Daniel Kajmakoski: Znam da slava može da mi udari u glavu || Hello Magazin!

Kada je u martu prošle godine stao na pobedničko postolje regionalnog muzičkog takmičenja "X faktor", Daniel Kajmakoski dosanjao je životni san, u koji je utkao sve svoje nade, ali i veliki trud. Sa vremenske distance duge skoro godinu i po dana, za magazin "Hello!" govori kakve promene su se od tada desile u njegovom životu, šta ga je hrabrilo i da li je bilo trenutaka koji su ga pokolebali. Dok pravi planove za svoj album prvenac, koji najavljuje pesmom "Decenija", talentovani Makedonac ističe da mu je saradnja sa Aleksandrom Milutinović, Darkom Dimitrovim i Ognenom Nedelkovskim donela ostvarenje muzičkih želja. U intimnoj ispovesti o svojoj velikoj ljubav, tridesetjednogodišnji muzičar govori o prelomnim trenucima u životu, trenutnom emotivnom statusu i želji da što pre postane otac. Na početku razgovora Daniel kaže:

- Ovo je najbolji period u mom životu, turbulentan, uspešan i pre svega divan.

Posle pobede priznali ste da je učešće u "X faktoru" najveći rizik koji ste preuzeli u životu. Šta ste rizikovali?

- Pre pet godina odlučio sam da potpuno prestanem da se bavim muzikom i posvetim se poslu u građevinskoj industriji. Radio sam i bio prilično uspešan. Imao sam dobru platu, kola, stan, ali i veliku odgovornost. Stekao sam sigurnost i bio sam spreman da nađem devojku, uđem u brak i dobijem decu. Pred audiciju za "X faktor" sve to sam stavio na jednu kartu - onu do Beograda.

Da li ste u nekom trenutku posumnjali u svoju odluku?

- Kada sam krenuo u Beograd, rekao sam sebi: "Idem tamo da pobedim". Majka mi je rekla: "Sine, znaš da mnogo rizikuješ, skoncentriši se i daj sve od sebe". Tada sam joj obećao da će sve biti u redu, a pobeda mi je bila u fokusu.

Imali ste veliku podršku porodice, a čija profesionalna podrška vam je bila najznačajnija?

- Pamtim mnoge rečenice, ali neke su bile posebno važne. "Trenutak kada se prilagodiš drugima je trenutak kada gubiš sebe", to mi je rekla Kristina Kovač. Ona je i dalje moj prijatelj, od nje sam mnogo naučio o radu i disciplini. "Kada se osloniš na druge, otvorio si sebi vrata za neuspeh", to mi je rekao Željko, što sam takođe dobro zapamtio. To su dve važne lekcije u mom životu.

U kakvim ste odnosima sa ostalim članovima žirija?

- Veliki sam prijatelj sa Kikijem Lesendrićem sa kojim sam radio numeru za film “Bićemo prvaci sveta”. Bilo mi je zanimljivo da vidim sebe u liku iz sedamdesetih godina prošlog veka i da upoznam Beograd kakav je tada bio. Nisam znao šta je Kališ, o kome su svi pričali. Bilo mi je zanimljivo da slušam o igrankama koje su se tada tu održavale, a posebno mi se dopalo što sam tada video kako je izgledala mladost mojih roditelja. Zahvalan sam Kikiju na tome.

Željko Joksimović vam je bio velika podrška na ovogodišnjem "Eurosongu". Koliko vam je to bilo važno?

- Ne samo zato što je on muzički genije i neko kome sam se i pre "X faktora" divio, Željko je pokazao koliko je veliki i da je pravi prijatelj. Pružio mi je veliku šansu sa duetom koji smo snimili i gostovanjem na koncertu u Makedoniji. Svi ti minuti i sati u studiju sa njim bili su mi nestvarni. I Kiki, i Željko, i Zdravko Čolić dali su mi isti savet, da iskoristim trenutak i napravim podlogu za svoju karijeru.

Ovogodišnji "Eurosong" nije ispunio očekivanja makedonske publike. Kakvi su vaši utisci?

- Ja sam osoba koja u svemu što radi želi da da maksimum. To na "Eurosongu" nije bilo potpuno moguće iz mnogo razloga, pre svega organizacionih, o kojima sada ne bih mnogo govorio. Poštujem svačiji trud i rad, ali "Eurosong" je veliki zalogaj i na takvo takmičenje se ide sa ozbiljnom pripremom. Ne zavisi sve samo od vas. To je timski rad i skupa produkcija, ali je učešće bilo veliko iskustvo i zadovoljstvo za mene. Sada znam šta je potrebno.

Šta biste sada uradili drugačije?

- Krenuo bih od pesme, odabrao bih nešto drugačije, a i scenski nastup bi bio drugačiji. Znam da nisam iskoristio sav svoj potencijal i voleo bih da se, makar i za deset godina, ponovo vratim na to takmičenje, bolji, jači i pokažem šta stvarno umem.

Koliko vam prija popularnost?

- Prija mi, ali mi to nije prioritet. Znam da slava ne može da mi udari u glavu, jer sam mnogo puta u životu padao i ustajao, ali najvažnije je ponovo stati na noge. Ne volim da se preterano eksponira u javnosti, ne izlazim često, tako da mi to što me prepoznaju na ulici ne predstavlja problem.

Na šta ste potrošili prvi honorar?

