Pola sata sa... Voja Nedeljković || Hello Magazin!

Kako izgleda početak vašeg dana?
- Sve zavisi od toga koliko imam vremena. Ako je tampo lagan, polako ispijam kafu, umijem se i uradim nekoliko vežbi. U suprotnom, to je malo užurbaniji odlazak na posao.

Bez čega ne može da prođe nijedan vaš dan?

- Poslednjih desetak godina ne prođe nijedan dan bez provere mejlova, poruka i ostalih tehnoloških zamki 21. veka.

Da li se to odnosi i na dane kada ste na godišnjem odmoru?
- Da, čak i kada odem na odmor, vezan sam za tu vrstu komunikacije. To je pre nešto više od decenije bilo nezamislivo, a sada je postala svakodnevica bez koje čovek ne može da funkcioniše.

Šta biste iz prošlosti rado "uvezli" u sadašnjost?
- Vije, žmurke, "Ajračkinje bajračkinje", "Između dve vatre", "Trule kobile".

Je li to nostalgija za detinjstvom ili zbog vašeg sina?

- Više zbog njega, ali da odem u prinudnu penziju, vratio bih ih i sebi. Šalu na stranu, igra je jako bitna stvar. Sa pedeset jednom godinom nedostaju mi neke igre. Mislim da radost i bezbrižnost koje traju koliko i igra zaista revitalizuju čoveka, mada može da deluje pomalo blesavo u nekim kasnijim godinama. Igra je najneposredniji kontakt među ljudima i zato je sjajna.

Krade li vam sin Đorđe fore i fazone?
- Verovatno da zbog genetike i uticaja življenja sa mnom neke stvari svesno i nesvesno prihvata, ali mislim da ne krade. Moraću da pitam njegove drugare, pa da mu tražim autorska prava.

Postoje li među vama neke tabu teme?
- Za razliku od mog pokojnog oca, koji je sa mnom pričao samo o tome kako sam i šta ima novo, ja sa svojim sinom pokušavam da budem direktniji. Naravno, ne dirajući u njegovu intimu i ne čeprkajući po svaku cenu po njegovom životu, jer mu dajem za pravo da ima svoje male tajne.

Razgovarate li o simpatijama?

- Pokušavam da mu na zabavan način objasnim neke stvari, ali mislim da on to doživljava na nivou romansirane priče, jer dok čovek to ne doživi na svojoj koži sve ostalo mu deluje kao filmska priča.

Da li bi vam bilo drago da za poslovni alat odabere mikrofon i u koje svrhe biste voleli da ga koristi?
- Da ga baca udalj. Čini mi se da bi poneki put možda to bila njegova prava funkcija. Đorđe za sada nije pokazao sklonost ni prema maminom, doktorskom, ni prema mom voditeljskom zanimanju, ali ko zna gde će put da ga odvede.

Hoćete li imati vašu podršku ako poželi da bude političar?
- Imaće sigurno dva glasa u kući.

Koja je prednost braka sa osamnaest godina mlađom suprugom?

- Prednost je u tome što postoji nadopuna energije i mladosti. Da se ne lažemo, iako je mlađa, moja supruga Maja je zrelija od mene. Da sam mogao da budem sa nekim starijim, ja bih bio.

Plašite li se starenja?
- Nije mi bilo svejedno kada sam shvatio da ću sa pedeset jednom postati većinski vlasnik nad svojim životom, ali sam to dobro prihvatio. Ne verujem u nešto večno, znam da je većina stvari prolazna, samo treba iskoristiti ono što život u tim godinama daje.

Šta je to u vašem slučaju?
- Sada je to više iskustvo nego energija koja pokreće mladog čoveka. Pokušavam da napravim sklad i balans između zvanja, htenja, moći i umeća.

Šta biste prvo uradili da na jedan dan budete na mestu svog direktora Saše Popovića?

- Nikada nisam bio direktor i stvarno ne znam šta bih radio da dođem na takvu funkciju. Možda je istina to što kažu da vam mesto na upravljačkoj funkciji stvori helijumski osećaj da malo teže dodirujete tlo, ali mi što smo na zemlji mnogo smo direktniji u gravitaciji.

Koju pesmu biste voleli da vam Brena otpeva na uvce?
- Sticajem okolnosti, znam da predivno peva pesmu "Imam jednu želju". To bih baš voleo.

Od početka karijere okruženi ste pevačima iz vašeg iskustva, da li je tačna izreka "ko peva zlo ne misli"?
- Upoznao sam ceo balkanski muzički prostor. Ima tu različitih ljudi, i dobrih, i loših, i pametnih, i onih ne toliko, a svima im je zajednička pesma. Sad, da li nas je pesma održala, njojzi hvala, ili nas je dovela ovde gde smo, to će pokazati istorija.

Piše: Deana Đukić; Life Content
Foto: Life Content