Zoran Kesić: Suprugu Ivanu iznenađujem svakoga dana || Hello Magazin!

Zahvaljujući vrcavom duhu i ležernom načinu na koji publici prezentuje svoje sagledavanje stvarnosti, televizijski autor i voditelj Zoran Kesić odavno je miljenik širokog auditorijuma. Radeći različite formate, uglavnom humorističkog karaktera, stekao je armiju fanova koji ne propuštaju emisiju "24 minuta sa Zoranom Kesićem", na televiziji "B92", čija je nova sezona počela prošle nedelje.
Šarmantni Beograđanin u skladnom je braku sa kostimografkinjom Ivanom, a kruna njihove ljubavi je sin Andrej, koji je nedavno napunio godinu dana. Toplina doma ispunjena ljubavlju i neizmernom podrškom supruge sa kojom netremice prati svaki korak i izgovorenu reč njihovog mališana daju mu ogromnu energiju i snagu u profesionalnim izazovima.
Na početku razgovora za "Hello!" Kesić prvo govori o novoj sezoni popularne emisije koja se već dve godine emituje na televiziji "B92".
- S obzirom na to da smo relativno “mlada” emisija, u maju ćemo proslaviti pedesetu epizodu i ne planiramo neke velike izmene. Daćemo sve od sebe da naši gledaoci i ubuduće od nas dobijaju ono na šta su navikli. Mnogo zabave, puno argumentovane kritike, ukazivanje na nedoslednost, zlonamernost i glupost, kao i duhovite analitičare i aktuelne goste. I, naravno, uvek nove šolje.

Na kraju prošle sezone mnogi su se pitali da li će biti sledeće. Kako ste vi reagovali na to?
- "O, ne opet", tako sam reagovao. Kao da se preslikala situacija iz prošle godine, kada smo posle novogodišnje emisije napravili pauzu i vratili se, baš kao sada. I tada su se svi pitali šta je sa nama, da li smo ukinuti i slično. Drago mi je što narod brine za zdravlje "24 minuta", ali nije mi drago što živimo u okolnostima u kojima je sasvim moguće da neka emisija tek tako nestane. Dakle, hvala što brinete, ali da imamo neki problem, i sami bismo to rekli.

Da li vam je neko nekada zamerio jer mu se nije dopao način na koji ste se bavili njegovim likom i delom u emisiji?

- Niko mi nikada nije zamerio, jer su valjda svi svesni da satira nije satira ukoliko malo i ne "ubada". Pri tom, naši "ubodi" vezani su za izjave pojedinaca, za ono što rade, za ono za šta su plaćeni, a ne za njih privatno. Dakle, ništa lično. Ne ljuti se, čoveče.

Koliko vam je važno što na televiziji "B92" imate punu autorsku slobodu, u vreme kada svi govore o cenzuri?
- Ne da je važno, to je od presudnog značaja. Naša emisija ne bi ni mogla drugačije da funkcioniše. Ali autorska sloboda ne podrazumeva da možeš na televiziji da kažeš sve što bi rekao privatno prijateljima u kafani ili na ulici. Brinemo o svakoj reči koja ulazi u naš scenario i trudimo se da negujemo kulturu govora i da u svakom trenutku poštujemo gledaoce i televiziju na kojoj se emitujemo. Ako autorsku slobodu daš prostacima, to neće na dobro da izađe. Mi smo fini ljudi i ne zloupotrebljavamo autorsku slobodu.

Šta smatrate vašim najvećim uspehom, a šta najvećim kvalitetom u poslu kojim se bavite?
- Najveći uspeh je privilegija da radim u timu veoma kreativnih i talentovanih ljudi. Pre svega, govorim o našem reditelju Aleksandru Saničaninu i ekipi "Njuz.neta", sa kojima sam zajedno i stvorio "24 minuta". Zaista je sreća baviti se poslom koji voliš, sa ljudima koji su ti i kolege i prijatelji, sa osobama čijim se talentima iskreno diviš i koji te prosto teraju da i sam daješ najbolje od sebe. Od mojih mnogobrojnih kvaliteta ovom prilikom izdvojio bih ono kad kažem "budale". Mislim da to dobro radim. Svakako bolje od drugih voditelja koji govore "budale".

