je garderoba u kojoj se najlepše osećam dok za večernje izlaske uvek nosim štikle, jer se u njima odmah osećam bolje. Kada su neke svečanije prilike u pitanju, volim da eksperimentišem sa haljinama, ali su to uvek modeli koji su svedeni, koji prate liniju tela.

Volite li prilike koje zahtevaju glamurozan izgled?

- Ne idem često na gradska dešavanja, biram gde ću da se pojavim, ali kada idem, volim da se doteram.

Današnje devojčice su takođe posvećene svom izgledu i uživaju u garderobi više nego ranije generacije, kakva je vaša kćerka?

- Zaista je neverovatno koliko je svaka generacija drugačija. Današnja deca brže sazrevaju, jer su im informacije dostupnije nego ranije. Moja Miona se ne razlikuje mnogo od druge dece, pa tako sama bira šta će da obuče i voli da garderoba na njoj bude šarena. Ja je puštam da nosi šta hoće kao što joj dozvoljavam i da maže nokte, jer smatram da je detinjstvo rezervisano za uživaje u mašti i bezbrižnosti.

Ko je stroži roditelj, vi ili vaš suprug?

- Možda sam ja malo zahtevnija od njega. Moja je teorija da bi decu trebalo učiti obavezama, ne onim koje ih opterećuju, već onim koje im pričinjavaju zadovoljstvo. Tako, recimo, Miona voli da ide na "sportić" i balet, što je sama izabrala, ali joj ne dozvoljavam da odsustvuje sa časova. Ne može jedan dan da voli aktivnosti, a drugi da ne voli. Smatram da će joj sa takvim vaspitanjem sutradan biti lakše u životu.

Jeste li uz supruga zavoleli fudbal?

- Oduvek sam mogla da gledam fudbal, mada više volim da pratim atletiku. Žao mi je što kod nas mnoga sportska dešavanja ostanu u senci nekih drugih zbivanja i više ih ne pratim u meri u kojoj sam to radila kao dete. Ali volim da navijam za naše reprezentativce u svim sportovima.

Sa predstavom "Sokin i Bosina" obišli ste gotovo čitavu Evropi, jeste li skoro imali neko zanimljivo gostovanje?

- To je odlična komedija u kojoj igram sa svojom majkom Ljiljanom Blagojević, Viktorom Savićem, Milošem Đorđevićem i Sonjom Knežević. Reč o bračnom paru koji čine jedan baletan i žena koja vozi kamion, a zaplet nastaje kada im dođu majke u stanu od dvadeset kvadrata i ne žele da odu kući.

Uskoro ćete proslaviti rođendan, spremate li žurku?

- Nikada ne slavim rođendane, ne zato što zazirem od godina, već zato što privatno ne volim da budem u centru pažnje. Na sceni volim publiku i kada sam neki drugi lik, pažnja mi ne smeta, ali privatno sam osoba koja sedi u društvu i sluša tuđe viceve, a ne ona koja zabavlja ekipu.