Posle prekinutog lečenja u Švajcarskoj: Isidora Bjelica kaže da je čekanje smrti gore od same smrti || Hello Magazin!

Burna nedelja je iza dame krhkog zdravlja, književnice Isidore Bjelice, koja se iznova suočava sa opakom bolešću. Zbog nedostatka finansijskih sredstava morala je da prekine lečenje u Švajcarskoj i nastavi ga u Beogradu, gde joj pomaže doktorka, koja želi da ostane anonimna. Iako joj je fizičko zdravlje prilično narušeno, psihu joj je ojačala poseta rodnom Sarajevu, u koje je otišla prvi put posle dvadeset devet godina. I taman kada se napunila pozitivnom energijom, kada je pročitala intervju novinarke Olje Bećković, toliko se uznemirila da je pogazila nedavno datu reč i prekinula odluku o odsustvu iz medija.

Za one koji se ne sećaju, da li je istina da ste devedesetih zaspali u emisiji "Utisak nedelje" i da je tada počeo vaš "tihi rat" sa Oljom Bećković? I šta je presudilo da ovaj put burnije nego ikada odreagujete na njen intervju zbog koga ste prekinuli višenedeljno medijsko ćutanje?

- Taj smešan događaj verovatno je imao posledicu na naše taštine, ali to je nebitno. Ljudi koji posvete svoj život da se zgražaju nad nečim, a vidiš da su oni koji gledaju luđi od onih koji u tom trešu vide nešto dobro. Zatim ta totalitarna izjava o koleginicama voditeljkama da su njihove knjige đubre i da đubre ne sme da uđe u biblioteku i knjižaru. Pa to su različite žene, to je nipodaštavanje svih njih.

Kakvi su vam najnoviji rezultati i lekarske prognoze?

- Ne mogu o tome ni da govorim, kada govoriš o bolesti, ona raste. Kad me neko pita kako sam, samo kažem da radim na tome da mi bude bolje, imam više anđela, muža u koga sam ludo zaljubljena, sina i kćerku, hiljade ljudi koji se mole za mene, pokušavam sve da ozdravim, a tu je i božja volja.

Šta vam daje snagu da istrajete u borbi sa rakom?

- Ljubav je jedini trag smisla na ovom svetu. Padnem skroz, a onda dobijem tu infuziju ljubavi od muža, dece, čitalaca, prijatelja, pa se dignem. Strašno je to, ljudi umiru jednom, a sa ovom dijagnozom umireš trista šezdeset pet dana. Čekanje smrti je gore i od same smrti. Sad kažu budi pozitivan. Iskreno, mislim da me spasavaju moje umetničko ludilo i crni humor, jer ovo živ čovek ne može da podnese a da ne odlepi. Sada radim i sa divnim Sinišom Ubovićem po metodi Lujze Hej, a tu su i moja dva monaha anđela čuvara. U svom ovom užasu uspela sam da napišem novi roman i pisanje mi pomaže.

Ostatak intervjua pročitajte u novom broju magazina "Hello!" koji je na kioscima od 14.septembra.