Strahinja Blažić: Trenutno nemam devojku, ali mi je svaki dan ispunjen ljubavlju || Hello Magazin!

Mladi glumac Strahinja Blažić osvojio je publiku ulogom legendarnog košarkaškog trenera Nebojše Popovića u filmu "Bićemo prvaci sveta". Zahvaljujući poverenju koje mu je ukazao reditelj Darko Bajić priliku da ostavi trag u srpskoj kinematografiji dobio je već u dvadeset četvrtoj godini. Bajić je prepoznao njegov talent i poverio mu glavnu rolu u ovom ostvarenju. U razgovoru za magazin "Hello!" otkriva da je u ljubavi, baš kao i lik koji tumači, spreman na sve zbog žene koju voli. Prvo govori o tome koliko mu znači uloga u ovom filmu i kako je na njega delovala iznenadna popularnost.

Kako vam je reditelj Darko Bajić poverio glavnu ulogu u ostvarenju "Bićemo prvaci sveta", s obzirom na to da prethodno niste imali iskustvo na filmskom platnu?

- Darko Bajić je redovni profesor na Fakultetu dramskih umetnosti na Katedri za filmsku režiju, gde se prati napredovanje mladih glumaca, u smislu da profesori dolaze na naše ispitne predstave. Ja sam imao sreću da sam radio dosta studentskih filmova. Išao sam i na kasting za ovaj film, a poziv od Darka Bajića usledio je posle jedne predstave na fakultetu.

Šta ste osećali kada vas je Darko pozvao?
- Bio sam van sebe. Kada sam došao na razgovor, pored Darka sedeli su Miloš Biković, Aleksandar Radojičić i Marko Janketić. Darko je bacio scenario na sto i pitao me: "Da li si raspoložen da igraš glavnu ulogu?" Ćutao sam dobrih dvadeset minuta. Onda su izvadili flašu viskija i dali mi malo da dođem sebi. S obzirom na to da sam ja student treće godine, a u pitanju je tako veliki projekat, prvo sam mislio da je neka šala.

Kako sada gledate na to iskustvo i sa kakvim se komentarima na film najčešće susrećete?
- Film je kolektivni čin, gde svaki šraf mora da štima da bi proizvod bio kako treba. Prijatno sam iznenađen jer ljudi pozitivno reaguju na film. Imali smo turneju po Srbiji, hale su bile pune, deca su euforično reagovala na nas. Četvorka iz filma trebalo bi da bude uzor svim mladim ljudima danas.

Kako je na vas delovala iznenadna popularnost?
- Popularnost mi se nije desila preko noći, to ide postepeno, a ja u Beogradu još živim u svojoj anonimnosti. U unutrašnjosti je drugačije, posle projekcije filma ljudi nam prilaze da se slikaju i da dobiju autogram. To je sve deo mog posla i tako ga doživljavam. U poslednje vreme na mojoj Fejsbuk stranici dobijam razne pozitivne i dirljive poruke i tek posle toga sam shvatio da je glumački posao zapravo misija. Svakom vremenu su potrebni uzori. Sigurno je da ćemo mi biti uzori nekim mlađim generacijama, kao što su meni bili uzori Bata Stojković, Zoran Radmilović i cela ta ekipa glumaca.

Da li ste istraživali vreme u kome se odvija radnja filma dok ste se pripremali za ulogu?
- Čitao sam knjigu Nebojše Popovića, gledao sam snimke sa utakmica, pričao sam sa ljudima koji su njih poznavali i koji su bili akteri tog vremena. Prikupili smo dosta informacija, ali to je mač sa dve oštrice jer ne možete sve da ih upotrebite u filmu. To bi onda bio dokumentarni film, a dokumentarac već postoji. Ovo je naše viđenje likova i događaja.

Vaš lik na filmu zaljubljuje se u ženu na prvi pogled i odmah zna da je ona ta sa kojom će otići pred oltar. Jeste li mu vi privatno slični?

