Isidora Bjelica otkriva da su joj više ljubavi i pažnje pružili nepoznati ljudi nego rođena majka || Hello Magazin!

Intrigantna srpska spisateljica Isidora Bjelica prošla je težak put od saznanja da joj se vratila podmukla bolest, sa kojom se borila nekoliko godina. Kada je saznala da je obolela od raka jajnika u kasnoj, trećoj fazi, počela je potragu za spasom, što je opisala u istoimenom romanu, koji je dobio i nastavak. Majka dvoje dece, sina Lava i kćerke Vile, i supruga pisca i profesora dramaturgije Nebojše Pajkića hrabro se suočila sa povratkom teške bolesti. Za samo nekoliko meseci uspela je da od ivice smrti stigne do pozitivnog rezultata magnetne rezonance, koji je dobila prošle nedelje. To nije jedina lepa novost u životu četrdesetsedmogodišnje spisateljice. Isidora je ponosna što je njena četrnaestogodišnja kćerka Vila sa odličnim uspehom završila osnovnu školu i tim povodom učestvovala na svečanoj školskoj priredbi. Ističe da je blagoslovena što ima kćerku kojoj ništa nije teško da uradi za nju dok, u isto vreme, sa setom primećuje da nepoznati ljudi više cene njen život od njene rođene majke, otkrivajući pri tom da odnos među njima nije dobar. Za magazin "Hello!" otvoreno govori o problemima i izazovima sa kojima se suočava u trci za život.

Vaša kćerka Vila završila je osnovnu školu, mali je maturant. Kako ste se osećali dok ste je gledali na školskoj priredbi?

- Završna priredba Osnovne škole "Montesori", koju je pohađala moja kćerka, održana je u "Zvezdara teatru". Malo je reći da je bilo predivno. Vila je u predstavi glumila Japanku, pa smo za tu priliku zajedno kreirale kimono. Jako sam ponosna na nju. Uprkos teškoj situaciji u kojoj smo, uspela je da ima najbolje ocene i, što je još važnije, da bude dobar prijatelj i da je školski drugovi vole. Ne možete da zamislite kakav je aplauz dobila kada je pročitala njen maturski govor, pola sale je plakalo.

Zanima je slikanje, da li je Vila odlučila da upiše srednju školu koja ima veze sa umetnošću?
- Sada je očekuje prijemni ispit. Ona je sva okrenuta umetnosti i sanja da jednog dana bude dizajner. Ja bar znam da čovek koji veruje u svoje snove i uspe, ma koliko da oni izgledaju nemoguće. Pošto imamo dosta prijatelja slikara i dizajnera, znači mi njihova potvrda da je na pravom putu i da je talentovana. S druge strane, još je mala, pa ko zna kakva interesovanja joj život tek donosi.

Govorili ste da je zanima modni dizajn, je l' još zainteresovana za to?
- Po ceo dan pravi skice. Sada je kreirala pet haljina za svoje drugarice i sebe. Uživa u tome, videćemo da li će je to i dalje interesovati. Suzana Perić je gledala Viline crteže i rekla je da je fascinirana njenim talentom. Moja kćerka sve nas dizajnira u porodici. Šalu na stranu, čak i kad mi je najteže, kada idem na hemioterapiju, ona mi smisli neku prelepu odevnu kombinaciju i kaže: "Mama, Koko Šanel je rekla da što je situacija u životu teža, moramo lepše da izgledamo". I u pravu je, tako sam ja na terapije odlazila kao na "Askot".

Da li je Vila počela da se hvata u koštac sa ljubavnim problemima i kakva je vaša uloga u tome?

- Za sada ne, ali moram da priznam da ima puno dečaka koji joj šalju poruke preko Instagrama i ostalih društvenih mreža. Čak joj donose cveće i poklone pred vrata kuće. Veoma je konspirativna oko simpatije, ja znam o kome je reč, ali to nismo rekli ni tati ni Lavu.

Čini li vam se da je Vila prebrzo porasla i da li vam vreme u tom smislu leti?
- Iskreno ne, za mene je ona još mala devojčica, nekako mi se činilo da je Lav pre porastao. U mojoj životnoj trci sa vremenom, suprotno uobičajenoj želji roditelja da im deca sporije rastu, zbog mojih zdravstvenih problema, ja zapravo želim da što pre poraste. Čudno je to.

Kako se osećate, je l' vam bolje od terapija?

- Ono što sam postigla lekari smatraju čudom, zahvaljujući kombinaciji klasične i alternativne medicine, holističkih energoterapija i, pre svega, vere. Ja sam sa ivice smrti došla do remisije. Sada sledi pokušaj da dobijem finalni rat i da se bolest više ne vrati. Trebalo bi da preventivnu terapiju nastavim u inostranstvu na takozvanim insulinskim hemioterapijama i imunoterapijama. Moja prijateljica iz Londona napravila je ovih dana fond za to koji će biti objavljen na mom sajtu, jer neće da dozvoli da mi se bolest opet vrati zato što nemam novca za lečenje.

