Marinko, Nikola i Marko Rokvić: Željno iščekujemo nove članove porodice

Skladna porodica Rokvić uskoro će postati brojnija za dva člana, Marko će u novembru postati otac dečaka, baš kao i Marinkov sin Dario, koga je dobio pre braka sa Slavicom. Razlog za slavlje biće i Nikolino venčanje sa Bojanom Barović, koje planiraju do kraja godine.

Koji su vam bili najveći izazovi na početku karijere?
Marinko: U moje vreme je bilo drugačije. Kao petnaestogodišnji dečak učio sam da pevam i imao sam sreću da slušam dobre pevače stare garde. U to vreme svi oni su dobro pevali, koga god da slušaš, nisi mogao da pogrešiš. Kasnije, kada sam počeo da snimam pesme, nije bilo kao danas - dobiješ pesmu i ideš u studio. Prvo si morao da napraviš probni snimak koji se šalje komisiji koja to presluša i onda daje zeleno svetlo. Sećam se vrlo dobro proba za audicije za "Radio Beograd", sećam se da sam se na tim probama tresao kao fliper. Zamislite, u to vreme dođem ispred jednog Miodraga Jašarevića, koji je bio šef "Narodnog orkestra", a tu vidim Bokija Miloševića, Ljubišu Pavkovića i druge veličine tog vremena. Svi oni su mi ulivali strahopoštovanje i terali me da se potrudim da što bolje otpevam.

Da li su vas nekada pozvali da budete član žirija nekog od muzičkih takmičenja kao neke vaše kolege?

Marinko: Nekoliko puta bio sam u "Zvezdama Granda", ali to je malo nezahvalno, ljudi to različito posmatraju. Ako si realan i ako ocenjuješ onako kako osećaš, vidiš i čuješ, narod kaže da pametuješ. Ako kao neki članovi žirija kažeš da je sve super i da su svi dobri, nije ni to okej.

Koliko vam je sigurna luka koju vam je pružila porodica bila važna za uspeh u karijeri?
Marinko: Rekao bih da je bila najvažnija. Ako u porodici sve štima kako treba, onda štima i na estradi. Mi smo se dogovorili i kada su Nikola i Marko počinjali da se bave ovim poslom da se uvek sve četvoro držimo zajedno, bez obzira na situaciju koja može da se dogodi.

Koliko su vas u karijeri pohađali negativni napisi o vama i jesu li vam remetili porodični mir?
Marinko: U početku sam se nervirao, ali posle sam shvatio da je to deo šou-biznisa. Kada sam bio u jeku popularnosti, medijima je bilo važnije nešto iz mog privatnog života nego moji koncerti i albumi. U današnje vreme to je još gore.

Marko i Nikola, kako ste se navikli na to što život javne ličnosti nosi?

Marko: Ja se još navikavam.
Nikola: U početku uvek me je pomalo doticalo ono što se piše, ali s vremenom sam oguglao na sve to. Shvatio sam da tako mora da bude i da loše naslove ne možeš da izbegneš. Mislim da sve zavisi od osobe, važno je kako se ophodiš u javnosti i koliko daješ povoda za priče. Ja se trudim i pokušavam da dajem što manje povoda i da imam dobar odnos sa novinarima.

Budući da ne pevate narodnu muziku kao vaš otac, da li vam je on bio uzor kada ste počinjali?
Nikola: Jeste, mada sam ja neko vreme pevao i narodnu muziku. Sada sam snimio pop album, ali negujem staru narodnu muziku, koja se, nažalost, gubi.
Marko: Tata mi je, naravno, bio uzor na početku, a i još je.
Marinko: Kada je Nikola spremao prvi album, u startu smo bili u problemu, iako se ispostavilo da je on bio u pravu. Imao je osamnaest godina, fantastičan glas i moja želja je bila da on peva isti muzički žanr kao i ja. On mi je tada rekao da želi da peva nešto modernije i ja sam se hvatao za glavu kada mi je donosio pesme koje želi da snimi. Na svu sreću, on je bio u pravu i već sa prvim albumom napravio je veliki prodor na estradi.

Jeste li na početku karijere osećali teret što ste deca poznatog pevača?

