Pola sata sa... Zoran Kesić || Hello Magazin!

Na početku ste nove sezone emisije "24 minuta sa Zoranom Kesićem". Čime ćete iznenaditi publiku?
- Publiku ćemo iznenaditi novim premijernim terminom naše emisije. Subota u devet uveče je udarni termin. To je lep, porodični termin i moje srce igra od radosti što će konačno i naši najmlađi, popularni švrćani, hoću reći deca, moći da nas gledaju. Reprizni termin biće onaj naš stari, dobro znani "erotski" termin - nedeljom od dvadest tri sata.

Osećate li uzbuđenje pred novi serijal?
- Uvek isti nemir, uvek ista pitanja: "Hoćemo li umeti, smeti, moći". Svaki novi početak mi je kao porođajne muke majke blizanaca, debeljuškastih blizanaca. Srećom, uvek sve bude u redu. I sa majkom i sa debelim blizancima.

Jeste li ponosni na način kojim ukazujete na greške političara?

- Naravno. Šarm i duhovitost i jesu nešto što krasi našu emisiju i što je svakako osvojilo srca naših dragih gledalaca. S druge strane, kada političare ne bismo kritikovali na taj naš ljubak, elegantan način, već onako kako ponekad zaista i zaslužuju, psovkama, uvredama ili kletvama, ne bi se mnogo razlikovali od onoga što se može čuti u svakodnevnim razgovorima na ulici, u prevozu, na radnim mestima, pijaci, fakultetu. Televizija mora malo sve to da ulepša, da upakuje, da bude pitko, prijemčivo, politički korektno.

Da li vam nešto zameraju kada se sretnete?
- Ja te ljude nikad ne sretnem uživo. Ne poznajem ih, a sem toga ne krećemo se u istim krugovima. Ukoliko bi me neko od njih sreo na ulici ili kod zubara, siguran sam da bi mi se obradovao. Prosto, uvek je lepo videti neku poznatu ličnost. To vam je slično kao kad pipnete odžačara, donosi sreću. Ubeđen sam da sam krajnje simpatičan i drag čak i onima koje najviše spominjemo.

Koliko je važno da se popularnost iskoristi u prave svrhe, poput humanitarnih akcija?
- Ima mnogo takvih akcija, a meni su moja porodica i moj posao bitniji od bilo kakve akcije. Naravno, ponekad me uhvate nespremnog, ulove me i onda, eto, učestvujem. I da vam pravo kažem, bude mi drago što učestvujem. Pogotovu kada upoznam one kojima nešto kao pomažemo, a to su najčešće deca. Volim decu, imam kod kuće jedno. U redu je da ljudi ponekad iskoriste tu popularnost da pomognu nekome. Ipak, treba razumeti i da su oni samo ljudi i treba ih ostaviti na miru ako neće ili nemaju vremena da pomognu.

Kako ćete iznenaditi suprugu povodom druge godišnjice braka?

- Prošli put dobila je hrčka, a razmišljam da se ove godine, pošto mi dobro ide u poslu, otvorim za celu bundu. Mislim, jesmo mi kasnije od tog hrčka napravili muf, ali muf je znak male ljubavi. Bunda je ipak adekvatan poklon za drugu godišnjicu. A velika je ljubav potrebna da bi me neko trpeo i drugu godinu zaredom. Raspitaću se koliko ide hrčaka za jednu bundu, pa neka supruga to odnese opet kod Rapajića. On to lepo podavi, odere, iskroji. Moja majka ima jednu i super joj stoji.

Šta možete da kažete o braku na koji se ljudi danas sve ređe odlučuju?
- Brak je odlično rešenje za sve one koji nisu u braku, a želeli bi da se ožene. Nema ništa lepše od srećne bračne zajednice. Nekim ljudima se brak toliko svidi da postanu maltene ovisnici. Nije im dovoljan jedan, već hoće i drugi, treći, peti. Ja nisam baš toliki ljubitelj braka. Više volim ženu.

Koliko vas je roditeljstvo promenilo?
- U celoj toj priči o roditeljstvu i detetu najveća promena je kod bebe. Ona nije bila tu, a sad je tu. Nije imala ime, sad ima. Niko nije dolazio da je vidi, niko nije plakao od sreće, niko ocenjivao liči li na ovoga ili na onoga, a sada to čini. Tako da bih ja novo, mnogo bitnije pitanje postavio bebi: "Koliko vas je dolazak na svet promenio i kako se osećate sada kada ste postali beba?"

Radujete li se svakoj novoj reči koju Andrej nauči?

- Neke od reči Ananovog (tako sebe zove) rečnika su: "ikaka" (šišarka), "bobip" (pomfrit), "mum-mum" (pesma o bumbaru, zum-zum), "hija" (usisivač), "didok" (pesma "Sve je pošlo naopačke", u kojoj se u jednom trenutku čuje "ding-dong"). Volim njegove reči. Mnoge mi se čak više sviđaju u njegovoj varijanti. Nije li lepše poručiti misteriozni, egzotični bobip, nego obični, često premasni pomfrit? Prihvatam mnoge njegove izraze i sve češće ih koristim i kad "pića" (pričam) i kad "piće" (pišem).

Da li je vaš sin prvo izgovorio reč "mama" ili "tata"?
- Mi se nismo takmičili. Mama je bila prva reč koju je rekao. Deca treba više da vole majke. I da budu svesna majčinih muka i žrtve koju su podnele da bi ih žive i zdrave donele na svet.

Ide li Andrej u zabavište i da li vam je teško da se odvojite od njega?
- Samo što nije krenuo u vrtić. On je stalno okružen decom, ima puno braće, sestara, dece naših prijatelja. Vrlo je komunikativan i šarmantan, ali hoće ponekad malo i da ujede. Kao uostalom i njegovi tata i mama.

Trudite li se da ne zapostavite romantiku u braku?

- Znam na šta ciljate, ali ne želim da pričam o seksu. To je nešto intimno, a ja ne poznajem baš dobro sve vaše čitaoce. Osim toga, ovo bi mogli da pročitaju i naši roditelji , pa bi mi bilo malo glupo, crveneo bih na sledećem porodičnom ručku.

Da li biste vi i vaša supruga voleli da proširite porodicu?
- Opet vi o onim stvarima!?

U kojim situacijama vam prija popularnost, a u kojima poželite da ste anonimni?
- Popularnost mi prija kada sam u Srbiji, ali čim odem u neko inostranstvo, poželim da budem anoniman. I, gle čuda, želja mi se ispuni. Skoro niko me tamo ne prepoznaje.