Isidora Bjelica ponovo se suočila s opakom bolešću: Molim Boga da preživim || Hello Magazin!

Književnica Isidora Bjelica ponovo proživljava životnu dramu, pošto joj se posle dužeg stanja remisije povratio kancer. Majka hrabrost uspešno je odolevala podmuklim pokušajima neprijatelja njenog organizma, ali njegovi najnoviji napadi jednako su bolni kao i pre skoro tri godine, kada su joj hirurškom intervencijom odstranjena oba jajnika, materica i trbušna maramica. Posle najnovijih komplikacija nije podvrgnuta hirurškoj intervenciji, već brojnim terapijama, a poslednjih nekoliko dana sklonila se u crnogorsko letovalište Miločer, odakle ekskluzivno za "Hello!" govori o bolesti koja je po drugi put njen neprijatelj.

Prošlonedeljnim statusom na društvenim mrežama zabrinuli ste mnoge vaše poštovaoce. Kada ste ponovo osetili zdravstvene tegobe?

- Pre svega želim da vam zahvalim što ste poštovali moju želju da ne objavite informaciju o mojoj ponovnoj borbi protiv raka, iako ste to još pre mesec dana znali, jer su mi bili potrebni snaga i mir. Pre dva meseca moji nalazi bili su odlični, a onda, pre mesec dana, po povratku iz Republike Srpske sa književne večeri na Sokolcu, onesvestila sam se u mom haustoru. Nažalost, bolest koju imam je najagresivnija i samo za mesec dana markeri su otišli u nebo, a stomak mi je bio pun vode i izgledalo je da mi je došao kraj.

Gde crpite snagu za novu borbu sa kancerom?
- Vera, porodica, prijatelji i čitaoci... Duboko verujem da me ljubav i molitve mojih čitalaca bukvalno održavaju u životu, iako to prkosi svakoj statistici i prognozama. Svaki čitalac koji uzme moju knjigu, koji se moli za mene, produžava mi život. To je uzajamna razmena ljubavi. Potpuno sam posvećena veri i znam da sva stradanja koja prolazim imaju svrhu i smisao - učim se smirenju i blagodarim za sve što me snašlo, jer je to za spas moje duše. S druge strane, neće mene neka glupa bolest sprečiti da budem još na ovom svetu uz moju dečicu, ovo je okrutan svet i njima je potrebna majka, a ta ljubav majke prema deci pomera planine.

Šta su pokazali najnoviji rezultati iz Nemačke?
- Nekoliko stvari - jednu koja je dobra, a to je da bolest nije ušla u krv, i drugu, da je moja bolest posledica radijacije. Ostaje strašno saznanje da je moja bolest posledica NATO bombardovanja i da sam kao mnogi ljudi žrtva te jezive, necivilizacijske intervencije.

Neposredno pošto ste otkrili od čega bolujete odstranjena su vam oba jajnika, materica i trbušna maramica, usledilo je stanje remisije. Da li je neprijatelj vašeg organizma bio blaži u novom napadu?

- Ne, jajnik je najsmrtonosniji, tu možete da dođete na ivicu smrti bukvalno za mesec dana.

Kako biste opisali iščekivanje novih rezultata na kojima je u međuvremenu pisalo "bez relapsa"?
- To je zaista teško, bukvalno blagodarite Gospodu što imate dva meseca života između dve kontrole. Ljudi to ne mogu da shvate, ali ova bolest je i imuna i psihička borba. Lako je menjati svest, ali treba menjati podsvest. Toliko čitanja, obrazovanja, pameti, a ništa nisam znala o životu. Gledam zbog čega se ljudi nerviraju, i ne verujem. Moja knjiga "Spas" je krik da ih upozorim da ne budu glupi kao ja, da preduprede bolest, da nauče da praštaju, vole, da se ne nerviraju.

