Pola sata sa… Suzana Mančić || Hello Magazin!

Čemu ste se poslednji put smejali do suza?
- Najveći izvor komičnih situacija u našoj kući su kućni ljubimci. Imamo psa i mačku koji neprestano prave kerefeke i moje kćerke i ja umiremo od smeha. Teodora i Natalija se uglavnom smeju meni, jer sam ja proslavljena mis lapsusa.

Šta vas ostavlja bez daha?
- Kada kćerke operu sudove, ja tada stvarno ostanem bez daha.

Koga biste poveli na pusto ostrvo?

- Povela bih svoga psa zato što ne priča previše.

U čijem biografskom romanu biste voleli da budete glavna junakinja?
- U bilo kom Hemingvejevom delu, osim romana "Starac i more". Sve ostalo gde se spominje Španija, korida, e tu bih volela da sam u glavnoj ulozi.

Verujete li u bajke?
- Verujem. Ja sam dete u duši, koje veruje i u bajke, i u Deda-Mraza, i u dobrotu i verujem da će na kraju sve biti lepo. Zato mi je život lep i stalno se smejem.

Kako se najbolje leči slomljeno srce?

- Tako što se istuširate, naparfemišete, obučete najprijatniju odevnu kombinaciju i izađete iz kuće sa rečenicom "Svete, evo mene!"

Kad biste osvojili premiju na "lotuo", na šta biste potrošili taj novac?
- Nebrojeno puta sam maštala o tome. Volela bih da u prirodi van Beograda imam jednu lepu malu kuću sa fantastičnim pogledom, da putujem i obezbedim mojoj deci dobru školarinu.

Zadržava li vam se novac u rukama?
- Ne umem da štedim, ali sam sigurna da oni koji mnogo štede nemaju ništa od života. Nisam nerazumni trošadžija, ali pare treba davati, jer onda ta energija teče kroz novčanik, kroz džep i kroz kuću.

Zbog čega se nikada niste preselili u Grčku, gde živi vaš dugogodišnji partner Simeon Ocomokos?

- Volim Beograd i jedino se tu osećam slobodno. Jedino sam tu svoja, tu su moji prijatelji i ulice koje volim. Za svaku me vezuje neka uspomena i jednostavno volim da prolazim njima.

Koju neostvarenu želju ne možete da prežalite?
- Ulogu u filmu "Nacionalna klasa". Imala sam u rukama potpisan ugovor, prošla sam probno snimanje i onda sam se uplašila i potpala pod loš uticaj ljudi koji su govorili da mi tako nešto nije potrebno. To sebi ne mogu da oprostim, a takvu priliku više nikada nisam dobila.

Koja porodična serija najbolje opisuje situaciju u vašem domu?
- Moja deca kažu da su situacije u našoj kući preslikane one u seriji "Otvorena vrata".

Da li biste pristali da snimate rijaliti o vašem životu?

- Pristala bih. To je moj život iza koga u potpunosti stojim.

Mislite li da je lažni osmeh bolji od namrgođenog lica?
- Tvrdim da jeste. Jedan ruski naučnik je rekao da kada je čovek neraspoložen, treba da stane pred ogledalo i razvuče lažni osmeh, i on će ubrzo postati pravi. Probala sam i zaista funkcioniše.

Postoji li neka osobina koju su vaše kćerke nasledile od vas, a vama se to ne dopada?
- Mislim da idealno ne postoji i da od toga treba bežati. Svi mi imamo prava i na svoje mane i na slabosti. Često kod njih prepoznam nešto svoje, ali nikada ne bih rekla da je bolje da to od mene nisu nasledile. Ja sebe vidim kao jednu solidnu osobu, neka one budu kao ja i biće srećne.

Za šta im kategorično kažete "ne" ili je vreme zabrana i dozvola stvar prošlosti?

- Zabrane više ne postoje. Obe su punoletne i odrasle devojke. Ja samo ne volim laž i nerad, ali srećom imamo otvoren odnos, ne lažu me, a lenjost ponekad ne tolerišem i to je jedino sporno. Ipak mislim da sam ih dobro vaspitala.

Je l' se plašite kakav će biti njihov emotivni izbor?
- Ne mešam se u to, ali prokomentarišem šta mi se sviđa, a šta ne. Mislim da nema ljubavi bez bola, da ne možeš da izgradiš svoj stav ne čineći greške. Prema tome, malo udariš glavom o zid, malo brišeš suze, pa kažeš: "Dobro je, sledeći put ću drugačije". Tako se stiču iskustvo i zrelost.

Čega ste se najteže odrekli u životu?
- Hrane. Obožavam da jedem, a moram lepo da izgledam. Ceo život mi se vrti ukrug, krugovi hedonizma, potom krugovi gladovanja. U poslednje vreme sam sebi više dopustila jer više nemam razloga da budem toliko fit. Mislim da je u mojim godinama smešno da izgledam kao kada sam imala trideset.

Šta još priželjkujete da uradite u karijeri?
- U šali volim da kažem da mi je neostvarena želja da održim solistički koncert u "Areni". To se, naravno, nikada neće desiti, ali volela bih da snimim jedan lep izbor ruskih romansi. Sad sam sazrela za to, što bi me mnogo obradovalo.

Piše: Deana Đukić
Foto: Mirko Tabašević