- Prvi honorar zaradio sam kao petogodišnjak na svadbi na kojoj sam svirao sa ocem, koji svira harmoniku. Ja sam lupao po tarabuki i bio sam prava atrakcija. Na kraju svadbe bio sam pun para i kada se sve završilo, otac mi je rekao da podelimo zaradu. Pitao sam ga zašto da delim nešto što sam sam zaradio, a on me je tada naučio vrlo važnu lekciju, da u poslu koji radim u timu, sa drugim muzičarima, nije bitno ko je dobio više novca, pare su zajedničke i one se dele. Ta njegova lekcija mi je formirala karakter u poslu. Ono što mi je ostalo potrošio sam na čokoladu, mnogo čokolade.

Vaša nova pesma "Decenija" ljubavna je priča. Ima li u njoj autobiografskih momenata?

- Ova pesma je moja najintimnija priča, o čemu nikada nisam pričao. Aleksandra Milutinović napisala je tekst koji me je pogodio do srži. Lokacije u spotu, koji je sniman na Ohridu, zapravo su mesta na kojima sam nekada uživao sa bivšom deovjkom. Brod kojim smo se vozili, plaže na koje smo išli, putevi kojima smo prolazili - to su bila naša mesta. Ona je bila moja prva velika ljubav i ta veza je ostavila veliki trag u mom životu.

Koji emotivni udarac ste najteže prihvatili?
- Najteže sam se pomirio sa tim što smo ona i ja uložili mnogo vremena u vezu koja nije opstala. Ona nije razumela moj san da se bavim muzikom, a ja sam to mnogo želeo. Jednostavno, za nju je to predstavljalo nesigurnost. Mislim da nas je to razdvojilo. Razišli smo se kada sam imao dvadeset pet godina. Sa njom sam maštao o porodici i želeo da postanem otac naše dece. Bilo mi je teško da se pomirim sa tim da nismo zajedno, ali shvatio sam da je tako trebalo da bude i da je to bolje za oboje. Koliko znam, ona je sada srećno udata, postala je majka, a ja se danas sasvim dobro nosim sa tim.

Kakvi ste kada se zaljubite?

- Potpuno izgubim kontrolu i ne ličim na sebe. Svi moji mačo stavovi padaju u vodu. Dok se ne zaljubim sve je pod kontrolom, ali devojka u koju se zaljubim od muškarca napravi malo dete.

U toku je rad na novom albumu. Koliko je autobiografskih tekstova na njemu?

- Dugo pripremamo album i tu je mnogo ličnih priča. Neke pesme sam radio ja, neke sa saradnicima, ali sa svakom pesmom sam se identifikovao. Nikada ne bih mogao da otpevam nešto što ne osećam i ne doživljavam kao deo sebe. Bojim se da bi publika primetila da nisam iskren. Kod mene je u devedeset posto pesama tema ljubav, ali ona je veliki kapital u mom životu.

Kakav je vaš emotivni status, udvaraju li vam se obožavateljke?

- Vratio bih se na onaj trenutak kada me je majka pratila za Beograd. Ona dobro zna da su me u životu devojke često dekoncentrisale, i toga se plašila, pa mi je tada rekla i da manje gledam devojke, a ja sam to ozbiljno shvatio. Kada sam došao u Beograd, rodile su se simpatije, bilo je devojaka koje su bile zainteresovane za nešto više, ali ja sam odlučio da to ostavim po strani i zaista sam se potpuno posvetio muzici. Ne želim da gradim imidž dečka koji stalno menja devojke. Želim da jednog dana kada se pojavi ona prava ne mora da se nosi sa teretom brojnih bivših.

Koji tip devojke može da privuče vašu pažnju?

- Ona koja ne voli da privlači pažnju. Prirodna, spontana, iskrena i da ume da uživa u životu. Da nije materijalista i da joj nije važno gde je, nego da je sa mnom. Naravno, voleo bih da joj nije bitno ko sam, ali da, sa druge strane, razume moj posao. Ključna stvar je poverenje, pa da, ako u spotu glumim ljubavne scene sa drugom devojkom, razume da je to samo posao.

Da li su vam žene sa Balkana privlačnije od onih u Austriji, gde ste dugo živeli?

- Uopšte me ne privlače devojke iz inostranstva, jer nemaju taj žar za životom koji ja volim. Prednost dajem ovim prostorima.

Koliko su vam godine ograničavajući faktor?

- Kada sam bio mlađi, privlačile su me starije žene. Ne mnogo starije, ali mi je prijao njihov mentalni sklop. Sada kada sam malo stariji, to se menja. U ovim godinama više me privlače mlađe devojke i u budućnosti zamišljam sebe kao zrelog muškarca sa mlađom devojkom. Ne mislim da je godište odrednica za ljubav i kvalitet veze, već emocija koja vas vezuje.

Spomenili ste da vam je želja da se što pre ostvarite u ulozi oca.

- Tako je, i to me malo muči, jer vreme prolazi, a na tom polju se ništa ne menja. Žao mi je što još nisam postao otac, ali ne želim decu po svaku cenu. Sve ima svoje vreme i verujem da se sve dešava onda kada treba, zato sam strpljiv. Važno je da za to imam pravu partnerku, koja će biti spremna da se maksimalno posveti deci.

Jeste li spremni da se neko vreme odreknete sna o porodici zarad uspeha u poslu?

- Radije bih provodio manje vremena sa decom, nego da se odreknem potomstva zarad karijere. Ne želim da me neko pogrešno shvati, trudio bih se da budem najbolji otac na svetu, ali bih takođe obavljao posao koji volim i koji bi i njima obezbedio lep život. Zaista bih voleo da se to desi što pre.