Da li vam u novoj borbi više pomaže duhovno ili fizičko oružje?
- Vera je pokretač svega, ležala sam u strašnim bolovima i čudesni monah otac Melentije došao je na molbu moje prijateljice iz svog udaljenog manastira da mi čita molitve. Posle toga, voda je brzo krenula da se povlači, a ja sam mogla da dišem. Blagodarna sam svim monasima i sveštenicima koji se mole za mene, koji u nevreme dolaze za pričest i jeleosvećenje. Neverovatna je to milost. Čovek je biće od duše i tela, tako da morate da kombinujete sve i samo tom sinergijom može da se pobedi nemoguće.

Da li vam je duhovnu volju ojačalo učešće u palijativnom zbrinjavanju ljudi kome ste bili posvećeni?

- Zaista sam potpuno posvećena drugim ljudima i njihovim mukama, toliko da me to iscrpljivalo i fizički i psihički, tako da me je vladika Jovan zamolio i oslobodio tog zadatka. Ali ja sam ceo život iracionalna i nikada nisam brinula za sebe, išla sam preko svojih fizičkih mogućnosti s ciljem da pomognem drugima, a prosto nisam imala snage za to. To je taj moj iracionalizam i nerealno sagledavanje sopstvenih fizičkih mogućnosti.

Koliko je bolest promenila temelje bliskosti u vašoj porodici?
- Potpuno. Nebojša se promenio, i deca i ja. Porodica je osnovna ćelija ljubavi i samo ona može da pobedi ove zle ćelije. Svi se mi učimo ljubavi kroz ovo stradanje jer, kao sto sam napisala u "Spasu 2" - "gde je stradanje tu je ljubav", a ljubav je jedino ljubav ako je bezuslovna.

Strah je jedan od najvećih neprijatelja bolesnog čoveka, kako ste ga savladali?
- Ne može to čovek sam, zahvaljujući drugarici kliničkom psihologu došla sam do jednog od najboljih svetskih holističko-energetskih psihologa. Masa Aleks ne samo da je izlečila sebe od kancera jajnika, nego i hiljade ljudi širom sveta. Mnogo mi pomaže rad sa njom preko Skajpa, i presrećna sam što sam uspela da organizujem njen dolazak krajem maja u Beograd da održi nekoliko grupnih terapija, jer to je 22. vek za ono što se, inače, radi kod nas kada je reč o psihi teško obolelih osoba.

Pišete li u teškim trenucima?
- Čim mogu da pišem, ja pišem, ali bilo je dana kada nisam mogla ni da dišem, a kamoli pišem. Ali, dok pišem ja živim.

Kako ste nove komplikacije predočili deci, koja sada sigurno ozbiljnije shvataju situaciju nego pre nekoliko godina?
- Sve je njima jasno. Nije lako deci da to gledaju, ljudi se čude Anđelini Džoli, ali kada gledaš majku u tako strašnim mukama, izvadio bi sve organe da to ne doživiš. Moja dečica se drže herojski i daće dragi Bog da tako ostane.

Verujete li više zvaničnoj ili alternativnoj medicini?

- I jednoj i drugoj, samo sinergija daje rezultat. Isključivost nije dobra ni u čemu pa ni u lečenju, ali nije lako doći do pravih stručnjaka ni sa jedne ni sa druge strane. Neozbiljno je potcenjivati znanje oficijelnih lekara, ali ne može se bez alternative. Očajan čovek luta i biva prevaren, zvanična medicina ima svoje limite, a alternativa je prepuna prevaranata i u svemu tome morate se snaći. Pišući najiskrenije u "Spasu" i "Spasu 2" želela sam ljudima da predočim šta ih sve vreba. Nažalost, bolesni ljudi su izvor nepresušne zarade za različite prevarante i sama sam bila žrtva nekoliko puta.

