Pola sata sa… Gordan Kičić || Hello Magazin!

U kojeg akcionog junaka ili superheroja biste se rado pretvorili da možete?
- Kada bih bio superheroj, mislim da bih bio Supermen, mada ne mogu da odlučim između njega i Betmena. Da sam akcioni junak, voleo bih da sam Brus Li.

Postoji li u vašem stvarnom životu horor scena koju ste doživeli?
- Bilo ih je više, a jednu sam doživeo nedavno, kada me je umalo udario trolejbus na ulici. Na svu sreću, izvukao sam živu glavu.

Kako reagujete u opasnim situacijama?

- Povedem računa šta radim, gde gledam i trudim se da budem prisutan u trenutku, a ne da mi misli lutaju.

Šta glumački poziv čini privlačnim?
- Ne znam za druge, ali za mene je to pravo zanimanje zato što se bavim poslom koji volim.

Vidite li manu svog poziva?
- Najveća mana je radno vreme. Rad u pozorištu počinje kada svi drugi već odu kući, pa ste neprestano u kontraritmu sa ostalim ljudima i obavezama. Ja sam to počeo da primećujem tek posle tridesete, kada je postalo teže organizovati vreme.

Koja filmska scena vas uvek natera da zaplačete?

- Bilo je mnogo filmova na koje sam zaplakao, a "Kramer protiv Kramera" je jedan od njih, kao i "Roki", ali ima ih još mnogo.

Za koju ulogu biste sebi dodelili "Oskara"?
- Ni za jednu. Teško bih sam sebi mogao da dam neku nagradu.

Zbog preterane samokritičnosti ili zbog skromnosti?
- Ni jedno ni drugo. Samo sam jednom gledao premijeru nekog svog filma, uglavnom sam ih video na televiziji ili u montaži, kao što je slučaj sa "Ustanička ulicom" i "Jagodićima", projektima na kojima sam se bavio i produkcijom. Međutim, tada mi je fokus bio na nekim drugim stvarima, pa opet nisam toliko analizirao svoju ulogu.

Da li biste prihvatili ulogu homoseksualca?

- Naravno, zašto da ne. Ako je dobra uloga i ako je scenario za pozorišni komad ili film dobar, prihvatio bih.

Zašto je dobro živeti u koži Gordana Kičića?
- Nisam siguran šta znači dobro, a šta loše, ali se trudim da svoj život živim ispravno. Čuvam se za porodicu i prijatelje, i usklađujem vreme kako bih postigao sve obaveze, što je ozbiljan zadatak u današnje vreme.

Imate li neku motivacionu rečenicu?
- "Ono što moram - to hoću, ono što hoću - to mogu, ono što mogu - to i uradim", mada ne radi baš uvek.

Da li biste sebi dodelili nagradu za naj-oca?

- Trudim se da što više vremena provodim sa decom i da to bude što lepše provedeno vreme. Nije mi uvek lako da budem prisutan, jer se dešava da mi misli odlutaju. Zbog toga mi je kvalitet vremena sa decom važan.

Šta vam najviše oduzima vreme?
- Živimo u vremenu koje je dosta išpartano obavezama. Planiramo odmor, zakazujemo sastanke, vodimo poslove i postali smo robovi digitalnog doba. Čini mi se da o prošlim vremenima pričamo romansirano, ali ranije se vreme drugačije vrednovalo.

Kako uspostavljate ravnotežu?
- U ovom moru informacija potrebno je ugasiti tehniku, skloniti se od obaveza i okrenuti se porodici, prijateljima i aktivnostima koje vas ispunjavaju. Danas je veliko umeće napraviti balans u životu, ali trudim se da to postignem koliko mogu.

Intervju: Deana Đukić

Foto: Janko Petković