Dušica Jakovljević: Uprkos razvodu verujem u ljubav i brak || Hello Magazin!

Dok su njeni roditelji maštali da im kćerka jedinica postane vrhunska balerina, nezadovoljna tretmanom u baletskoj školi Dušica Jakovljević je još u ranom detinjstvu odbila da živi tuđe snove, odlučna da sledi isključivo svoju zvezdu vodilju. Kada se u horu "Kolibri" uverila da pevanje nije njen najveći talenat, energiju je usmerila ka glumi, zbog čega je u pozorištu "Boško Buha" provela veći deo detinjstva. Tokom odrastanja, životne okolnosti polako su je usmeravale na novinarstvo, kojim se ova tridesetčetvorogodišnja Beograđanka bavi poslednjih sedamnaest godina. Voditeljski poziv i dinamika rada na televiziji u potpunosti odgovaraju njenom karakteru, mada priznaje da joj često nedostaje još koji sat za sve obaveze koje ima u toku dana. Voditeljka iz bekstejdža muzičkih šou-programa "Pinkove zvezde" i "Pinkove zvezdice", kao i emisije "Audicija", u kojoj predstavlja glas naroda, ponosna je majka dvoje dece, osmogodišnje kćerke Anđele i dve godine mlađeg sina Ognjena, čiji su rođendan nedavno višestruko proslavili. Požrtvovana mama potrudila se da mu ovaj dan ostane u najlepšem sećanju. U intervjuu za magazin "Hello!" govori o odnosu sa bivšim suprugom, ocem svoje dece, sa kojim je pre godinu i po dana stavila tačku na zajednički život, kako su Anđela i Ognjen to prihvatili i otkriva da li, uprkos svemu, još veruje u brak i ljubav za ceo život.

Vaš dnevni raspored obaveza je prilično dinamičan. Kako usklađujete privatne i poslovne obaveze?

- Odabrala sam poziv koji zahteva da budeš aktivan dvadeset četiri sata dnevno, a privatne obaveze zbog toga ne smeju da trpe. Srećom, nisam osoba kojoj je potrebno mnogo sna da bi se odmorila, čovek sam od akcije i često me pitaju odakle mi snaga za sve. Volim reči Mike Antića da je ljubav kao snaga, što je više trošiš više ćeš je imati. Čim uđemo u period stagnacije, nastupa i lenjost, zato se bojim da zastanem. Sve dok su moja deca srećna, nasmejana i zdrava, i sve dok posao ne trpi, ja se osećam živom.

Živimo u vreme kada se mnogi ljudi bore sa nezadovoljstvom i depresivnim raspoloženjem. Šta je izvor vašeg optimizma i pozitivnog odnosa prema životu?
- Verujem da nekim delom bića treba ostati dete i nikada ne zaboraviti da je igra najlepši deo života. Živimo i radimo da bismo se igrali. Imam trideset četiri godine i verujem da je igra moj eliksir mladosti. Ljudi kažu "Blago onom ko rano poludi", a ja kažem: "Blago onom ko rano dobije decu".

Dopada li se Ognjenu i Anđeli to što im je majka poznata?
- Njihova mama je ista na televiziji i kod kuće, tako da to njima ne znači mnogo, osim što ih drugovi pitaju da ih vodim na snimanja. To je moj posao, kao što druge mame imaju svoj. Oboje vole da prokomentarišu nešto što sam rekla ili uradila u emisiji, ali im to nije od prevelikog značaja. Oni su prava deca svog uzrasta, što smatram velikim roditeljskim uspehom.

Negujete prilično nekonvencionalan izgled za jednu majku. Da li se vašoj deci to dopada?

- Kada je Anđela krenula u prvi razred, još tada sam nosila čiroki frizuru i bila interesantna njenim školskim drugarima. Nemam utisak da im se to preterano dopada, ali znam da im ne smeta.

Vodite li ih na snimanja?
- Dolazili su nekoliko puta, ne vodim ih ako sami ne požele, sada im je interesantnije da povedu neku drugaricu ili druga koji izrazi želju. Najveća satisfakcija im je kada nekome učine dobro, makar i na taj način.

Jesu li izrazili želju da se pojave na sceni "Pinkovih zvezdica"?

- Ognjen izražava samo želju da igra fudbal kao Mesi ili Kristijano Ronaldo, a Anđela ima klasične želje za devojčicu svojih godina. Prvo je htela da bude novinarka, a sada kaže da će da bude pevačica, ali ne zbog "Pinkovih zvezdica", nego zbog serije "Big Time Rush". Uveliko planira da sa drugaricom živi u Los Anđelesu jer je taj bend iz tog grada. Na kanalu "Animal planet" gledala je kako se tamo pojavilo mnogo burmanskih pitona, ali će ona i njena drugarica da naprave ogradu sa strujom. Tako izgledaju njene trenutne želje, prava sanjarenja jedne osmogodišnje klinke.

Imate li nečiju pomoć u odgajanju dece?
- Ne kaže se džabe da iza svake uspešne žene stoji majka koja joj čuva dete. Baka i deka su uvek priskakali u pomoć. Srećom, imam mlade roditelje, a i dobru i veliku decu.