Bolest ste okarakterisali kao "božju naklonost kojom se pruža šansa za krupne životne promene". U kojoj meri vas je bolest promenila?
- Potpuno. Ja danas potpuno drugačije gledam na život. Pazim na svaku svoju reč i misao da ne povredim drugo biće, radujem se svakom danu kada mogu da gledam zalazak sunca, šetam se, zagrlim voljene... Svi mi ljudi smo slabi i krhki, ali bolest vas nauči šta su prioriteti, šta je ljubav i šta je milost. Koristim bolest da učim i da se menjam, jer ništa nije ni dobro ni loše samo po sebi, ovde smo da bismo učili, da bismo postajali bolji, da bismo naučili jedinu važnu lekciju o tome šta su ljubav, milost, praštanje.

Gde je tačka preseka fizičkog slabljenja organizma i jačanja mentalne volje?
- Ne znam, čudne su to stvari, ja sam žena koja češće vadi krv nego što se neki tuširaju, moja prijateljica medicinska sestra, koja svakodnevno radi sa najtežim bolesnicima, naučila me je važnu stvar, a to je da čovek u mojoj poziciji mora da razmišlja samo za ovaj jedan dan koji ima. Tuga, briga, strah - to su najgori otrovi. Svaka bolest je borba sa tim otrovima. Mnogi ljudi ne shvataju, kao što ni ja nisam shvatala, zašto imamo ovaj život. Nažalost, zlo postoji i ono stalno napada. Kada uspemo da na zlo odgovorimo ljubavlju, pobedili smo. Svi smo mi kratko na ovoj planeti i ma koliko mi je teško, blagodarim Bogu što sam imala vremena da se menjam, pokajem, jeste da bi naizgled bilo lepše i lakše da me je strefio infarkt, ali tada ne bi bilo ovog saznanja ni promene.

Prošli put ste operisani, da li je ovoga puta bilo hiruške intervencije?
- Nisam imala operaciju, već sam na nekoliko sinhronih terapija koje daju odlične rezultate.

Trenutno se oporavljate u Miločeru, na kakvim ste terapijama?
- Zahvaljujući našem dobrom prijatelju pobegli smo ovde na nekoliko dana da udahnem vazduh i osluškujem more. Miločer i Boka su najlepša mesta na svetu i za mene je ovo bekstvo u jednu lepšu stvarnost. Pre mesec dana nisam ni zamišljala da ću imati takvu radost.

Smatrate li da ste ugrozili zdravstveno stanje zbog poslovnih aktivnosti kako biste izbegli finansijske probleme?
- Apsolutno. To je moj najveći problem. Vila kaže: "Mama, kad ćeš početi da slušaš sopstvene savete, drugima pomažeš, sebe si ugrozila." Ja sam za tri meseca održala preko dvadeset pet književnih večeri širom Evrope, koje su me potpuno iscrple fizički i psihički. To ne bi izdržao ni neko u punoj snazi, a kamoli neko tako imunološki ugrožen. To je taj moj problem nebrige o sebi. Niko normalan sa takvom dijagnozom ne radi i ne iscrpljuje se toliko.

Šta koristite za jačanje imuniteta?
- Zahvaljujući prijatelju sa Tvitera, stručnjaku iz Holandije, dobila sam najbolju saplementaciju. Anđeli vam se pojave kad ih ne očekujete. Taj moj novi prijatelj je jedan od anđela koji se pojave niotkud. Ove analize iz Nemačke dale su mi tačan spisak stvari koje pojačavaju moje oslabljene odbrambene ćelije.

Verujete li u potpuno izlečenje?
- Dok dišem nadam se. Iracionalnost je često bila pogubna za mene, i u poslu i u ljubavi, ali, sa druge strane, ona je ta koja me je vodila s jednog kraja sveta na drugi i donela mi jedan od najzanimljivijih života. Jer što rekla jedna moja prijateljica: "Ti si, Isidora, u svojih četrdesetak godina proživela ono što ljudi nisu za deset generacija." Da, u meni je i dalje devojčica koja veruje u čuda svim srcem i dušom. Baš me briga za statistiku i loše prognoze, ja znam da ljubav pobeđuje.

Intervju: Nikola Rumenić; Life Content
Foto: Boško Karanović; Life Content