Nikolina Pišek: Proslava godišnjice braka u Monte Karlu || Hello Magazin!

Nikolina Pišek je sa suprugom Vidojem evocirala najpše uspomene tokom odmora na Ibici i u Monte Karlu, gde su su se pre dve godine venčali...

U opuštenoj atmosferi i uz najbolje italijanske specijalitete, voditeljka Nikolina Pišek, sada gospođa Ristović i njen suprug Vidoje obeležili su drugu godišnjicu braka u elegantnom restoranu hotela „Metropol“ u Monte Karlu.

Neformalno slavlje započeli su nešto ranije, jer su posle porodičnog odmora otišli na samostalno desetodnevno letovanje na Ibicu. Tamo su imali priliku da se podsete dana kada nisu imali kćerku Unu Sofiju i da se potpuno posvete jedno drugome i uživaju u noćnom provodu za koji nemaju mnogo prilika. Posle zabava na mondenskom španskom ostrvu, otputovali su u Monte Karlo, gde su smeštene neke od njihovih najlepših uspomena i gde su se 2013. godine venčali.

Poseta omiljenim mestima u Monaku ni ovog puta nije izostala, a idilu je povremeno remetila griža savesti zbog toga što njihova devetomesečna devojčica nije sa njima, pa su u svakom trenutku morali da znaju kako provodi vreme. Ipak, sa odmora su se vratili puni lepih uspomena i zaljubljeniji nego ranije.

Slavlje povodom godišnjice braka započeli ste sa suprugom putovanjem na Ibicu.

- Ibica je za mene veliko otkriće. To ostrvo svi doživljavaju kao parti destinaciju, ali je reč o mestu koje može da bude dosta zanimljivo i za goste sa drugačijim zahtevima. Zabave su povod zbog koga ljudi odlaze tamo, ali ima i mnogo kulturnih znamenitosti koje se mogu videti, tako da Ibica može da bude idealna i za sve one koji žele mir i luksuz.

Kako ste provodili dane?

- Bili smo locirani na severnom delu ostrva u hotelu „Hacienda Na Xmena“, koji je prilično miran i izolovan od svih ludih dnevnih i noćnjih dešavanja, što mi je i bila namera. Želela sam da budemo negde gde ćemo imati mir i gde ćemo moći da se posvetimo sebi, a takođe i da imamo dobra mesta za kupanje. S druge strane, kada smo želeli da uživamo u noćnom životu i čitavom tamošnjem životnom stilu, mogli smo i to lako da priuštimo. Tako smo obilazili celo ostrvo i različite bučnije i mirnije plaže i upoznali smo Ibicu prilično dobro. Uveče smo gotovo svake noći izlazili, jer smo želeli da vidimo i taj segment. Mnogi moji prijatelji su u tom periodu bili tamo, tako da smo imali i dobro društvo.

Da li su vam prijali noćni izlasci, s obzirom na to da poslednjih godinu dana niste često imali prilike za ludi provod?

- Da, nisam izlazila u poslednje vreme i prijala mi je mala promena. Naročito zbog toga što sam bila na lokaciji koja mi je nepoznata, pa svako mesto na koje bismo otišli za mene je bilo novo i drugačije. Noćni život Ibice je vrlo živopisan i morate se upustiti u to bez ikakvih predrasuda, jer svašta možete da očekujete. Postoje mesta koja su vrlo skupa i ona koja su pristupačna svačijem džepu, ali je zabava podjednako dobra na obe lokacije.

Postoje li žurke koje ćete pamtiti?

- Poslednje večeri s bili mo na partiju didžeja Armin van Burena u čuvenom luksuznom rizortu „Ushuaia“, koji mi se jako dopao. Vidoje i ja smo se tamo odlično proveli i čitava energija koja je vladala te večeri jako nam je prijala. Kompleks u kome je bila žurka namenjen je „partijanju“ oko bazena i bine i izgleda dosta nadrealno, a nalazi se u blizini aerodroma, tako da sve vreme na tridesetak metara iznad vas proleću avioni i izgleda kao da su oni naručeni za čitav spektakl. Takođe smo bili na živopisnom partiju „Drolja“ u poznatom klubu „Amnezija“, kao i na odličnom nastupu Dejvida Gete u čuvenom klubu „Paša“. Izlazili smo i u mnoge manje klubove i barove u kojima se pretežno okuplja gej populacija, ali preporučila bih onima koji to ne vole da ih obiđu jer tamo zaista svašta može da se vidi. Posetili smo i vrlo zanimljiv restoran „Lio“ u novoj marini, koji postoji svega nekoliko godina, ali pruža potpuno drugačiju vrstu zabave. Tamo uz večeru gledate predstavu koja je nešto između kabarea i cirkuskog programa, što je dosta zabavno.

Kako vam se dopala kultna diskoteka „Paša“?

- Po mom mišljenju, zbog kultnog statusa ta diskoteka postala je obavezno mesto na koje svrati svako ko ode na Ibicu, pa je malo izgubila svoj parti šarm, a više postala turističko mesto.

Da li vam je prijalo da budete nasamo sa suprugom?

- Oboje smo se radovali tome, ali koliko nam je bilo drago, toliko smo i brojali dane do povratka. Ta samostalna putovanja uvek su mač sa dve oštrice za roditelje koji imaju malo dete. Lepo je da se malo sklonite iz svakodnevne kolotečine, ali vam, s druge strane, neverovatno nedostaje beba. Tako da odlazite na odmor sa malom dozom griže savesti, mada mislim da je to dosta zdravo za duh i telo. Dobro je kada malo prestaneš da budeš samo roditelj i podsetiš se na vreme kada ste tek počeli da se viđate i kada niste imali dete.

Poznati ste kao osoba koja jako vodi računa o ishrani i zdravom životu. Jeste li redovno vežbali i na odmoru?

- Osim plesanja po klubovima, nisam imala drugih fizičkih aktivnosti. Čitavog leta nisam vežbala, nisam baš toliko opsesivna da svakodnevno moram da treniram. Leti i kada sam na odmoru obično pravim pauzu.

Posle boravka na Ibici otišli ste u Monte Karlo gde ste se pre dve godine venčali. Da li vam je svaki boravak na toj destinaciji romantičan?

- Mi imamo prećutni dogovor da se tamo vraćamo svake godine. Ne uvek u vreme našeg venčanja, već kada se ukaže prilika. To je mesto gde oboje volimo da idemo i posećivali smo ga nebrojeno puta, i on i ja, i pre nego što smo se upoznali. Monte Karlo je neverovatno lep u ovo doba godine, jer su temperature podnošljive, a grad je živ i još traje sezona. Za razliku od Ibice, u Monaku vlada druga vrsta energije i zabava je drugačija, možda ne tako mladalačka, ali svakako odlična. Mislim da je kombinovanje te dve destinacije na jednom putovanju idealno, osim što je jako teško spakovati se za takav odmor zbog potpuno suprotnih dres kodova. Na Ibici vlada pravilo „manje je više“, u smislu količine odeće koju nosite, i oseća se sloboda duha i tela, dok je Monte Karlo kozervativnija sredina koja zadaje neka svoja pravila i u oblačenju. I tamo nam je bilo odlično. Imali smo pet dana mira i šetnji, odlaska u dobre restorane, na izložbe i u muzeje, što je delovalo isceljujuće pre povratka kući.

Postoje li mesta koja uvek posetite u tom gradu?

- Imamo omiljeni hotel „Metropol“, u kome smo se i venčali i koji nam se jako sviđa. Baš smo pričali da li ima smisla da ove godine promenimo mesto boravka, ali smo shvatili da nam je tamo najbolja energija i da je najbolje lociran. Što se tiče gastronomije, Monte Karlo nudi sve najbolje što se može naći i na drugim mestima u svetu, pa tako možete da posetite čuvene restorane „Ćiprijani“, „Nobu“, „Buda bar“, „Luj XVI“, a ima i neverovatno dobrih suši restorana i mesta sa „fjužn“ kuhinjom, koja su jako dobra. Mnogo je i malih dnevnih restorana na plaži, a za one koji žele nešto neformalniji provod postoji i „Niki bič“. Zaista ima mnogo sadržaja, tako da možete sebi ispuniti dan bez praznog hoda.

