Ivana Španović: Venčaću se uskoro, ali ću porodicu zasnovati kad prestanem da se bavim atletikom || Hello Magazin!

Atletičarka Ivana Španović osvojila je zlatnu medalju u skoku udalj na Evropskom dvoranskom prvenstvu u Pragu, uz novi državni rekord postignut skokom od šest metara i devedeset osam centimetara. Tokom intoniranja naše nacionalne himne nije uspela da zadrži suze, pa je raznežila čak i deo televizijskog gledališta koji ne prati atletske bravure naše šampionke. Novom medaljom najveću radost unela je u svoj i dom svog verenika Vladimira Kumrića, kome će uskoro izgovoriti sudbonosno "da".

Da li je ključ uspeha vaše veze to što je Vladimir bio uz vas i u teškim trenucima u vašoj karijeri?

- Za sedam godina emotivni partneri prođu i dobre i loše stvari. Dobro je što smo oboje usmereni na zdrave ambicije, koje uz veliki trud i ostvarujemo. Jedno drugome smo najveća podrška, uz podršku naših porodica, naravno. Živimo zajedno i među nama sve super funkcioniše.

Jeste li spremni za venčanje tokom ove godine?
- Naravno da ćemo se venčati, ali o svim daljim planovima i detaljima ne pričamo dok se to ne desi.

Hoćete li se možda udati na leto?
- Kada budemo odlučili gde ćemo se i kada venčati, možda ću govoriti o tome. Za sada nemam šta da kažem jer nemam nikakvih informacija tim povodom.

Da li ćete praviti i crkveno i građansko venčanje i hoće li se to svakako desiti ove godine?

- Ne znam. Ništa još konkretno nismo pričali o detaljima venčanja.

Da li je majčinstvo "na čekanju" zbog karijere koja vam je u zenitu?
- Ništa ne stavljam u prvi plan. Imam privatni život sa Vladom i on ni na koji način nije ugrožen mojim bavljenjem sportom. S druge strane, svesna sam da se neću dugo još baviti atletikom i da je sada trenutak da uradim sve što mogu i ostvarim svoje ciljeve. Kada budem shvatila da je vreme da se povučem, to ću i uraditi i baviću se nekim drugim stvarima. Tada ću se verovatno i posvetiti zasnivanju porodice, ali još je rano da pričam o tome.

Odabrali ste Maldive za odmor. Nedostaje li vam slobodno vreme posle uspeha koji ste postigli, a u susret predstojećim takmičenjima?

- U Srbiji smo proveli i protekli vikend, a za nekoliko dana Vlada i ja odlazimo da se odmorimo. Istovremeno će se i moj trener odmarati sa porodicom. Okupljanje zakazujemo za april, kada nastavljamo pripreme za sezonu koja traje do kraja avgusta. Zaista mi je neophodan odmor da bih punom parom započela letnji deo sezone.

Prijaju li vam euforija oko vaše pobede i brojne čestitke koje dobijate ili poželite da se što pre osamite i isključite telefon?
- Naravno da mi prijaju čestitke, presrećna sam što ljudi sve više pričaju o atletici. Ujedno, moj zadatak je da deci pružim pravi primer za pristupanje bavljenu sportom. Posao je postao i moj način života i presrećna sam što me mnogo ljudi bodri i poštuje moj trud na terenu.

Kako vam sada, kada su se slegli utisci iz Praga, izgleda vaša veličanstvena pobeda?
- Presrećna sam i prezadovoljna. Ova medalja daje mi vetar u leđa pred naporni ostatak sezone. S druge strane, ona je samo nastavak uspeha koji sam postigla prošle i pretprošle godine, što znači da napredujem i ostvarujem sve bolje rezultate.

Niste mogli da zadržite suze tokom intoniranja himne. Da li ste tek tada postali svesni svog uspeha?

- Jesam, pošto sam tokom takmičenja pod naletom adrenalina bila usredsređena samo na skok i rezultat. Sve to je bilo veoma stresno i nisam mogla da dočekam proglašenje. Kada sam čula himnu, proradile su mi najdublje emocije i nisam mogla da obuzdam reakciju, pa sam zaplakala.

Mediji su puni prognoza o vašem sledećem uspehu. Želite li da što duže uživate u ovom trenutku ili ste se fokusirali na naredne ciljeve?
- Svakako uživam u trenutnom uspehu i ne može da me poremeti ništa osim neke povrede ili lošeg zdravlja. Ljudi pričaju o rezultatu jer sam im ja dala povoda svojim nastupom, ali i rezultatom. Skok preko sedam metara nije nešto što možeš da izvedeš onda kada poželiš. Potrebno je tu mnogo stvari da se poklopi. Za dva takmičenja bila sam psihički i fizički spremna, ali nisam imala hrabrosti za skok. To me je koštalo dve medalje, ali mi je poslednji evropski šampionat pružio potvrdu da vredim za skok od sedam metara.

U emisiji sportskog novinara Aleksandra Stojanovića na Radio-televiziji Srbije saznali smo da ste trista od trista šezdeset pet dana godišnje na strogom trenažnom režimu. Kako to izdržavate?

- To je način života koji sam odabrala i u njemu uživam. Ono što mi daje atletika ne može ništa drugo da mi pruži. Emocije koje mi pruža borba na terenu ne bih mogla drugačije da doživim osim kroz bavljenje atletikom. To je nešto što me u potpunosti čini srećnom. Sebe na taj način testiram do maksimalnih granica i spremna sam na veliku žrtvu za rezultat. Zadovoljna sam, srećna i ispunjena kroz bavljenje sportom.

Kako testirate svoje granice? Jeste li uvek svesni gde su vam limiti?
- Optimizam pred svako takmičenje daju mi kontrolni treninzi na osnovu kojih se pravi procena koliko ću da skočim. S druge strane, nije sve ni u tome, već je bitna i moja rešenost da u zaletu uradim sve što se od mene očekuje i da ponovim skok sa treninga. To je najteži deo, jer me nekada ponesu emocije ili sam prehlađena, neraspoložena, pa ne mogu najnormalnije da funkcionišem. Svi imamo i takve dane i one kada mislimo da je ceo svet naš.

Piše: Nikola Rumenić; Life Content
Foto: Mirko Tabašević; Life Content