Da li vam je nekada dosta svega i pomislite li tada da biste rado menjali vašu profesiju za neku drugu?

- Naprotiv. Dešava mi se kada nemam posla da mi je dosta toga što nemam posla i da bih to što ne radim momentalno menjao za to da radim. Volim ovu profesiju i sa nostalgijom se sećam svojih početaka, tamo sredinom devedesetih na televiziji "Studio B". Ove godine obeležavam tačno dvadeset godina od početka rada na televiziji. Tajna je u tome da godinama kombinujem nekoliko profesija. Malo sam novinar, malo televizijski autor, malo voditelj, pa onda malo satiričar. Ponekad, bogami, malo i glumac, ranije sam čak pevao u emisijama, što mi sad ne daju. Radim sve pomalo i nikada nije dosadno. Jedno vreme snimao sam kamerom i sam montirao svoje priloge i kratke filmove. Toliko mogućnosti da se kreativno izraziš, pa to je zaista posao iz snova.

Vaš sin je nedavno napunio godinu dana. Kakoste obeležili taj važan datum?
- Proslavili smo rođendan u igraonici. Ko je izmislio te igraonice, svaka mu čast. Ne zato što obožavam da provodim vreme u njima, naprotiv, već zato što je to siguran posao i uvek ima dečjih rođendana.

Da li je Andrej već napravio prve korake i izgovorio prvu reč?

- Nije još samostalno prohodao, ali ako ga držimo za ruke, on sasvim lepo hoda. Još nije rekao prvu reč na srpskom. Uglavnom govori na jeziku nekih afričkih plemena. "Dada", "bala", "budu budu", "gaga jaja" i "vaka vaka", omiljene su mu fraze.

Čime vas sin najviše oduševljava u ovom uzrastu?
- Voli da telefonira i natprirodnim talentom umesto telefona može da koristi bilo šta drugo za telefoniranje. Stavi, recimo, koru hleba na uvo ili daljinski upravljač pa telefonira, kao i flašicom, vlažnom maramicom i figurom ruske babuške. I samo govori "dada, dada" kada telefonira. To me oduševljava.

Jeste li od onih roditelja koji paniče i drže sve pod kontrolom ili ste opušteniji u brizi o sinu?
- Opušteniji sam. Moja supruga bi dodala “previše opušten”, ali trenutno nije tu, pa tu upadicu i nećemo uzeti u obzir.

Koliko vam je važna podrška supruge u poslu kojim se bavite i da li vas ona nekad savetuje po tom pitanju?

- Moja supruga je profesionalni kostimograf i od početka je stalni član ekipe "24 minuta". Možda ste primetili kako sam mnogo bolje obučen nego ranije. Hvala joj na svim odelima i na svim savršeno vezanim čvorovima na kravati. Sramota me je da priznam da još nisam naučio da vežem kravatu. Supruga je prva na udaru mog stresa kada nemamo inspiraciju i moje euforije kada ponovo napravimo dobru epizodu. Hvala joj i na strpljenju. I na čvorovima.

Kako ste proveli Dan zaljubljenih?
- Mi nismo ni primetili da je bio taj Dan zaljubljenih, jer je nama svaki dan takav. Mislim da sam joj baš 14. februara kupio par hrčaka, Matiju i Emili, ali ne zato što sam znao da je praznik već zato što je skoro svaki dan nečim iznenadim. U poslednje vreme uglavnom su to hrčci.

Izdvajate li vi i supruga vreme za trenutke udvoje?
- Nađe se vreme za sve kad se ljudi vole i kada je sve kako treba da bude. Ponekad odemo u pozorište ili na piće sa prijateljima. Ne "zaglavljujemo" po kafanama do jutra kao što smo, bar ja, nekada radili, ali ne osećamo da nam to nedostaje.

Rekli ste da biste voleli da dobijete i žensko dete. Imate li takve planove u bliskoj budućnosti?

- Na to pitanje obično se odgovara: "Radimo na tome", "To se nikada ne planira, ako se desi, desi", "Daće bog" i "Rano je o tome, ali jednog dana", pa zaokružite tačan odgovor.

Intervju: Zvezdana Milovanović; Life Content
Foto: Life Content