Pola sata sa... Sanja Marinković || Hello Magazin!

Koji lapsus biste najradije zaboravili?

- Nema lapsusa koje bih želela da zaboravim, postoje samo oni kojima se slatko smejem. “Magazin in” se ne emituje uživo, tako da u montaži mogu da izbacim ono što ne bih želela da gledaoci vide i čuju. Postoji jedan lapsus koji sam nesmotreno napravila, ali koji nimalo nije smešan. Kada mi je gostovala Esma Redžepova, pitala sam je koji joj je bio najteži trenutak u životu, a ona je odgovorila da je to bilo kada se borila za život svog deteta, posle čega sam je pitala da li je bilo i nešto gore.

Šta vas najlakše iznervira?
- U Srbiji me najviše nerviraju lenjost, neodgovornost, preduge analize raznih situacija i sud koji drugi donose o ljudima koje ne poznaju.

Jeste li i privatno veseli kao u emisijama?
- Moj temperament kod kuće jednak je onom na ekranu. Studio je za mene prirodno okruženje u kome se osećam kao kod kuće.

Koji izgovor koristite kada kasnite?

- Nikada ne kasnim, uvek stižem pre svih.

Postoji li neko na javnoj sceni koga nikada ne biste ugostili u vašoj emisiji?
- Ne postoji. Posao obavljam profesionalno, osluškujem želje publike, tako da ću rado ugostiti svakoga koga publika želi da vidi i čuje.

Kako vam uspeva da u istoj emisiji dovedete intelektualce i estradnjake?
- Ne delim goste na intelektualce i one sa estrade. Tajna uspeha “Magazina in” jeste u tome da spaja ljude koji neće sedeti zajedno u kafani, ali sede zajedno u mojoj emisiji. To je težak zadatak, ali već toliko dugo radim svoj posao i odlično poznajem ukuse i želje svojih gostiju, i pravim kombinacije za koje znam da će im prijati.

Gledate li vašu emisiju u redovnom terminu?

- Nikada. Subota i nedelje su dani kada sam posvećena sinu i najmanje ih provodim uz televiziju, a najviše u pozorištu ili bioskopu. Svoje emisije detaljno pogledam nekoliko dana pre emitovanja.

Ko vam je najverniji gledalac?
- Pored milion i dvesta hiljada Srba, to su moja mama i snaja Jelena.

Da li vam nekada nešto zameraju?
- Mama je najverniji gledalac i najiskreniji kritičar. Njene ocene su uglavnom - “onako”, “interesantno” i “fenomenalno”. Uglavnom kada od neke emisije očekujem mnogo, ona mi kaže da je bila “onako”. Srećom, nije uvek dobar piplmetar i ne pogodi uvek ukus publike.

Šta vam suprug najčešće zamera?

- To što sam brzopleta, što nemam mnogo strpljenja i što ne umem da izbrojim do deset pre nego što odreagujem u nekim situacija. Uglavnom se vodim emocijom, a ne raciom.

Šta zamerate sebi?
- To što sam previše verovala ljudima i sada sam mnogo opreznija.

Da li s godinama uspevate da više uključite racio, a manje emocije?
- U martu sledeće godine punim četrdeset dve i mogu da kažem da sam mnogo taktičnija nego ranije, učim da brojim do deset i uspeva mi. Sve manje analiziram druge, više vodim računa da promenim sebe nego druge i mislim da je to moj najveći uspeh.

Zašto su četrdesete bolje od tridesetih?

- Zato što shvatite da su sloboda, obrazovanje i majčinstvo najvažniji u životu, a u četrdesetim ste veći deo toga već ostvarili. To vam daje mogućnost da mnogo opuštenije koračate dalje kroz život.

Dešava li vam se da zaboravite godišnjicu braka ili neki drugi važan datum vezan za članove vaše porodice?
- Nažalost, to mi se dešava redovno, ali, na sreću, imam mamu koja me uvek podseti na važne datume članova porodice, a koleginicu koja me podseća na rođendane saradnika.

Kada vas je sin poslednji put slatko nasmejao?
- Pre nekoliko dana sam otišla po njega u školu, a on me je dočekao sa papirnom krunom na glavi koju je dobio kao pohvalu za dobar zadatak iz engleskog. Dok su druga deca nosila samo krune, na kruni mog sina pisalo je: “Strahinja voli L”. Tako da je svoju ljubavnu poruku jednoj devojčici ceo dan nosio na čelu.

Da li ste nekada čuli Strahinju da opsuje?
- Ume on i da opsuje i da nekog uvredi, a onda sledi klasično roditeljsko pitanje: “Od koga si to čuo?” I objašnjavanje zašto nije lepo da se tako izražava. Ali mislim da deca moraju da prođu i tu fazu.

Volite li kafane i kakvi ste kad malo više popijete?
- Ne volim klasične kafane sa kariranim stolnjacima, ali volim barove i klubove. Izlazim vikendom sa prijateljima, a pošto sam odmerena tačno znam kada treba da prestanem sa pićem da bih se sigurno odvezla kući. Ja sam uvek ta koja razvozi prijatelje posle provoda.

Kršite li pravila u saobraćaju?
- Vozim od 2005. godine, i za sada nemam nijedan saobraćajni prekršaj.

Šta radite kada vam dođe žuta minuta?
- Odem na trčanje.

Ko vam je najveća konkurencija u poslu?
- Nemam konkurenciju. “Magazin in” je jedina forma u Srbiji koja već petnaest godina beleži rekordnu gledanost i u tom smislu imam dovoljno samopouzdanja. Sama sebi sam najveća konkurencija kada na početku sezone razmišljam šta bi trebalo da promenim da bismo ostali najgledaniji. Takođe, volim da za saradnike biram ljude koji su mlađi od mene deset ili dvadeset godine, jer mi oni omogućavaju da pratim trendove i unose novu energiju. Kada sam bila na početku karijere, moje koleginice su govorile da ne žele da pomažu mladima jer tako gaje zmiju u nedrima, a ja se ponašam suprotno i jako sam ponosna što su neki učenici iz “Oficine” prestigli i mene i Vesnu Dedić i nalaze se na većim uredničkim pozicijama od nas.