Nikola: S jedne strane, to je veliki pritisak, a sa druge, lakše je jer te ljudi pre upoznaju i kada si dete poznatih roditelja, lakše je u startu. Posle toga počinje poređenje sa Marinkom, tako da sam ja morao da se dokazujem malo više, da pevam uživo u emisijama, da bih pokazao da nisam samo sin poznatog pevača.
Marko: Ja sada moram da dokazujem da nisam samo Marinkov sin i Nikolin brat. Meni je najteže.
Marinko: U početku oni su bili poznati kao sinovi Marinka Rokvića, a sada sam ja poznat kao Nikolin i Markov otac.

Imate puno razloga da budete srećni. U vašu porodicu uskoro će stići prinova.
Marko: Željno iščekujemo to dete, to nam je bila velika želja i, srećom, brzo smo uspeli da je sprovedemo u delo. Termin za porođaj je u novembru i nadam se da ćemo se u septembru Sara i ja venčati.
Nikola: Srećan sam što ću postati stric, a što se tiče mene, desiće se onda kada bude trebalo. Ja to ne planiram, puštam stvari da se dese.
Marinko: Deda se ipak najviše raduje. Još nemam taj osećaj, dok se ne primakne srećan dan.

Koliko vam je drago što će vaš treći sin Dario dobiti još jednog naslednika?
Marinko: Kod njega se zna da je dete muškog pola, a izgleda da je takav slučaj i sa Markom. Biće dosta Rokvića.
Nikola: Onda bi ja trebalo da dobijem devojčicu.

Vaš odnos sa Dariom privukao je veliku medijsku pažnju. Koliko ste bliski sa njim?

Marinko: Kada se njegova supruga bude porodila, planiramo da odemo u Portugal, pošto je njegova supruga tamo rođena. Želim da vidim unuka i upoznam roditelje moje snaje.

Otvoreno govorite o odnosu sa njim. Kako se dogodilo da ga priznate kao svog?
Marinko: Sa njegovom majkom nisam bio u vezi, bila je to slučajnost, i u početku nisam bio siguran da je to moje dete. Kada sam dobio potvrdu DNK analize, sve je bilo okej. Sada je konačno sve leglo i došlo na svoje.

Vaša supruga inicirala je da se utvrdi da li ste vi Dariov otac?

Marinko: To je bilo pre nego što smo se nas dvoje venčali. Ja sam joj rekao u kakvoj sam situaciji i da nisam siguran da li je dete moje. Kasnije, kada su se rodili Nikola i Marko, pripremali smo ih, pogotovo ona, kako da im saopšti da imaju polubrata. Kada je Dario napunio osamnaest godina, otišao je u Kanadu, a moja supruga je insistirala da on, njegova majka i ja odemo na proveru.

Kakav ste odnos izgradili sa njim i koliko ste bliski?
Nikola: Otkako smo saznali da imamo brata po ocu izgradili smo odličan odnos. On je više puta dolazio kod nas, ja sam išao kod njega u Kanadu kada sam nastupao. Čujemo se često i imamo pravi bratski odnos.
Marko: Redovno se čujemo, sreća da postoje društvene mreže pa možemo da se čujemo i da se gledamo i baš mi je drago što je nedavno ugrabio vreme da dođe i da nas poseti.

Možete li za sebe da kažete da ste kao većina pevača vodili boemski život?
Marinko: Naravno, volim kafanu, društvo i muziku, ali ne mogu da kažem da sam bančio, više volim sportski život. I ako mi se desi da nekada "zaginem", narednog dana odem na sport i onda sam kao nov.

Kako je to kod vas dvojice?
Nikola: I mi volimo sport, ali volimo i kafanu, lepo društvo, muziku. Bilo je svega u mladosti, ali sad smo se malo primirili.
Marko: Ja imam još vremena do novembra.

S obzirom na vaš posao, koji zahteva česta odsustva od kuće, koliko je bilo izazovno sačuvati brak i da li je tu vaša supruga odigrala glavnu ulogu?
Marinko: Ona je odigrala glavnu ulogu i što se tiče dece i vaspitanja. Slavica je držala sve, vodila je računa o njihovom vaspitavanju i školovanju. Zahvaljujući njoj oni su dobri momci i najveće priznanje za mene je kad sretnem nekog kolegu i prijatelja koji mi kaže kako su mi sinovi lepo vaspitani. To je za mene veliki uspeh.

Da li vama je brak vaših roditelja uzor?
Nikola: Mislim da je porodica najvažnija i da sve ide iz kuće, vaspitanje i to kakav ćeš čovek da postaneš.
Marko: Sledićemo njihov primer.

Intervju: Zvezdana Milovanović
Foto: Mirko Tabašević

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +