Jelena Maćić: Kćerku usmeravam da bude svoja i slobodna - moralna je, ali ne i malograđanka || Hello Magazin!

Za razliku od klasičnih medija, društvene mreže promovisale su sirovu inteligenciju i duhovitost kao osnovni postulat popularnosti. Virtuelni svet ne trpi marketing, zvanje i profesionalno kreiranje imidža. Koliko god bio lažan, njegova suština je surovo istinita. I ta istina ima svoju decu. Na svim podnebljima. U Srbiji je iznedrila Jelenu Maćić. Nekada poznatu isključivo kao šminkerku, a danas kao pionirku revolucionarnog iznošenja nezabarušenog mišljenja i stavova u etar. Broj pratilaca, aktivnih učesnika diskusija, pasivnih posmatrača, ali i medija koji njene misli dalje prezentuju jasni su pokazatelji popularnosti koju je nenadano stekla. Tipična Beograđanka, izbačena iz okvira i stega, ponosna na deficit automobila i suficit načinjenih koraka po ovdašnjem asfaltu. A svaki je bio utrošen da to kritičko oko zapazi sve ono lepo, ali i ružno, što je neizostavni element Srbije danas.

Od šminkerke do etablirane društvene hroničarke. Kako?
- Ne vidim šta je tu sporno. Od devedesetih do dana današnjeg, upravo kroz svoj posao, prošla sam sve što u ovoj zemlji postoji. Vladajuće strukture, uticajni ljudi, kultura, nekultura. Zabluda je da je posao kojim se bavim površan. Šminkanje je umetnost. Osim toga, ljudi ne znaju da sam okupirana i nekim drugim stvarima. Društvene mreže su sjajna stvar da olakšamo svoju savest, automatski i svoj život. Mom “angažovanju” umnogome je doprinela činjenica da nisam vozač i da svuda idem peške. Ne živim u iluziji da je ono što gledam na televiziji naša realnost. Ona je na beogradskim ulicama. Ne znam kako je u drugim gradovima, ali ako je suditi po razgovoru s ljudima, rekla bih da je isto, ako ne i gore. I najvažnije - ne smete biti politički opredeljeni. Ja nisam.

Šta vam je na putu o kome govorimo bila najveća prepreka?

- Prvih šest meseci uglavnom sam slušala pitanje: “Šta ti pričaš, bavi se svojim poslom, ti nemaš nikakav problem u životu”. Problem je upravo u tome što ljudi posmatraju svet kroz sopstvena ograničenja.

Šta vam daje dodatni entuzijazam da ne popuštate u svojevrsnoj kritici?
- Pre nekoliko godina stavila sam prst na čelo i ozbiljno se zapitala šta je to što me čini srećnom. Neophodno je da budemo iskreni i realni prema sebi, da otkrijemo šta nas usrećuje, što se ne događa preko noći, ali kada se tim putem krene, naići ćete na potrebu da se, bez ikakvih kalkulacija, pomogne drugima.

Koliko ste i kakvih problema imali zbog navike da pišete ono što mislite?
- Nazoviprobleme doživljavam uglavnom od fanatika, a fanatizam bilo koje vrste nije zdrav ni za pojedinca ni za okolinu.

Aktivni ste samo na Fejsbuku?
- Trenutno samo na “Fejsbuku”, mada sve ozbiljnije razmišljam o osnivanju sopstvenog “Jutjub” kanala. Na “Tviteru” mi ne odgovara famoznih sto četrdeset karaktera. Osim što sam malo opširnija, prednost dajem direktnoj komunikaciji. Čula sam da se moji statusi prekucavaju i objavljuju u formi “tvitova”, što mi je sasvim dovoljno. Slično je i sa “Instagramom”. Tu sam, iako nisam virtuelno prisutna. Kanal“Jutjub” je, s druge strane, genijalna stvar. Snimaću video-klipove o modi, sportu, baviću se društvenom hronikom. Politiku ću zaobići u svakom smislu te reči, jer je smatram sasvim nebitnom stavkom. Slažem se da politika utiče na život, ali u mom slučaju manje nego kod nekih drugih ljudi. Kada ste dobri u poslu kojim se bavite i kad znate kuda ste pošli, promenljive kategorije ne bi trebalo da vas uzurpiraju.

Imate li ambiciju da se društveno ili politički angažujete na neki transparentniji način?
- Ne verujem u politiku. Doživljavam je kao svaku drugu profesiju. Neki su uspešniji, neki su manje uspešni, jedni kradu, drugi kraduckaju, ima i onih koji se lako “prostituišu”. Baš kao u bilo kojoj drugoj sferi. Ne možemo da očekujemo promene ako se one ne dese u narodu, u nama samima. Za sebe znam da sam se korenito promenila kao ličnost i da to više nego pozitivno utiče na sve segmente mog života. Ja svoju budućnost vidim. Donedavno nisam imala životne planove, odskoro ih imam.

Šta vam ovih dana drži pažnju?

- Trenutno sam pozitivno usresređena na humanitarne akcije. Presrećna sam što su Ognjanovići uplatili novac za lečenje Petre Cvetković, koja će konačno otići na operaciju.

Kakva je situacija na estradi?
- Estrada k'o estrada. Standardna priča. Stvari i dalje funkcionišu po principu “čega se pametan stidi, budala se ponosi”. Da se razumemo, cenim svaki pošteno zarađen dinar, estradni pogotovo. Krvav je to posao. Zaslužuju oni svaki taj dinar, ali i narod zaslužuje da mu se tim istim parama ne maše pred nosom. Ne ovde i sada, već u bilo kom sređenom društvu. Tako nešto pripisujem isključivo bezobrazluku i nevaspitanju.

