Nikola Rađen: Droga nije rešenje za probleme || Hello Magazin!

Nikola Rađen - suvereni vladar bazena i heroj nacije ili sportista sa najtužnijom sudbinom koja je zbog kratkog odavanja poroku bacila u senku njegovu veličanstvenu karijeru, dilema je koja od početka maja, kada je objavljeno da je posle jednog meča bio pozitivan na kokain, opterećuje mnoge ljubitelje jednog od naših najtrofejnijih sportova. Prošle nedelje stigla je i četvorogodišnja suspenzija zbog koje će vrsni vaterpolista privremeno morati da zaboravi na svoje, više puta dokazao umeće u bazenu.

U intervjuu za "Hello!" Rađen ističe da se ni u najgoroj situaciji neće predati, prepričava životne okolnosti zbog kojih je nakratko podlegao poroku i otkriva u čemu je našao sreću posle naglog prekida maestralne karijere.

Kome ste najteže predočili da ćete naredni period provesti van bazena i da li su bliski ljudi tražili od vas dodatno obrazloženje?

- Prvih dana, čim sam saznao šta mi se desilo, saopštio sam to svojoj porodici. U tom trenutku sam se nalazio u Grčkoj, a potom sam loše vesti saopštio i saigračima i čelnicima "Olimpijakosa". Bio je to veliki šok, pogotovo za moju porodicu. Drago mi je što je moja supruga Ana stala uz mene i što me podržava kroz ceo ovaj period. Mogu slobodno da kažem da se zajedno borimo. Ljudi iz "Olimpijakosa" maksimalno su me zaštitili kada se to desilo i rekli su mi: "Nikola, ne brini, uz tebe smo. Ti si i dalje naš igrač. I dalje si jedan od nas. Tražimo od tebe da ostaneš do kraja sezone". Produžili su mi boravak u Atini koliko su mogli kako bi me makar nakratko spasili od onoga što me je sačekalo u Srbiji.

Budući da je vest plasirana u javnost još u fazi dok nije bila ni proverena, jeste li imali vremena da pripremite porodicu na nemili tok događaja?

- Nažalost, nisam imao dovoljno vremena da to uradim natenane. Ani sam sve ispričao čim sam dobio obaveštenje. Saigračima sam poručio da ću ih ubuduće gledati samo sa tribina. Mesec dana kasnije moj klub osvojio je prvenstvo Grčke, a neki od momaka su mi posvetili medalju.

Da li ste iz njihovih reakcija shvatili koliko je to bio veliki udarac za klub?

- Rekli su mi da to nije bio toliko veliki udarac za klub i da se time ne opterećujem budući da je "Olimijakos" svakako bio nadmoćan u grčkom prvenstvu. Nastao bi problem sa mojom pozicijom u timu da smo se plasirali na "Final 6", završni turnir Evrolige. Sreća u nesreći je što se nismo plasirali na taj turnir, jer ja ne bih mogao da igram.

Da li vam je bilo lakše da više od mesec dana od objavljivanja vesti o doping aferi boravite u Grčkoj dok su se u Srbiji svakodnevno pojavljivali naslovi o tome kako treba da se "skidate s droge"?

- Značilo mi je tih mesec i po dana provedenih sa porodicom u Grčkoj. Grci su mi omogućili da istrpim hajku i medijski pritisak koji je vladao u Srbiji. Nisu mi prijali pojedini napisi u medijima, ali šta da radim. Sam sam za to dao povod, a novinari su samo oblikovali sadržaj onako kako njima odgovara.

Koliko vam je bilo teško što niste igrali na Svetskom prvenstvu na kome su ovog leta vaši bivši saigrači osvojili zlato?

- Uoči prvenstva bili su iskreni sa mnom, rekli su mi da im najviše nedostajem u svakodnevnim situacijama koje smo imali na pripremama i treninzima. Drago mi je što se moje odsustvo nije osetilo u bazenu, gde su moja braća igrala dominantno i uzela zlatnu medalju. Srećan sam što me je zamenio mladi Nikola Jakšić, koji će s vremenom izrasti u vrsnog reprezentativca. Čuo sam se s momcima i posle finala, koji su mi zahvalili na čestitkama. To su ljudi sa kojima sam odrastao i zauvek ću ih voleti. Oni su moja braća.

U odbrani koju ste poslali Svetskoj vaterpolo federaciji naveli ste da ste posegli za uzimanjem kokaina pošto vam je početkom januara preminuo otac. Da li ste imali još nekih privatnih i poslovnih problema zbog kojih ste se nakratko odali poroku?