Kakav je Anđelin i Ognjenov odnos?
- Mislim da su oni knjiški primer brata i sestre. Anđela je odmerena, nekad ozbiljna, nekad detinjasta, ali sve u granicama i u zavisnosti od prilike. Ognjen je, pak, u uzrastu kada prelazi od deteta do predškolca i bori se sa tim da li je bebast ili veliki dečak, i tu nekada nastaje konflikt karaktera. Nju nervira što se on izmotava, ali posle deset minuta počne da se smeje zajedno sa njim. Pošto Ogi šuška, sestra ga podjednako kao ja opominje da pravilno izgovara reči. Devojčice su, inače, ozbiljnije i brže sazrevaju, ali ja ne želim da ona bude starmala i tu za sada pravimo dobru meru. Čak ga je naučila da piše, broji, računa, samoinicijativno ga sprema za školu. On uživa u tome da mu ona da dobru ocenu, a ja uživam da ih gledam kako kroz igru uče da pomažu jedno drugome.

Koliko vas je uloga majke promenila?

- Nije previše, osim što sam osetljivija, i kada odem na put, već drugog dana ih sanjam, a kada ih ne vidim nekoliko sati, jedva čekam da ih zagrlim.

Budući da ste bili mladi kada ste dobili decu, da li ste bili spremni na roditeljstvo?
- U životu se vodim emocijama, a ne razumom. Mislim da niko nikad nije sasvim spreman za decu, jer nema predstavu šta ga čeka. Ja bar nisam imala, jer sam prva u društvu dobila bebu i udala se. Ipak, sve je bilo kako treba i zaista sam uživala u obe trudnoće.

Koliko ste stroga majka?

- Deca nisu vojnici, pa da pošto-poto moraju nešto da zasluže vojnom disciplinom. Ja svoju decu osluškujem. Znaju kada postoje realne mogućnosti za nešto i da su najveća nagrada zadovoljstvo, sreća, pohvala i kada im kažem da sam ponosna na njih. Mislim da su mi zbog toga veoma privrženi.

Nedavno ste proslavili Ognjenov rođendan. Kako ste obeležili taj dan?
- Kod nas se rođendani, kao i praznici, pripremaju nekoliko dana ranije. Veče pre rođendana do kasno smo snimali emisiju, pa sam u ponoć išla da mu kupim tortu i svećice. Anđela i ja smo ga probudile pesmom "Danas nam je divan dan" i bilo je neprocenjivo gledati kako još u snu razvlači usta u lagani smešak, da bi otvorio oči koje su toliko čekale taj dan. Palili smo svećice, zamislio je želju, a onda se spremio za vrtić. Kada sam otvorila gepek u kome su bile grickalice, sokovi i slatkiši za drugare, rekao je: "Ti si najbolja mama na svetu, ali stvarno nije trebalo ovoliko da kupuješ". Sav ponosan ušetao je u vrtić, posle čega je usledilo slavlje sa drugarima, a poželeo je i da nekoliko dana kasnije drugare iz vrtića odvede u bioskop.

Ispunjavate li deci svaku želju i koliko vam je teško da im kažeš ne?
- Teško je detetu reći ne, ali verujem da je važno da imaju želje, kao i da nauče da se one ne ostvaruju uvek lako. Oni su stvarno skromna deca, pa im je još teže reći ne.

U kakvim ste odnosima sa njihovim ocem i kako su podneli vaš rastanak?
- Verujem da je posle rastanka roditelja najvažnije da deca znaju da je roditeljima na prvom mestu njihova sreća, iako se u drugim stvarima ne slažu. Za to je potrebna dobra komunikacija, koja mora da bude bezuslovna kako bismo na put izveli emotivno stabilne ljude.

Koliko vam je bilo teško da im saopštite da ćete vi i njihov otac krenuti različitim putevima?
- Nije to bila odluka koja je trebalo da se saopštava. Živimo u vreme kada su, nažalost, mnogi roditelji razvedeni. To je veliki problem današnjice. Verujem da su potrebni veći napori oba roditelja, da vreme provedeno sa decom bude ispunjeno zajedničkim aktivnostima i da znaju da uvek imaju mamu i tatu, samo što oni više ne žive zajedno. Nije lako, ali možda baš to stvara još jaču vezu između majke, oca i dece. Ne smeju da izgube veru u ljubav i pored toga moraju da nauče koliko su važne porodične veze.

U današnjem društvu na razvod supružnika gleda se kao na životni poraz, a retko kao na rešavanje problema. Kakvo je vaše iskustvo?
- Nije to ni jedno ni drugo. Ili je i jedno i drugo. Verujte da ne znam. Samo znam da bi trebalo ići dalje, skupiti snagu i zadržati osmeh, bez obzira na sve. Dobra energija privlači dobre stvari, a to osećaju i deca. Ona bi trebalo da znaju da su i suze okej i da u životu postoje i teški trenuci, ali i da se oni prevazilaze i iz njih treba izaći jači. Razilaženje roditelja nije kao kada vam pukne nokat, ali u toj situaciji ne možete da se pravite da je nokat tu kada nije. Isto je i sa partnerima.

Verujete li i dalje u brak?
- Verujem, baš kao i u ljubav. Ja sam od ljubavi stvorena, mojim roditeljima u ranim dvadesetim rekli su da im je rano za dete i za venčanje. Imam dovoljno ljubavi u sebi i dovoljno široke ruke za zagrljaj.

Da li je u međuvremenu neko uspeo da osvoji vaše srce i koliko ste otvoreni za to životno poglavlje?
- Kako kaže ona stara, nikada se ne zna gde leži devojačka sreća. Svesna sam da više nisam devojka i da imam pristojne godine, ali da bi deca bila zadovoljna, majka mora da napravi dobar emotivni izbor. To nije lako. Džaba vi pravite izbor ako on vašoj deci ne prija. Nema te osobe koju bih stavila ispred njihove sreće. Majka je srećna kada su joj deca zdrava i srećna, a moja jesu.

Intervju: Deana Đukić; Life Content
Foto: Boško Karanović; Life Content