Čije statuse na “Fejsbuku” rado čitate?
- Pratim ljude koji su realizovani, u smislu da imaju posao, porodicu i da u principu nemaju probleme, ali su prema svemu kritički nastrojeni. Volim statuse i takozvanih mrzitelja. Kada mi neko kaže da sam hejter, obično mu odbrusim: “Ne znaš ti šta je pravi hejt”. Javne ličnosti mi nisu zanimljive jer se uglavnom bave sobom. Ne zanima me u kojim su novinama izašli, što najčešće “postuju”. Mnoge sam obrisala sa liste prijatelja. Jelena Tinska, recimo, ume da bude duhovita. Zapravo, retko napuštam svoj profil. Dopisujem se sa prijateljima širom regiona i sveta. Nisam fokusirana isključivo na Srbiju, interesujem se i pratim dešavanja na svim meridijanima. Svoj profil doživljavam kao nezavisnu novinu čiji sam urednik, ali i kao malo inteligentniji rijaliti. Na stranu ono što pišem, mnogo više uživam u komentarima i činjenici da je iznošenje mišljenja svima dozvoljeno.

Šta kaže statistika, kojim statusom ste zabeležili najviše lajkova ili šerova?
- Najviše šerova obično imaju informacije koje još nisu stigle do javnosti, dok su lajkovi rezervisani za javne ličnosti. Status u kome pominjem Eru Ojdanića, koji je napisan u specifičnom trenutku, naišao je na fantastične reakcije. Privatno su mi se dešavale neke nimalo prijatne stvari, što je rezultiralo konstatacijom: “Svaki put kada pomislim da mi je u životu teško, setim se da postoji neka riba koja spava sa Erom Ojdanićem”.

Da li se iskrenost u Srbiji isplati i kako vaspitavate svoju kćerku?
- Jovanu usmeravam da bude svoja i slobodna. Moralna je, ali ne i malograđanka, što je u današnje vreme pravi biser. Što se iskrenosti tiče, u nekom periodu mi se možda nije isplatila, ali sam izdržala. Pred četrdeseti rođendan donela sam odluku da svoj život promenim iz korena. Preživela sam teške momente, padala sam u depresiju, bila sam i na materijalnom gubitku, ali... Šta to u životu ide lako, a da je pravo? Danas, međutim, ubiram plodove svoje dobre odluke. Srećna sam, zadovoljna, dobar sam prijatelj, dobra majka, kad nađem frajera, videćemo kakva ću biti devojka.

Koliko bi muškarac trebalo da bude hrabar i ćutljiv da bi sa vama uplovio u emotivnu vezu?

- Muškarac iz mojih snova je gluvonem. Šalu na stranu, u poslednje vreme sve češće pominjem mlađe muškarce. Pretpostavljam da to ima veze sa tim što nisu žrtve tranzicije, jer su došli u nekom drugom trenutku, i što, kao takvi, ozbiljnije shvataju život. Pre će mi se dogoditi muškarac od trideset i kusur, nego neko mojih godina. Moji vršnjaci sebe su odavno nesvesno otpisali, što je velika greška, a sveprisutni su. Sa takvima ne mogu. Fokusirana sam na frajere koji ne troše džabe kiseonik, koji nisu opterećeni sobom i kojima nije primarno da imaju trbušnjake, koji su, usput, potpuno aseksualni. Lepo je biti snažan, ali to se ne postiže u teretani. Volim skromne i pametne muškarce koji ne pričaju mnogo. Brbljivost je ipak karakteristika žena.

U vašem životu ništa nije bilo konvencionalno, ni brak, ni razvod. Da li ste bivšem suprugu zaista najbolja prijateljica?
- Upravo tako. Prvo, da biste sa nekim stupili u brak, neophodno je da u osnovi budete prijatelji. Ako još imate dete, a u međuvremenu ustanovite da se više ne slažete ljudski, seksualno ili kako već, ono što vam preostaje je sećanje na ljubav i prijateljstvo. Samo kreten od čoveka može da zanemari činjenicu da je budućnost deteta najvažnija. Ono nije tražilo da se rodi, to je ipak bila neka svesna odluka. Zgražavam se nad člancima koje ovih dana čitam u novinama. Ja tebi ne dam ovo, ti si meni dao ono, ne možeš da viđaš dete kad hoćeš, nisi me oženio... Ljubav je prolaznog karaktera, večna je samo ljubav prema deci. Niko ne očekuje da ti neki poznati roditelji budu savršeni, ali, kako bih rekla, mnogo je većih problema od alimentacije od tri hiljade evra. Ima ljudi koji svom detetu ni hleb ne mogu da priušte. To je tragedija, a ne da li će neko ovog meseca imati za “Pradu” ili neće. Civilizovano se raziđi, razvedi se, sve je okej, distancirajte se jedno od drugog, godinama ne morate da komunicirate, sagradite svoj život ponovo, ali u interesu deteta je da na ovaj ili onaj način budete povezani.

Vaš bivši suprug i vi najbolji ste primer za to.
- Razvela sam se pre gotovo dve decenije, ali kome ću se obratiti ako ne ocu svog deteta. I kome će on pomoći ako ne majci svog deteta, i obrnuto. To se zove zajednički interes. Moj bivši muž je nenormalno zabavan čovek. Inteligentan je, egoističan, ekstremno sebičan, ali na jedan filmski način. Nenad je zapravo filmski lik. On se gleda, sa njim se ne živi. Zaista, neke stvari izgledaju lepo samo na fotografiji. Naš brak najviše je ličio na fotografiju dve are koje lete u prašumi. “Jao, kad bih mogao da odem tamo”. Međutim, kad se tamo nađeš, kad vidiš gde si i kad te prelepe ptice počnu da ti krešte iznad glave, želiš da odeš što pre.

Intervju: Nikola Golubović; Life Content
Foto: Life Content