- Poklekao sam u tom trenutku i posegao sam za tim za čim nije trebalo da posegnem, što mi se ubrzo obilo o glavu. Očeva smrt me je šokirala početkom godine, rezultati u klubu su u tom periodu bili loši, okruženje je bilo loše po mene. Napravio sam to što sam napravio i zbog toga ispaštam. Jedini sam ja krivac za to i niko drugi.

Kajete li se što se probali drogu i na taj način tražili "rešenje" i utehu za svoje probleme?

- Sada znam da to nije rešenje za takve situacije. Snosim svu odgovornost zbog gluposti koju sam sebi priredio.

Kako se osećate kada izađete na ulicu? Ima li potrebe da se krijete iza zatamnjenih naočara budući da većina ipak nije zaboravila vaše veličanstvene sportske podvige?

- Kada sam dolazio iz Grčke, plašio sam se kako će izgledati moj izlazak na ulicu. Iznenađen sam, međutim, brojem onih koji su mi pružili podršku na ulici i na društvenim mrežama. Hvala svim ljubiteljima sporta i vaterpola koji me nisu zaboravili i ostavili na cedilu. To je ono što me tera da dignem glavu i nastavim sa životom jer moj život se ovde ne završava.

Šta vam pomaže da ostanete psihički jaki?

- To što imam zdravo porodično okruženje. Supruga mi pomaže da krenem dalje, u nove radne pobede. Kćerke mi rastu, imamo mnoge porodične planove. Starija kreće u prvi razred, mlađa u predškolsko. Život ide dalje i u porodici Rađen. Moram da budem tu za svoje kćerke i suporugu, a ne da padam u depresiju.

Da li je tačno da počinjete da studirate?

- Da, od oktobra mi počinju predavanja na Fakultetu za menadžment u sportu na Novom Beogradu. Kćerka Nina mi kreće u školu, a ja na fakultet, pa ćemo da učimo zajedno.

Bili ste hrabri da javno progovorite o drogi, a i priključili ste se aktivnostima Antidoping agencije, sve u svrhu prevencije konzumiranja narkotika među sportskim poslenicima i mladima uopšte. Planirate li da nastavite da kroz svoj negativan primer pozitivno utičete na buduće generacije?

- Nijednog trenutka nisam hteo da varam i lažem. Kadgod sam u životu nešto zgrešio, dizao sam ruku i govorio: "Ja sam krivac". Tako je bilo i sada. U saradnji sa PR agencijom "Wind sport", Nikole Kuljače, i Antidoping agencijom Srbije došao sam na ideju da svoju odbranu Svetskoj vaterpolo federaciji pošaljem sa kongresa kome su prisustvovali najbolji sportisti Srbije. Čitav život sam se borio na pošten način, pa sam i sada odigrao fer-plej. Imao sam ogromnu tremu uoči tog kongresa, ali već posle prvog aplauza ona je nestala. Najbolji sprotisti Srbije pružili su mi ogromnu podršku i priznanje za iskrenost zajedno sa ministrom omladine i sporta Vanjom Udovičićem i gradskim sekretarom za sport. Vrlo rado ću u narednom periodu edukovati mlade i pokazivati im kako bi trebalo i kako se ne bi trebalo da se ponašaju.

Bitna stavka u vašoj odbrani bila je i da ste petnaest puta testirani pre testiranja na kome ste pali na kokain i da ste svaki put bili "čisti".

- Nedozvoljene supstance uzeosam van takmičenja i ne da bih poboljšao sportske performanse. Time sam samo sebi napravio budalaštinu, ali nikom više nisam naudio. Sportista ima privatni, društveni i sportski život, a moj privatni život se u ovom slučaju eksploatiše kao društveni zbog gluposti koju sam napravio i ugrozio karijeru.

Kako ste prihvatili vest o četvorogodišnjoj suspenziji?

- Nisam očekivao maksimalnu kaznu, ali sam je dobio. Boriću se do kraja i učiniću sve da probam da tu kaznu ublažim, kako jednog dana ne bih žalio što nisam probao da spasem makar nekoliko meseci ili godinu, dve svoje karijere. Učiniću sve da se vratim svojoj velikoj ljubavi - vaterpolu.

Posle svega, mislite li da je sreća ipak u malim stvarima?

- Otpočeo sam novo životno poglavlje. O tome koga sam izgubio, a koga nisam u ovoj priči ne bih da govorim. Srećan sam pored svojih najmilijih.

Kako održavate fizičku formu sada kada ne trenirate vaterpolo?

- Idem kod prijatelja Marka Kešelja u teretanu na Novom Beogradu. Uskoro ću krenuti na plivanje i trudiću se da ne izađem iz forme.