Pola sata sa... Sergej Trifunović || Hello Magazin!

Posle uloge u komediji "Mali Budo", glumca Sergeja Trifunovića bioskopska publika ponovo može da gleda od 26. februara, u filmu "Bićemo prvaci sveta". U ulozi trenera reprezentacije Jugoslavije Ranka Žeravice, Trifunović se našao na čelu tima, što mu odgovara kako na sceni tako i u privatnom životu. Posvećenost humanitarnoj fondaciji "Podrži život" izuzetno mu je važna, kao i saradnja sa mlađim bratom i kolegom Branislavom, sa kojim je osnovao producentsku kuću. Dok rezimira utiske o radu na najnovijem projektu, četrdesetdvogodišnji dramski umetnik za "Hello!" govori kako se pripremao za ulogu žive legende jugoslovenske košarke, koliko mu u privatnom životu odgovara uloga predvodnika, ali i zbog čega se sve više trudi da obuzda tvrdoglavost, a negativna osećanja smatra čistim luksuzom.

Koliko vam znači učešće u ovom projektu?
- Uzbuđen sam zbog svakog projekta u kome učestvujem i do koga mi je stalo, a do ovoga mi je stalo. Ono što mi se najviše sviđa je strastvenost ekipe koja radi, to je nešto na šta nikada nisam ravnodušan.

Šta vas je u vezi sa ovom pričom najviše fasciniralo?

- To je priča o četiri entuzijasta koji su uspeli da naprave nešto ni iz čega. Napravili su sistem u kome su postali prvaci sveta ne jednom, nego pet puta, i devet puta su bili prvaci Evrope. To je tim zahvaljujući kome košarka pedeset godina nedri sjajne igrače. U naciji sumnjivaca i lenjivaca, kojoj mi pripadamo, kada neko napravi uspeh, taj uspeh mnogima bude izgovor za njegov neuspeh. Ljudi bi trebalo da se ugledaju na ovakve uspehe i da shvate da nešto ipak može da se uradi.

Glumili ste i u "Montevideu". Da li vam je košarkaška priča draža od fudbalske?
- Od svih sportova najviše volim košarku, koju je moj mlađi brat trenirao, ali i pre toga sam voleo taj sport i igrao basket ispred zgrade. Sećam se finala u Manili sedamdeset osme, iako sam imao samo pet godina. To mi je zauvek urezano u sećanju.

Kako ste se pripremali za ulogu?
- Razgovori sa Žeravicom bili su najkorisnija stvar. Veliko je opterećenje kada igrate živu legendu, jer ne možete da konstruišete njegov lik i da ga izmislite, morate da se uklopite u ono što on jeste. Znam mnogo o ovoj generaciji koja je pobedila kada ja nisam bio rođen.

Tumačite ulogu predvodnika tima. Koliko ste u privatnom životu timski igrač?

- Ja sam i individualac i timski čovek. Biti individualac znači ne pripadati masi, a ja joj nikada nisam pripadao, ali sam kao takva vrsta latentnih ego-manijaka i predvodnik tima. U toj situaciji bio sam na sceni, u svom fondu i u bendu.

Imate svoju humanitarnu fondaciju, a sa bratom Branislavom osnovali ste i producentsku kuću. Kako se snalazite u ulozi menadžera?
- Od tih stranih reči više volim reč frontmen, a o menadžmentu dosta učim u hodu. Postao sam svesniji tog dela posla, pa obraćam pažnju i gledam kako tu stvari funkcionišu.

Koliko ste uporni u životu i da li ste ikada odustali od svojih ciljeva?
- Dokle god vidiš da ono što radiš ima smisla i dokle god postoji i mrvica nade, ne bi trebalo odustajati. Ja sam tvrdoglav kao mazga, ponekad se sam sebe uplašim, ali da nisam takav, ne bih ništa uradio u životu. Ništa ne pada sa neba.

Jeste li svesni kada preterate i šta tada radite?

- Jesam i tada nastavim da preterujem. U poslednje vreme malo sam se promenio. Kada vidim da preterujem, smirim se. Sve je to iskustvo i s godinama sam sve bolji. Sada sam u najboljim godinama, dovoljno pametan da razlučim šta je moguće, a šta nije. Imam dovoljno samopouzdanja da isteram ono što ranije nisam mogao i imam mnogo volje, što kao mlađi nisam imao.

Šta vas je sputavalo u mladosti?
- Nedavno sam čitao istraživanje koje je pokazalo da je depresija najčešća u uzrastu od šesnaeste do dvadeset osme godine, i to je zaista tako. Kada dođeš u zrelije godine, nemaš više vremena da se osećaš loše, to je luksuz.

Kako se opuštate i rasterećujete od svakodnevnih briga?
- Čitam knjige, družim se, bavim se sportom, meditiram i putujem. Ove zime sam bio u Sent Moricu na skijanju i planiram da odem opet, verovatno na Kopaonik.

Za koju ulogu biste vi sebi dodelili Oskara?

- Neka bude za ulogu u seriji "Na terapiji".

Intervju: Deana Đukić; Life Content
Foto: Boško Karanović; Life Content