Napisali ste na Fejsbuku da vam tumormarkeri padaju. Imate li neki osećaj u vezi sa eventualnim boljitkom ili smatrate da je nezahvalno bilo šta predviđati?
- Poslednja magnetna rezonanca koju sam uradila skroz je čista. Lekari su šokirani, krste se, upoređuju onu od pre mesec i po, gde je izgledalo da sam gotova, i ovu, i ne mogu od šoka sebi da dođu. Sada sledi najteža borba da se bolest opet ne vrati, jer je ovo hronična podmukla bolest. Ovde se smatra da nisi ozdravio dok pet godina nisi "čist". Ali, neću dopustiti da budem žrtva zato što nemam novac za lečenje. Sigurna sam da ću zahvaljujući pomoći običnih, malih ljudi koji me vole moći da odem na imunoterapije koje će me spasiti nove muke i opasnosti.

Kako se Vila trenutno nosi sa vašim zdravstvenim problemima?
- Mnogo je sazrela, noći je provodila sa mnom u najtežim trenucima. Mislim da uprkos tome što je shvatila koliko život može da bude težak ona razume i značaj ljubavi. Nažalost, tu bezuslovnu ljubav nisam dobila od svoje majke, ali mi je zato Bog dao kćerku kojoj ništa nije teško da uradi kako bih ja ostala na ovom svetu.

Pričate li o svemu otvoreno sa njom ili joj ipak nešto i prećutite da je ne biste opterećivali?

- Suviše je inteligentna da bi čovek mogao da joj nešto prećuti. Ona je i moja najbolja prijateljica. Trudim se da je ne opterećujem, ali teško je nju prevariti, sve je jasno tom detetu. Provali me odmah.

Kako se trenutno osećate psihički, prijaju li vam uzbuđenja vezana za Vilino diplomiranje i prijemni ispit koji je očekuje?
- Ja sam naučila da je svaki dan bogatstvo. Nas dve se šetamo, izlazimo, plivamo, idemo na operu, rečju, uživamo u svakom trenu. Beskrajno sam zahvalna Bogu što mi je dao još jednu šansu. Nema veće radosti od uživanja u malim - velikim stvarima.

Jeste li fizički aktivni ili se više odmarate?

- Imam posebne protokole iz moje knjige "Spas" koje praktikujem. Jedna fantastična Japanka radi mi masaže i akupunkture, praktikujem i korejsku tehniku SuDžok. Učim se da budem umerena u svemu.

Šta radi Lav, kako je on, čime je trenutno zaokupljen?
- Lav polaže ispite i, naravno, brine o mami. U bilo koje doba dana ili noći da stigne, prvo dođe da me zagrli. Noći je proveo sa mnom proučavajući sve klinike koje se bave imunoterapijom, kao da je lekar. On zna da nije dovoljno samo pobediti ovu pošast, već da sledi borba da se moj imunitet vrati na taj nivo da se bolest više nikada ne vrati. Doživela sam mnogo razočaranja i izdaja, pa i od bliskih osoba, ali ako vam, s jedne strane, ne dolazi ljubav, sa druge je dobijate neograničeno. Sa jedne strane, saznate da vašoj rođenoj majci više vredi Turgenjevljeva prašnjava knjiga nego vaš život, a sa druge, da bi hiljade ljudi dalo život za vas iako vas ne poznaju. Život je zaista čudo.

Kako se vaš suprug Nebojša nosi sa dešavanjima od kako vam se vratila bolest? Da li je bilo teških momenata, nervoze u vašem odnosu?
- Njemu je zaista teško jer je od jutra do mraka sve na njemu. Mogu ljudi me vole i podržavaju, desetine hiljada, ali realan život i briga, sve to pada na Nebojšu. Ljudi koji nemaju teške probleme posvađaju se, a kamoli mi koji smo između života i smrti. Paradoksalno, mislim da se sada ređe javljaju nesuglasice nego pre, morate da znate da tako teški lekovi udaraju i na nervni sistem. Čovek se uči ljubavi dok je živ, teške situacije su najveće učenje ljubavi. Ja sam naučila da praštam svima, pa i njemu, a sad je došao red da naučim da oprostim sebi. HEP terapeutkinja, sa kojom radim, mi kaže: "Dok god se osećate žrtvom, nema ozdravljenja". Prvi put u životu učim da budem sebi važna. Do sada sam sebi uvek bila na poslednjem mestu. Većina ljudi koja oboli od ove bolesti žrtva je sopstvenog destruktivnog altruizma.

Hranite li se uobičajeno ili imate neki specijalni režim ishrane? Jeste li oslabili ili ste na istoj kilaži otkako vam se vratila bolest?
- Na režimu sam ishrane koji je detaljno opisan u praktikumu "Spasa", pre svega sam bez mlečnih proizvoda, kravlji proizvodi su najopasniji. Svaki dan testiram svoj pH. Prošli put sam naivno poverovala lekarima da mogu da jedem sve i opustila se, sada sam se vratila na većinski sirovu hranu bez procesuiranog šećera i mlečnih proizvoda. Uspela sam da izgubim samo četiri kilograma, što je fantastično s obzirom na težinu terapija. Primenila sam sve što znam i to daje rezultate. Dobila sam još jednu bitku, ali ima još dosta toga dok ne dobijem rat.

Intervju: Nadežda Jokić
Foto: Nebojša Babić za "Studio Orange"