Nikolina Pišek: Porodično krstarenje luksuznom jahtom || Hello Magazin!

Voditeljka emisije „Bulevar“ na televiziji „B92“ Nikolina Pišek, po završetku još jedne uspešne televizijske sezone, u društvu supruga Vidoja, istoričara umetnosti, i njihove osmomesečne kćerke Une Sofije otišla je na zasluženi odmor. Starija kćerka šarmantne voditeljke, osamnaestogodišnja Hana Leonarda ni ovog puta nije želela da letuje sa porodicom već, kako to i priliči tinejdžerima, raspust provodi u svom društvu na ostrvu Brač.

Tročlana porodica pravu morsku avanturu započela je u Dubrovniku, omiljenom gradu supruga atraktivne voditeljke, a posle toga su luksuznim brodom obišli nekoliko ostrva u Hrvatskoj, među kojima je bio i Brač. Svi strahovi brižne majke o tome kako će izgledati prvi susret njene mezimice sa morem i kako će podneti vožnju brodom „pali su u vodu“, jer je Una sve vreme uživala i radovala se svakom novom odlasku na plažu.

Po povratku sa hrvatskog primorja, Nikolina i Vidoje spremaju se za kratki odmor na Ibici, na koji će ići sami, a potom će nekoliko romantičnih dana provesti u Monte Karlu, gde će proslaviti drugu godišnjicu braka.

Kada ste krenuli na letnji odmor?
- Na odmor smo krenuli krajem jula. Prvo smo desetak dana bili u Dubrovniku, a potom smo krstarili hrvatskom obalom. Upravo se spremamo da provedemo nekoliko dana na Ibici, a potom ćemo za godišnjicu braka otići u Monte Karlo, gde smo se venčali.

Dubrovnik vam je bila prva destinacija, a ujedno i prvi susret Une Sofije sa morem, kako vam je bilo tamo?

- Proveli smo desetak dana u Dubrovniku, omiljenoj Vidojevoj destinaciji u Hrvatskoj. Bili smo u društvu prijatelja, dok je moja starija kćerka odlučila da letuje sa društvom na Braču, gde godinama provodi čitavo leto. Moram da priznam da sam se pribojavala kako će nam biti na prvom letovanju sa bebom, mada sam sve to već prošla sa Hanom. Međutim, imala sam iste strahove i podjednako sam bila oprezna. Srećom, beba je odlično podnela vožnju avionom, promenu klime, ambijenta, sunce, a donekle i ishrane. Rekla bih da joj se more mnogo sviđa.

Da li se u početku plašila ulaska u more?
- Nije, dopalo joj se kupanje i ostajalo joj se uvek u vodi duže nego što smo joj mi dozvoljavali. Nijednog trenutka se nije plašila, pa čak i kada je bilo malo većih talasa koji su joj zapljuskivali glavu, nije reagovala.

Posle boravka u Dubrovniku krenuli ste na krstarenje, koja mesta ste obišli?
- Pošli smo iz Tribuna, to je mala marina pored Šibenika, i nastavili ka Kvarnerskom arhipelagu. Potom smo se vratili do Trogira, posetili smo Hanu na Braču i proveli sa njom nekoliko dana, a krstarenje smo završili na Hvaru i okolnim ostrvima. Planirali smo da obiđemo i Korčulu, Lastovo i još neka mesta, ali smo morali da skratimo putovanje zbog poslovnih obaveza koje su u međuvremenu iskrsle. Sve u svemu bilo nam je prelepo i sasvim dovoljno.

Kako je Una podnela vožnju brodom?
- I tu sam takođe mnogo strahovala da se ne dešavaju povraćanja, a pored Une vodili smo i psa, kome je to takođe bilo prvo krstarenje. Nikada se ne zna kako će ko odreagovati na vožnju, čak i odrasli koji su mnogo puta putovali brodom mogu prvih nekoliko dana da imaju velike mučnine. Ispostavilo se da su svi dobro podneli vožnju, a naša beba je rođeni moreplovac. Ponašala se kao da je već mnogo puta bila na krstarenjima.

Uživate li vi u krstarenjima i koliko vam prija takva vrsta odmora?
- Volim krstarenja, na koja sam često išla još kada sam bila klinka. Za mene su ona luksuzna verzija momačkog života - ne morate biti vezani za bilo koju lokaciju ako ne želite, ako vam se negde dopadne možete da se zadržite koliko god hoćete. Takođe imate priliku da gledate obalu iz drugačije perspektive. Ja jako dobro poznajem hrvatsku obalu, mnogo bolje od prosečnog turiste, tako da znam za mnoga predivna skrovita mesta, pa mi tim pre taj način letovanja odgovara. Osim toga, ne volim dugo da budem na jednom mestu. Brod pruža mogućnost da boraviš u okviru svoje male intimne sredine, sve stvari nosiš sa sobom i imaš svu vrstu komfora, a istovremeno se seliš iz jednog mesta u drugo.

Volite li da letujete na hrvatskoj obali ili imate svoja omiljena mesta za odmor i u inostranstvu?

- Za mene je idealan odmor ako polovinu provodem u Hrvatskoj, a drugu u inostranstvu. Ima dosta lepih mesta u Evropi gde rado letujem, kao što su Azurna obala, Sardinija ili Kapri. Grčka obala je takođe vrlo zanimljiva zbog velikog broja ostrva, kao i hrvatska, dok, recimo, Italijani i Francuzi to nemaju. Egzotične destinacije mi nisu primamljive u vreme kada je kod nas leto, mislim da je njih lepše posetiti u hladnijem periodu.

Jeste li dobar vodič Vidoju kada letujete u Hrvatskoj?
- Nije njemu Hrvatsko primorje nepoznato, jer je letovao tamo još od detinjstva i kasnije nastavio. Poprilično se dobro snalazi, ipak možda malo više poznajem obalu od njega.

Da li ste tokom odmora delili poslove oko bebe ili ste vi veštiji u tome?
- Sada je već sve lakše, jer Una ima osam meseci. Veća je i nekako se manje plašimo da baratamo s njom. Prava je beba, koja već stabilno sedi, polako se podiže na noge i ume da se zaigra, tako da nam ponekad ostavi petnaestak minuta ili čak pola sata vremena, koje možemo da posvetimo jedno drugome. Takođe, ima dosta dobar unutrašnji sat i tačno se zna vreme kada spava ili jede, pa nam to omogućava da isplaniramo dan. Sada već imamo vreme za sebe i sve je mnogo lakše nego u prvim danima.

Mislite li da će prvo progovoriti ili prohodati i čekate li s nestrpljenjem da izgovori prvu reč?

- Za sada sve ukazuje na to da će prvo početi da hoda, čini mi se da prvu reč neće skoro izgovoriti. Ne možemo ni da pretpostavimo koja bi to reč mogla da bude i nije nam važno da li će to biti mama ili tata. Verovatno će dete reći nešto što niko od nas ne očekuje. Ali, kad se to bude dogodilo, svakako ćemo pamtiti čitavog živita kao jednu lepu uspomenu.

Izgleda da nije previše zahtevna.
- Ona je mirna utoliko što ne plače i nije beba koja je često nezadovoljna ili koja traži previše animacije, međutim, zahteva da joj se posvetimo. Ponekad joj je dovoljno da samo sedimo pored nje. Po karakteru je vrlo vedra i vesela, voli da se smeje, prijateljski je nastrojena, ne boji se stranaca i vrlo je komunikativna. Baš je sada na odmoru imala priliku da prvi put vidi mnoge naše prijatelje i bilo nam je jako zanimljivo da gledamo njeno lice i čuđenje kad vidi neku osobu prvi put. Jedino čega se boji su jaki zvukovi, pa me je zbog toga bilo malo strah kako će biti na krstarenju, međutim, spavala je čak i dok su radili brodski motori.

Vi ste staložena osoba sa mirnom energijom, mislite li da to presudno utiče na vedar duh vašeg deteta?
- Deca osećaju energiju svojih roditelja i upijaju emotivna stanja kroz koja ona prolaze. U tom sam se uverila u nekoliko slučajeva kada sam se ja uplašila da Una slučajno ne padne i reagovala zbog toga malo burnije. Onda se ona naknadno prepadne kada oseti tu moju emociju. Deca su poprilično slika i prilika svojih roditelja, i ako se mirno i staloženo bavite njima, onda oni to vraćaju istom vrstom energije koju odašilju kako vama tako i svojoj okolini. Sa takvom decom je lakše i neuporedivo su prijatnija nego mališani koji su animirani na loš način. I kasnije kada odrastu, bolje se sa njima komunicira i dogovara.

Imate li običaj da upoređujete Unu sa Hanom u njenom uzrastu?
- Stalno pokušavam da se setim kada se šta događalo kada je Hana bila mala i zaključak je da su im tajminzi za mnoge stvari poprilično slični. Njih dve i fizički jako liče, iako se u porodici sporimo oko toga na koga je Una „najviše povukla“. Vidoje smatra da je najsličnija mojoj majci, dok ja vidim velike sličnosti sa mnom i Hanom kada smo bile male. U svakom slučaju, u mojoj porodici se geni uglavnom nasleđuju po ženskoj liniji i imamo neke rodbinske karakteristike koje je i ona nasledila. Već vidim da će imati dugu i gustu kosu kao njena sestra. Međutim, svašta se još može promeniti, premalena je da bi se mogla podvući crta i da bismo mogli da rezimiramo šta je od koga nasledila.

Prvu kćerka dobili ste jako mladi, a drugu u zrelijim godina, koliko se razlikuje majčinstvo u odnosu na životno razdoblje?
- Sada je strah veći, ali je podjednako naporno. Majčinstvo je najteži posao na svetu, i ko god kaže drugačije, znajte da laže. Ali je i i satisfakcija takođe najveća. Koliko god da su napori veliki, ništa ne može da vam zameni osmeh vašeg detata ili kada primetite da vas nekim gestom izdvaja od drugih osoba, kada pruža ručice da je uzmete u naručije ili kada vam se nasmeši gledajući vas pravo u oči. Takvih detalja je svakim danom sve više, i polako se, od beba sa kojom je bilo nemoguće komunicirati, razvija u osobu, a to je nešto najlepše i najveća sreća i zadovoljstvo. To je dar za sve neprospavane noći, bolove i strahove, za sve što ste prošli u tom početničkom dosta bolnom procesu majčinstva.

Da li se Hana zaštitnički postavlja prema Uni i imate li poverenje da joj ostavite bebu na čuvanje?
- Nisam je još ostavljala samu sa bebom, iako sam sigurna da bi s lakoćom mogla da je pričuva. Međutim, kad sam shvatila da ću ponovo postati majka, odlučila sam da neću nikoga da opterećujem time i da se neću oslanjati na ljude koji su igrom slučaja uključeni u tu pričui jer su mi porodica i najbliža okolina. Rešila sam da se sama nosim sa svim izazovima onako kako znam i da ću organizovati svoje vreme kako najbolje umem. Zato nikoga ne opterećujem, već puštam da se svako uključuje onoliko koliko želi. Svi imaju svoj životni ritam i svoje obaveze. I naš život je do sada već prilično izgrađen i prešao je u rutinu. Mislim da je sebično da bilo koga uzurpiram samo da bi meni bilo lakše. Međutim, svi žele da se uključe u poslove oko Une, obe bake vole da provode vreme sa svojom unučicom, a ja njima prepuštam da one same odrede koliko će to biti, jer mislim da je tako najpravednije i da je tako najbolje i za bebu. Isto važi i za Hanu. Puštam je da sama odredi koliko će biti sa sestrom. Primećujem da sve više želi da bude sa njom, jer je ona već sada prilično zabavna mala osoba. U početku joj je bilo teže, što potpuno razumem jer, kada sam izašla iz bolnice, beba je bila toliko mala da sam se i ja plašila da je uzmem u naručje. Osim toga, Hana je tada imala povređenu ruku jer je na skijanju doživela nezgodu, tako da je zajedno sa rehabilitacijom njen oporavak trajao nekoliko meseci. Sestru je mogla da uzme u naručje pri put kada je imala blizu pet meseca, a sada je uzima sve češće.

Je l' zahtevnije brinuti se o zrelom tinejdžeru ili o bebi?
- O Hani ne moram da se brinem fizički. Tinejdžerima je najvažnije da su im roditelji dovoljno dobro funkcionalni bankomati koji odgovaraju svim njihovim potrebama. Ponekad me pita za neki savet, ali moram da primetim da je to sve ređe, pa ja jako cenim trenutke kada se ona uopšte udostoji da mi se obrati. Međutim, odrasla deca zadaju drugu vrstu brige, kao što je njihovo školovanje ili da im se ne desi eventualno neki zdravstveni problem. Međutim, Hana je već odrasla osoba koja čitavo leto provodi sama sa društvom i zna da se brine o sebi.

Uskoro putujete na Ibicu, da li će taj odmor biti samo u društvu supruga?
- Da, na Ibicu idemo sami. Beba će ostati kod kuće i posle letovanja će se vratiti uobičajenom dnevnom redu, a mi ćemo malo uvesti nered u naš život. Tamo ćemo provesti nekoliko dana, a potom idemo u Monte Karlo da proslavimo godišnjicu braka.

Koliko je važno da supružnici imaju vreme samo za sebe?
- Mislim da je bitno, jer ako to ne činite, u jednom trenutku zaboravite da ste vi inicijalno jedno pored drugog zato što ste to nekad hteli i zato što ste se zaljubili i zavoleli. Volite se vi i dalje, ali obaveze izmene perspektivu i način na koji gledate jedno na drugo, pa je bitno da se posvetite jedno drugome i da shvatite da, osim što ste roditelji, vi ste i par koji je pre nekoliko godina bio ludo zaljubljen i zato je odlučio da se venča. Morate da negujete ljubav koja postoji da vam se život ne bi pretvorio samo u brigu oko pelena, kuvanja i kućnih poslova.

Da li vam prijaju samostalni odmori?
- Uvek pred odlazak jedva čekamo da imamo nekoliko dana tokom kojih ćemo biti sami, ali posle kratkog perioda počnemo da kukamo koliko nam nedostaje beba. I to je prelepo, jer u tim trenucima zapravo shvatite da ste porodica i da je to ono što vas drži na okupu i da ste uvek tu jedni za druge. To je još jedna odlična prednost odvajanja od deteta.

Vraćate li se od jeseni svom poslu na „B92“ i da li ćete i dalje živeti na relaciji Beograd-Zagreb?
- Da, od jeseni sam ponovo na „B92“. Nastavljam tamo gde sam stala, dok će se naš život takođe odvijati na relaciji između Beograda i Zagreba. Hana sada kreće u završni razred srednje škole i odlučila sam da dok ne završi svoje školovanje u Zagrebu ja ću tamo provoditi dosta vremena. Ali, mi smo se već navikli na stalna putovanja i paralelan život između dva grada, tako da na sve to gledamo kao na okolnost o kojoj se ne postavlja pitanje.