Aleksandar Radojičić: Ne razmišljam previše o ljubavi, ona uvek dolazi nenadano || Hello Magazin!

Jedan do glavnih aktera priče o uspehu jugoslovenske košarke Aleksandar Radojičić s nestrpljenjem iščekuje prve reakcije publike nakon premijernog prikazivanja svog novog ostvarenja. U novom filmu Darka Bajića "Bićemo prvaci sveta" popularni Balerina tumači ulogu legende jugoslovenske košarke Boru Stankovića. Iako mu brojne obaveze uskraćuju slobodno vreme, dvadesetsedmogodišnji Beograđanin vodi računa da ne zapostavi svoje najbliže. Dvogodišnja kćerka Aja njegov je omiljeni saigrač, a njihov tim provereno je dobra kombinacija za uživanje u zajedničkom vremenu, koga za nju uvek nalazi. Svestan svojih prioriteta, ali spreman da sledi snove, Aleksandar za "Hello!" govori zašto je odlučio da postane glumac, kakav utisak je na njega ostavila saradnja sa holivudskim velikanima Armanom Asanteom i Džonom Sevidžom, kao i da li je zaljubljive prirode.

Očekujete li da priča o jugoslovenskoj košarci ponovi uspeh fudbalske sage "Montevideo"?

- Ne razmišljam o tome. Film ''Bićemo prvaci sveta'' nije nastavak “Montevidea”. Iako ih mnogi porede i pre nego što su imali prilike da ga pogledaju, mislim da se umnogome razlikuju. Nadam se da će gledaoci uživati u filmu kao što smo mi uživali u snimanju.

Da li je Darko Bajić stroži ili "mekši" reditelj od Dragana Bjelogrlića?
- Obojica umeju da budu strogi, ali ih, na našu sreću, to ne drži dugo. S tim što Darko, kao prekaljeni reditelj, uglavnom ima taktičke ispade strogoće ne bi li pokrenuo ekipu. Bjela ima veći prag tolerancije za glumce, što nije neobično, jer je i sam glumac, ali kada preteramo, ume da nam to stavi do znanja. U svakom slučaju, zadovoljstvo je raditi i sa jednim i sa drugim.

Često ste izjavljivali da priželjkujete holivudsku karijeru. Koliko vam je saradnja prvo sa Armanom Asanteom, a potom i sa Džonom Sevidžom "podgrejala" te želje?
- Oni su veliki profesionalci i mnogo sam naučio od obojice. Iako su igrali u kultnim filmovima, čvrsto stoje na zemlji. Njihovo ponašanje na snimanju na mene je ostavilo poseban utisak. Mi smo ovde često nezadovoljni uslovima na snimanju, a oni su, uprkos svom statusu, bili sasvim opušteni, dolazili su na vreme i rado pomagali kolegama da snime kadar. Moj san nije da po svaku cenu odem u Holivud, ali voleo bih da se to desi ukoliko me neke okolnosti tamo odvedu.

Za ulogu košarkaškog asa Bore Stankovića ugojili ste se petnaest kilograma. Kako ste povratili staru kilažu?

- I pre snimanja vodio sam računa o ishrani, pa sam se samo vratio na staro. Redovno treniram i veći deo vremena sam na tom režimu ishrane. Ima perioda kada kršim pravila, ali odredim jedan dan u nedelji kada dozvolim sebi da sve jedem, jer uživam u hrani. Desi se i da preteram sa opuštanjem, pa se onda malo duže vraćam u režim.

Zbog fotografije "pre i posle" povećanja kilaže, koju ste objavili na društvenim mrežama, stekli ste epitet jednog od najzgodnijih mladih glumaca. Koliko vam prija ta titula?
- Naravno da svaki kompliment prija, pogotovu kada vas ljudi pohvale za nešto što ste stekli trudom i odricanjem, ali mislim da postoji mnogo lepših titula, pa se ne opterećujem time. Dosta se pisalo o tome, ali ono što sam ja želelo da poručim je da sam uspeo da pobedim sebe u tom izazovu.

Kako najradije provodite slobodno vreme?

- Odem na trening ili kuvam za meni drage osobe. To je nešto što me opušta. Nažalost, trenutno mi obaveze nameću da za sve imam tačnu satnicu, pa na neki način i to postaju obaveze, ali to je trenutno jedino moguće, ali već sam navikao na taj brzi način života.

Živite sami. Da li to u ovom trenutku doživljavate kao prednost?
- Ponekad mi je potrebno i zaista mi prija da ostanem kod kuće sam sa svojim mislima. Na kraju dana volim da se opustim i da sebi pripremim hranu, koju nosim i u pozorište i na snimanja, zbog čega mi se kolege često smeju, ali sam uporan u tome.

Pobornik ste zdravog načina života. Znači li to da izbegavate noćni provod sa društvom?
- Izlasci mi nisu prioritet, ali lagao bih kada bih rekao da ne volim da izađem, samo što to ne činim često.

Zimski odmor proveli ste sa kolegom Viktorom Savićem. Koliko vam je prijao odmor i ko se bolje snalazi na snegu?

- Viktor vozi bord petnaestak godina i sigurno da vozi bolje od mene koji sam na dasci tek pet, a od njega sam i učio da ga vozim. Trudio sam se da hvatam korak sa njim i mislim da u tome uspevam. Među nama nema takmičenja, svako vozi u svom ritmu koji mu prija.

Iako ste ranije odgovarali na pitanja o privatnom životu, danas odbijate to da činite. Zbog čega?
- Kada sam postao otac, bio sam pod utiskom i želeo sam tu vest da podelim sa ljudima, o čemu sam govorio i za medije. Međutim, od tada je prošlo dosta vremena i sada sam koncentrisan na karijeru. Voleo bih da ljudi od mene čuju i neke druge stvari. Roditeljstvo je divna stvar, ali zadiranje u intimu mi ne prija. Neke stvari ipak treba da ostavite samo za sebe i vama bliske osobe.

Kako uspevate da uskladite privatni i poslovni život?

- Bavim se takvim poslom gde se desi da mesec i po dana gotovo da nemate posla, a onda dođe period kada radite dan i noć. Meni sada dolazi takav period i dan traje kraće nego što bi mi bilo potrebno, ali za sada sve postižem. Ne zapisujem obaveze, ali moraću da počnem, jer se bojim da uskoro više neću znati gde mi je početak, a gde kraj.

Koliko vam je emotivni život u ovom trenutku važan ili prioritet ipak dajete profesionalnom angažmanu?
- Znam šta su mi prioriteti, posvećen sam obavezama i svom detetu. Što se ostalog tiče, puštam da stvari dođu same od sebe.

Plašite li se da će neko stupiti u vezu sa vama zbog toga što ste javna ličnost?
- Ta bojazan postoji. Ne kažem da sam neka prilika za takve devojke, jer u Srbiji slava i novac ne idu jedno s drugim, pogotovu ako se bavite nekom vrstom umetnosti. Treba biti oprezan, živimo u malo čudnom vremenu, ali ne bih generalizovao. Ima i onih devojaka koje su naučene drugačije.

Jesi li zaljubljive prirode ili ste skloni tome da mnogo promišljate?
- Mislim da zaljubljivanje ne ide uz previše razmišljanja. Kada se mnogo razmišlja, ljubav pre ode.

U čemu biste voleli da budete prvak sveta?
-Moj dečački san bio je da jednog dana budem prvak sveta sa "Crvenom zvezdom" u fudbalu. Svestan sam da će on ostati nedosanjan, ali jedan od razloga što sam odlučio da se bavim glumom, jer mogu da postignem mnoge stvari koje sam u detinjstvu želeo.

Jeste li skloni nadmetanju sa drugima?
- Što sam stariji, sve mi je manje važno da budem bolji od drugih. Gledam da svakoga dana budem bolji čovek nego juče, to mi je prioritet.

Intervju: Deana Đukić; Life Content
Foto: Life Content