- Ljubav je slepa, kada ste zaljubljeni, vi u toj osobi vidite Boga. Samim tim što ga idealizujete, vidite u njemu samo vrline, što nije racionalno. Kod mene u ljubavi nema kalkulacija. Nisam zaljubljive prirode, ali kada se zaljubim, poprilično burno reagujem, ceo organizam mi ustreperi, potpuno razumem Nebojšu. Ja verujem da to postoji, da se to jednostavno desi, verujem u sudbinu i da se ništa ne dešava slučajno. Pojavi se neka žena, vidite je i kažete: "To je ona".

Šta ste sve spremni da uradite za devojku do koje vam je stalo?
- Ljubav je najvažnija, ljubav je sve ovo, i ovaj intervju i svet oko nas. Sve se zasniva na ljubavi. Ljubav je meni najvažnija i ako osetim da je devojka prava, spreman sam sve da uradim. Najvažnija stvar na svetu je porodica. Nije ni gluma, ni posao, ni moj, ni vaš. Kad završim predstavu, kod kuće me čekaju sada roditelji, sutra će to biti supruga i deca. Mislim da je to stub svakoj osobi i da porodica mora da se održava, da se neguje i da se pazi. Ovaj film govori o tome, o nekim vrednostima koje smo potpuno zaboravili i zanemarili. Mnoge stvari se podrazumevaju, podrazumevamo da ako nekog volimo, ne moramo to da mu kažemo, ali treba reći. Mi smo ovde vrlo kratko, mi smo mali u odnosu na ceo svet i svim ljudima trebalo bi reći da ih volite jer kada odu, onda je kasno. Svaki trenutak života treba živeti punim plućima.

Imate li devojku?

- Trenutno nemam devojku i nisam zaljubljen, ali mi je svaki dan ispunjen ljubavlju i to me održava u životu. U poslednje vreme sam mnogo rastrzan, neke stvari se dešavaju izuzetno brzo. Čekam period da se sve stiša. Shvatio sam da mi je potreban period zatišja, kada se sve ovo završi, da odem negde sam i da pustim da mi se utisci slegnu da bih mogao da nastavim. Nekad čovek mora da bude sam, da nađe mir, kako bi mogao da ide u nove pobede.

Da li vam sada više prilaze devojke i bojite li se da bi želele da budu sa vama zbog popularnosti?
- Da je bilo ko drugi bio na mom mestu, isto bi mu se dešavalo. Film je postao popularan, ima nas na svim bilbordima, devojčicama je to vrlo interesantno. Sve to mi je lepo, ali mu ne pridajem preveliki značaj. Što se tiče pravih veza, oseti se da li je neko sa vama iz koristi ili iz ljubavi. Nikada ne bih bio sa devojkom koja bi bila sa mnom iz takvih pobuda.

Na koji način se opuštate i posvećujete sebi?
- Volim da svoje vreme provodim sa prijateljima i porodicom. Oni su mi jako važni, jer kada ste non-stop u poslu i pričate samo o tome, od neprocenjivog je značaja da odete sa prijateljima i pričate o sasvim drugim stvarima. Oni me najbolje poznaju, uvek su tu uz mene. Inače, volim da sviram gitaru, imam bend koji sam malo zapostavio. Uvek mi je gitara u sobi i volim da sviram, to je izvor posebne energije.

S obzirom na to da vam je prva rola na filmu bila glavna, hoćete li imati problem da prihvatite manju ulogu?

- Nemam ja problem sa tim. U filmu "Otadžbina", Olega Novkovića, imam tri kadra bez teksta, ali sam bio vrlo ponosan što sam snimio taj film i što me je jedan takav reditelj pozvao da budem deo njegove ekipe.

Šta je za vas pojam uspeha u glumačkoj profesiji?
- Sve puštam da ide svojim tokom i ne opterećujem se tim stvarima, da li će biti posla ili ne, da li ću biti popularan. Ostala mi je urezana rečenica koju sam čuo kada sam upisao Akademiju: "Bolje biti priznat nego poznat". Volim glumce koji traju, koji su posvećeni, a ostali su dosledni sebi i svojim kodeksima, pogotovo u današnje vreme kada kultura u Srbiji nije na visokom nivou. Nadam se da će se to promeniti, kultura ne može da donese novac, ali predstavlja identitet jednog naroda.

Intervju: Zvezdana Milovanović; Life Content
Foto: Boško Karanović; Life Content