Hari Varešanović: Pripreme za veliki koncert pred beogradskom publikom || Hello Magazin!

Tri decenije zavidne muzičke karijere pevač Hajrudin Hari Varešanović obeležiće velikim koncertom pred beogradskom publikom. Nastup će biti podeljen u tri dela, a svaki od njih ima posebno značenje u životu rođenog Sarajlije. Planove za novi album Hari je odložio za jesen, jer se u potpunosti posvetio pripremama za koncert i takmičenju „Pinkove zvezice”, u kome je član žirija. Ponosan je što je deo jednog od najgledanijih formata na našim prostorima, a posebno mu je drago što je okružen talentovanom decom koja šire pozitivnu energiju. U mirnu luku uplovio je kada je upoznao suprugu Jasminu Ištuk, koja mu predstavlja najveću podršku i čvrst oslonac. Pored nje, najvažnije osobe u njegovom životu su sinovi Damir i Mak, kao i kćerka Nađa, koja je pre tri godine donela na svet Harijevo prvo unuče, malog Isaka, koji ga neprestano oduševljava. Na početku razgovora za magazin „Hello!“ frontmen grupe „Hari Mata Hari” prvo priča o koncertu koji će biti održan 24. aprila u Beogradu.

- Prvi put sam za trideset godina rada u prilici da u jednom koncertu sublimiram tri svoje ljubavi, neke stvari koje sam oduvek voleo da pevam. Jedan deo toga su pesme uz koje sam odrastao, kompozicije mojih idola iz detinjstva. Drugi deo će biti sevdah na moj način, to je vrsta muzike koja pripada tradiciji u kojoj sam rođen i u kojoj sam odrastao. To će biti neka moja interpretacija sevdaha. Obavezni segment, koji je podloga svega i ono što ljudi najviše vole od mene, jesu moji hitovi, pesme koje sam ja napravio od 1986. godine do danas.

Ko će vam biti gosti na koncertu?
- Još uvek ne znam, ali gledaću da to budu ljudi koji će dati malo mirisa i začina svemu što ću te večeri otpevati.

Posle šest meseci koliko traju „Pinkove zvezdice”, kakvi su vam utisci?
- Na početku sam bio malo skeptičan i jedva sam se snalazio. Nisam televizijsko lice i u svojoj dugačkoj scenskoj karijeri na televiziji sam najduže petnaest minuta, uglavnom kada je trebalo nešto da najavim. Da deca nisu bila tako sjajna i da format nije genijalan, totalno bih se izgubio. Lagano sam se „naštimavao“ i s vremenom opuštao, čini mi se da sam prvih nekoliko emisija bio totalno izgubljen, nisam bio vešt. Ja nisam neki veliki govornik, gledam da u nekoliko adekvatnih reči kažem svoje mišljenje, a televizija traži puno priče koja ne mora da bude konkretna i sadržajna. Televizija traži formu, a ja sam navikao na suštinu.

Da li upravo zbog toga važite za jednog od najodmerenijih članova žirija?

- Verovatno, mada još nisam čuo zvaničan stav o tome kakav sam. Još ne mogu da podvučem crtu i budem siguran kako je javno mnjenje reagovalo na taj moj neobični angažman. Do sada su me viđali samo na stejdžu i voleo bih da mi neko na kraju kaže kakav sam, jer ja nisam u potpunosti zadovoljan sobom.

Poprilično ste samokritični.
- Stalno sam bio pod nekakvim osećajem nesigurnosti. Nije ovo lažna skromnost, jer moj zadatak i nije da budem televizijsko lice, tako da nemam čime da se ponosim ili čega da se stidim. Ali ako sam dobio epitet umerenog člana žirija, trudio sam se da bude tako i generalno sam i privatno takav.

Koliko je teško biti u ulozi sudije?

- Prilično je teško, jer je reč o divnom formatu koji podržava decu i kada se radi o mališanima, sve je mnogo plemenitije, osetljivije i ta namera podiže nivo tvoje plemenitosti. Ne možeš da budeš previše opušten, da pričaš svašta da nekoga ne bi povredio, jer reč je o deci. To takmičenje zahteva dostojanstvenu umerenost koja ne može da pređe u sprdačinu, zabavljanje publike i „provaljivanje“ ispod nivoa.

Ima li istine u pričama da postoji neslaganje među članovima žirija?
- Ja sam „padobranac“ i gost šou-programa iz Sarajeva, nisam domaći. Različita mišljenja ne bi trebalo nazivati trzavicama, ja sa sopstvenom ženom i decom nemam isto mišljenje, iako ih volim najviše na svetu. U žiriju nema sukoba, samo se ponekad raspravlja o mišljenjima. Ja poštujem tuđe mišljenje i očekujem da drugi poštuju moje i nema potrebe za debatom na tu temu.

Rekli ste da činite sve da se ne spusti nivo takmičenja.
- To je najvažnije, da se takmičenje ne svede na šou-program koji je šala, jer ima takvih šou-programa koji su na granici šale. Nisam vlasnik formata niti sam producent, ali koliko sam svojom ličnošću i ugledom mogao da doprinesem tome, trudio sam se da to ima jedan dostojanstven ton. Nismo dostojanstveni samo zahvaljući meni, već i ostalim članovima žirija i divnoj deci koja se takmiče. Znam da je taj šou-program najgledaniji, da ga gledaju sve generacije, da niko ne očekuje nikakvu svađu, spektakl u negativnom smislu ili neki skandal.

Da li biste u budućnosti voleli da vidite vašeg unuka Isaka u „Pinkovim zvezdicama”?

- Na moju inicijativu ne, ali ako bi on izrazio želju, ja bih je pratio i pomogao bih mu, kao što sam to činio sa svojom decom. Srećom, nisu imali puno negativnih želja, negativne su kao grane brzo opadale i uvenule same, a ponekad sam ih i ja pomalo tajno rezao. Nikada nisam deci ništa zabranjivao niti sam im nametao svoje ideje, tako da moja ideja nikada ne bi bila da moj unuk peva u nekom takmičenju, ali bih podržao njegovu želju, a to je velika razlika.

Kakavu ste sliku želeli da ostavite od počeka karijere i mislite li da ste uspeli u tome?
- Trideset godina je mnogo, pa na ovo pitanje imam više odgovora. Ja sam sebe kroz godine različito zamišljao, i to je slučaj kod svakog izvođača koji je s godinama evoluirao. Mislim da nisam uradio sve što sam hteo, i iz ove perspektive nisam zadovoljan svime što sam radio prethodnih godina. Realnije je da to oceni neko sa strane ko je pratio moj rad. Umetnički razvoj je uvek traganje, lutanje, što je normalno.

Koliko vam je na muzičkom putu bila važna podrška supruge Jasminke i koliko vas je ona „puštala na zemlju” kada biste „poleteli”?
- Porodica je vrlo važan faktor, a posebno supruga. Važno je da te partner koji je pored tebe dopunjuje, a moja žena Jasminka je veoma dobar vez za nemirni jedrenjak koji se zove Hari. Ja sam jedrenjak koji voli da luta morem po burama, a ona je siguran vez i ima dugačak konopac kojim sam stalno zaštitnički vezan.

Da li vam je važno vreme koje provodite sa unukom?

- On živi u Nemačkoj i kad god imam vremena, odem da uživam sa njim. To je potpuno druga atmosfera, drugi svet. Iako puno putujem zbog posla, drugačiji je osećaj kada otputuješ privatno i uživaš u svakom trenutku onako kako želiš.

Čime vas Isak u ovom uzrastu najviše oduševljava?
- Percepcijom sveta koji ga okružuje, rezonovanjem, pamćenjem, shvatanjem stvari onakvim kakve jesu. Oduševljava me raznim talentima koje iz dana u dan otkrivamo kod njega.

Rekli ste da ste u mladosti voleli Beograđanke.
- To je jedna priča iz Molerove ulice iz 1987. godine, od prvih dolazaka u Beograd, pravljenja karijere i prvih pesama, inspiracije. Za te pesme su kriva zaljubljivanja, devojke koje su punile naše pesme stihovima, a među njima je bilo dosta Beograđanki.

Razmišljate li često o minulim vremenima i sećate li se mladalačkih ljubavi?
- Desi se, sećanja su kao filmovi. I te kako se dešava, na neki način veoma često, jer sam stalno u Beogradu i stalno mi se lepeza godina širi ispred očiju i stalno vrtim taj film.

Pevači su zbog načina života poznati po porocima kojima se odaju. Vi ste uspeli da im odolite?
- Ja sam sve stavljao u granice. Odmalena sam društven, odlazio sam u kafiće, posebno je kad sam bio mlad bilo svega, to su prirodne stvari. Kako sam ulazio u godine, to mi je sve manje bilo zanimljivo. Prirodno je da muzičari nisu verski radnici i da su skloni porocima, ali kod nas u ekipi nije bilo previše poroka. Ima i poročnijih i manje poročnih ljudi od mene i mojih saradnika.

Jeste li nekada pomislili da odustanete od muzičke karijere?
- Nikada svoje pesme nisam pravio zbog muzičke scene, već zbog sebe. Uvek je sve bilo na relaciji publika - ja. Jedino sam zbog rata pauzirao od 1992. do 1997. godine. To je bila jedina situacija u kojoj mi se nije pevalo.

Pored muzike, šta vas ispunjava u ovom periodu života?
- „Pinkove zvezdice” mi oduzimaju mnogo vremena, pa ne mogu da se odmorim. Nikada nisam imao gušći raspored. Izlazak novog albuma sam upravo zbog toga ostavio za septembar, mada je bilo planirano da se objavi na proleće. Velike stvari će sačekati jesen.

Audicije za novu sezonu takmičenja su počele. Da li biste se ponovo našli u ulozi žirija?
- Ja se bavim muzikom, nisam televizijsko lice. Malo sam počastio auditorijum sobom u nekom drugom svetlu, ali moj posao je da budem zvezda, a ne član žirija. Ponosan sam na svoj angažman, ali ne verujem da ću imati vremena za narednu sezonu.

Intervju: Zvezdana Milovanović; Life Content
Foto: Life Content