Kako ste proveli samu godišnjicu braka?

- Nismo imali društvo jer nije bila jubilarna godišnjica koju bi trebalo posebno obeležavati, tako da smo proveli dan bez opterećenja i ležerno. Tokom dana smo se malo šetali, bili na bazenu i posetili jednu izložbu i nautički muzej, a uveče smo otišli na večeru u restoran hotela „Metropol“. Dan pre toga bili smo i u restoranu „Ćiprijani“, gde smo na isti dan pre dve godine imali večeru sa svim gostima. Po nama je to možda i najlepše mesto u Monte Karlu. Nekako je neformalno, a opet posebno, i hrana je savršena.

Da li ste dobili neki poseban poklon od supruga tog dana?

- Jesam. Pokloni nisu toliko bitni, niti ih Vidoje i ja doživljavamo kao nešto što je presudno. Meni je važno da se nas dvoje tog dana osećamo dobro i da budemo svesni onoga što imamo. Sve materijalno je manje vredno u odnosu na naš odnos.

Koliko se vaš odnos menjao u protekle dve godine?

- Ono što je definitivno zauvek promenilo naš odnos nabolje i učvrstilo ga jeste rođenje kćerke Une. Tada je sve dobilo novu dimenziju, koju pre nismo mogli da sagledamo, iako smo oboje roditelji. Tek kada sa nekim dobijete dete, shvatite koliko ste doživotno i beskrajno povezani, koliko vas to dete ujedinjuje, koliko imate zajedničkih ciljeva i koliko ste posvećeni tome da svom detetu obezbedite najbolji mogući život i usmerite ga na pravi put. Tada osim ljubavi koju osećate prema partneru počnete da osećate i odgovornost prema tom malom biću koje ste stvorili. Meni je to mnogo lepše i kvalitetnije nego kada smo bili samo nas dvoje.

Spadate li u majke koje su i na odmoru u svakom trenutku morale da znaju šta radi njihovo dete?

- Mislim da ću te svoje brige biti svesna tek kada mi se ispostavi telefonski račun. Tada će mi biti jasno koliko sam preterala sa pitanjima. Jer u svakom trenutku sam morala da znam šta radi, šta je jela, kako se zabavljala, koji crtani je pogledala, šta je obukla, koliko je dugo bila u šetnji i sve druge stvari koje su onima koji nisu roditelji nerazumljive i naizgled banalne, dok su roditeljima male dece bitne. To su pitanja koja su mene u tim trenucima jako zanimala i tek kada sam znala odgovore, mogla sam da se osećam sigurno i smireno.

Osim što ste supruga i majka dve devojčice poslovno ste uspešni, koji je vaš recept za dobro funkcionisanje na svim životnim poljima?

- Mislim da ima majki koje su više angažovane od mene, tako da pretpostavljam da je njihova organizacija bitno složenija i teža od moje. Moj posao mi dozvoljava da imam dovoljno vremena za porodicu i privatne potrebe, tako da uz malu organizaciju sve može da se postigne. Čak mislim da bih mogla više da se opteretim i da moja porodica ne bi patila zbog toga.

Vraćate li se uskoro na posao?

- Da, uskoro ću ponovo biti u emisiji „Bulevar“.

Jeste li spremni za „povratak u realnost“, s obzirom na to da ste veći deo leta proveli na putovanjima?

- Onog trena kada sletim na zagrebački aerodrom vraćam se u realnost. Nisam osoba koja živi u oblacima, pa mi to nije težak zadatak.

Da li vam je važno što imate posao koji vam omogućava i dovoljno vremena za porodicu?

- Na početku karijere mi to nije bila ideja, niti sam mogla nešto posebno da biram, ali sada sam svesna koliko sam zapravo srećna tom činjenicom i koliko mi je lako. Naravno, moj posao je specifičan, pa ima trenutaka kada imate višak vremena, ali i onih kada nemate vremena da udahnete vazduh. Ali kada se uzme prosek, imam prosečno radno vreme jedne zaposlene majke. Dakle, ništa strašno što ne može da se postigne uz malu pomoć porodice i nekoga sa strane.