Pola sata sa... Igor Lazić

Igor Lazić kaže da svom brodu ne dozvoljava da potone ni u najjačim olujama i da bi svaku tragediju trebalo da shvatimo kao izvor snage.

Da ste kapetan broda, gde biste prvo isplovili?
- Isplovio bih pravo u srce oluje, samo tamo još nijedan kapetan nije doplovio. Na tom mestu osetiš šta zapravo znači kada se kaže “mir i tišina”, bukvalno. Svima nam je to nekad potrebno.

Šta biste radili na pustom ostrvu?

- Pravio bih selfije da bih posle, kada bi me spasili sa pustog ostrva, imao čime da se pohvalim.

Koji je vaš životni moto?
- Da ne dozvolim da mi brod potone i kada su najjače oluje. Znam to iz svog životnog iskustva. To što se desilo meni i mojoj porodici ne bih poželeo ni crnom đavolu, ali to je život. Čovek mora da bude jak da to sve prebrodi, u suprotnom ga više nema.

Ko je vaš junak iz detinjstva?
- Moj stariji brat Goran. Moj pijedestal i najbolji prijatelj. Jedan divan čovek, anđeo koji hoda zemljom. Da je više takvih ljudi kao on, kakav bi to svet bio.

Koja vam je omiljena izreka?

- "Tragediju treba da shvatimo kao izvor snage."

Zbog čega su dvehiljadite bolje od devedesetih?
- Zato što su nas ubedili da su bolje, a u stvari nismo ni svesni da se ništa nije promenilo, osim što smo ostarili.

Zašto su četrdesete godine života bolje od tridesetih?
- Sve što je starije, to je i vrednije, kao vino ili zakopana rakija.

Šta morate da uradite pre nego što napunite pedeset?

- Da produžim ovu vrstu Lazića, gre'ota bi bilo ovakvih gena. Razlog našeg bitisanja na ovoj planeti je život i produžetak vrste. Sve drugo bilo bi sebično.

Ko zbija bolje šale, vi ili vaša majka Olga?
- Ona je Cetinjanka, a cetinjski humor je jedinstven. I ja sam malo poprimio toga, nisam za baciti, ali kada Olga “odvali” šalu, to niko ne može bolje.

Zbog čega je dobro šaliti se na svoj račun?
- Zato što ako se šalis na tuđ, nekad ti se to može obiti o glavu. Onaj ko ne zna da se šali na svoj račun ne bi trebalo da se šali ni na tuđ, jer često te šale mogu da budu uvredljive.

Po čemu ste tipičan, a po čemu atipičan Crnogorac?

- Tipičan sam jer živim u Beogradu, a atipičan jer sam rođeni Kotoranin. Ja bih pre rekao da sam tipičan primorac, to mi najviše laska.

Šta je najromantičnije što je neko uradio za vas?
- Nekad neke priče treba da ostanu u tajnosti, ne mora baš sve da se sazna.

Kada ćete da stanete na "ludi kamen"?
- Stao sam ja već na njega, nego nisam svestan toga. Brzo ću. Dobro je za par da neko vreme živi pod jednim krovom, da se testiraju, da vide mogu li zajedno ili ne. Koliko se brakova raspalo na početku, jer su se uzeli na brzinu, a nisu ni znali da nisu jedno za drugo. Ali, ja sam pronašao srodnu dušu.

Da li ste u vezi skloni metodama istražnih organa?

- Mislim da je to najpogubnija stvar za jednu vezu. Bez poverenja nema sreće. Sumnja je put do istine, ali je istovremeno rizična i opasna. Tada čovek ulazi u nepoznato, a ako nema dovoljno čistih dokaza, može da upadne u crnu rupu iz koje nema povratka.

Šta je najbolja kazna za laž?
- Najlakše je kazniti, a najteže oprostiti. Najveća kazna za lažljivca je što sam sebi ne veruje, čak i onda kada govori istinu.

Čime se najbolje leči mamurluk?
- Oblogama od rakije. Ne kaže bezveze stara izreka: “Klin se klinom izbija”.

Intervju: Deana Đukić
Foto: Hello!

 

Komentari (0)

Vaše ime*

Vaš e-mail*

Vaša poruka*

Ostavi komentar +

svi komentari ostavi komentar +