Kristina Bekvalac: Mogla sam da umrem zbog pogrešne dijagnoze || Hello Magazin!

Dan kada je napunila trideset godina modna kreatorka Kristina Bekvalac i njena porodica dugo će pamtiti, nažalost ne po lepom. Tog 15. marta sestri pop zvezde Nataše Bekvalac je pozlilo, posle čega je usledio niz dramatičnih događaja. Srećom, posle odlaska u Urgentni centar, gde joj je ustanovljena pogrešna dijagnoza, Kristina je potražila pomoć na jednoj privatnoj klinici gde je utvrđeno da je potrebna hitna hirurška intervencija. Operisano joj je slepo crveno koje je bilo upaljeno, a istovremneo odstranjena i cista na jajniku. Da doktori nisu reagovali na vreme, mogla je da izgubi život. Sve vreme uz nju je bila porodica, kao i njen emotivni partner Vladimir Jovanović, sa kojima je tog dana proslavila rođendan u jednom novosadskom restoranu, a po povratku u Beograd usledio je neželjeni scenario.

Rođendan vam je počeo vrlo dramatično. Dočekali ste ga na zdravstvenom pregledu, nastavili na porodičnoj proslavi, a završili na operacionom stolu kao da ste se iz sve snage opirali da napunite tridesetu.
- U šali kažem da moj organizam odbija da stari. „Zamrzla sam“ ga u dvadeset devetoj, toliko od mene. Izgleda da je moralo da bude dramatično kada sam i zvanično napunila tridesetu, pa mi se dogodila nesrećna situacija. Pozlilo mi je na trideseti rođendan, posle čega mi je odstranjena i cista na jajniku i operisano mi je slepo crevo koje je bilo upaljeno. Da doktori nisu reagovali na vreme, mogla sam da izgubim život.

Kako je izgledao taj 15. mart na dan vašeg rođenja?

- Imala sam negativno iskustvo sa Urgentnim centrom u koji sam primljena. Osetila sam veoma jake bolove, primili su me, pregledali i poslali kući uz konstataciju da nemam nikakav akutni problem. Saopštili su mi da imam pesak u bubregu što je, ispostavilo se, bila pogrešna dijagnoza. Dali su mi jake lekove za bolove koji su mi potpuno smirili organizam, posle čega sam otišla u Novi Sad i sa porodicom proslavila rođendan. Kada sam se vratila u Beograd, počeli su strašni bolovi. Stomak mi je rapidno oticao i odmah sam otišla na jednu privatnu kliniku, gde je ustanovljeno da mi je pukla cista na jajniku, istovremeno sam imala i upalu slepog creva. U roku od petnaest minuta sam operisana. Imala sam veoma tešku i veoma zahtevnu operaciju jer sam u stvari podvrgnuta dvema hiruškim intervencijama odjednom, što je trajalo preko jednog sata.

Da li ste imali ikakve bolove tokom dana dok ste slavili rođendan? Jesu li vam lekari u Urgentnom centru dali savete u vezi sa eventualnim pokretanjem peska u bubregu budući da su vam dali pogrešnu dijagnozu?
- Dali su mi samo lekove za bolove. Čak nisam ostala ni na infuziji. U izveštajima su napisali da se javim narednog jutra, što nisam učinila jer pod dejstvom jakih lekova nisam osećala ponovne bolove. Imam visok prag tolerancije pa ne mogu nikoga da krivim za ono što mi se desilo. Imala sam veoma veliku želju da rođendan provedem sa porodicom i mislim da je ta želja nadvladala početnu bol. Dok sam gasila svećice, ništa nisam osećala, ali kada je lek popustio, morala sam hitno da odreagujem jer je stomak iznenada počeo da mi otiče i shvatila sam da nešto nije u redu.

Kako je izgledala rođendanska proslava tokom koje niste ni slutili da ćete veče dočekati na operacionom stolu?
- Provela sam je sa porodicom u „Pinkiku“. Reč je o predivnom restoranu koji je vlasništvo gospodina Srećka, ujedno i vlasnika čuvenog „Salaša 137“, čiji smo redovni gosti. Slavlju je prisustvovala samo moja uža i šira porodica sa kojom sam provela divne trenutke, ćaskajući i smejući se. Nikada nisam pompezno slavila rođendane, ali volim svetkovine u krugu najbližih.

Jesu li i deca prisustvovala slavlju - vaša kćerka Petra, sestričine Hana i Anja?

- Bile su prisutne, ali nisu želele da se fotografišu. Restoran u kome smo slavili u svom sastavu ima i igraonicu i zoološki vrt, tako da nisu ni ulazile unutra, već smo im i hranu iznosili napolje. Veoma su uživale i nismo uspeli da ih fotografišemo.

Da li je pikniku prisustvovao i najmlađi i jedini muški član u široj porodici Bekvalac, vaš sestrić Gavrilo, sin vaše sestre od tetke Jelene Mrkić?
- Nažalost ne, jer je veoma mali da bi prisustvovao takvim slavljima. Vladaju jaki virusi, pa moja sestra Jelena nastoji da ga toga poštedi. Verujem da će za koji mesec i on biti redovan član naših porodičnih okupljanja.

Dva dana posle vašeg rođendana, dok ste se još oporavljali od operacije kćerka vaše starije sestre Nataše napunila je osam godina. Je l' vam žao što niste prisustvovali slavlju?
- Cela naša porodica, kao i Hana i Petra, obišla me je na klinici dan posle operacije. Naše devojčice su još male i bitnije im je da im na rođendan dođu njihovi vršnjaci nego mi odrasli. S druge strane, važno im je i da pokloni budu što veći. Čim stanem na noge, idem sa Hanom u prodavnicu igračaka da joj kupim ono što najviše želi, budući da tetke za to i služe.

Prošlogodišnje modne manifestacije bile su u znaku vaših kolekcija. Spremate li nešto novou oblasti mode?

- Odlučila sam da ove godine ne izlazim ni na jednu modnu manifestaciju zato što sam se u roku od šest meseci predstavila na dve. Privodim kraju svoju novu kolekciju, ali ću je prikazati samo preko medija. Neću priređivati nikakvu reviju. Narednih deset dana moram strogo da mirujem zbog operacije, posle čega nastavljam sa radom. Između ostalog, pripremam i novu kolekciju majica.

Intervju: Nikola Rumenić; Life Content
Foto: Privatna arhiva / Life Content