Suzana Mančić: Htela to da priznam ili ne, Simeon je odgajio moje kćerke || Hello Magazin!

Voditeljka, pevačica, glumica i spisateljica. Sve su to zanimanja kojima se već četrdeset godina uspešno bavi Suzana Mančić. Karijeru je počela da gradi sa osamnaest godina kao pevačica, a danas, sa pedeset osam, sebe najviše pronalazi u pisanju. Nastoji da svojim kćerkama, dvadesetdvogodišnjoj Teodori i tri godine mlađoj Nataliji, bude uzor, da im da savet kada im je to potrebno, ali je svesna da kroz život moraju da se bore same, kao što je i ono to činila. Podršku joj već petnaest godina pruža verenik, grčki biznismen Simeon Ocomokos, sa kojim je uspela da ostvari najdužu i najdublju vezu, za koju veruje da će trajati do kraja života. Najpoznatija "loto" devojka počela je da piše treću knjigu, a u međuvremenu je postala deo tima serije "Zvezdara". Na početku razgovora za magazin "Hello!" Suzana govori o ovom glumačkom angažmanu.

- Nažalost, uloga u seriji nije velika, ali je karakter mog lika fantastičan. Igram bogatašicu koja više nije u cvetu mladosti, ali je puna života, ima dobro srce i veoma je otvorena. Voli mlade momke i oko toga se pravi zavrzlama, jer ti mladići hoće da joj podmetnu zlato i misle da je ona prevarantkinja. Madam Blanš je zapravo jedna sjajna žena, koja je prebogata, ali usamljena. Uloga je komična i meni se na prvi pogled mnogo dopala i odmah sam je prihvatila. U odličnoj sam ekipi glumaca, sa Branislavom Lečićem, Vesnom Čipčić, Igorom Terzićem i Miljenom Prljetom, sa kojima sam direktno u scenama. Zadovoljstvo je raditi sa takvom ekipom, sa rediteljem Dragoslavom Lazićem, mislim da će i publika biti zadovoljna. Ja se pojavljujem samo u tri epizode, ali mi je drago da je produkcija prepoznala da sam dobro odradila svoj glumački zadatak i da i ubuduće računaju na mene.

Kada se ukuca vaše ime na pretraživaču "Google", piše da ste voditeljka, pevačica i glumica, a pošto ste napisali i dve knjige, mogu vas nazvati i spisateljicom. Kako vi sebe doživljavate?
- Moja karijera je jako dugo trajala i još traje, već četrdeset godina. Nekako sam te svoje talente otkrivala i pokazivala u različitim etapama. Počela sam kao pevač, onda je televizija otkrila da u meni može da ima i glumca, šoumena i voditelja. To je išlo jedno za drugim, a pisanje je došlo kao najbolje rešenje da sredim svoje misli, uspomene i da se sada, kada imam sve više slobodnog vremena, okrenem unutrašnjem svetu. Da uzburkam neke emocije koje sam osetila, situacije kroz koje sam prošla i da to stavim na papir. Uvek sam dobro pisala, ali daleko od pomisli da ću napisati knjigu. Ipak, i ta mogućnost mi se pružila u životu, i ja sam zahvalna sudbini što sam imala priliku da se oprobam u svim umetničkim vodama.

Izgleda da vam je na neki način pao kamen sa srca kada ste najupečatljivije događaje iz mladosti podelili sa širokim auditorijumom.

- Vrlo sam otvorena osoba, ali kroz moj život i karijeru uvek je bilo manipulacija kada su mediji u pitanju. Uvek sam se nervirala kada se jedna reč promeni, pa se samim tim promeni značenje onoga što sam mislila i želela da kažem. Nikada nisam imala velike tajne u životu i ta ispovedna književnost više je služila da pokaže vreme u kome je živela moja generacija, da vratim sjaj osamdesetim godinama, koje se verovatno nikada neće ponoviti, tom bezbrižnom životu, razuzdanoj mladosti. Dovoljno dugo hodam životnim stazama da shvatam da se život mnogo promenio, od tehnologije, međuljudskih do ljubavnih odnosa. Na mom primeru htela sam to da pokažem i mislim da sam u tome uspela. Naravno, u knjizi nisam rekla sve o sebi, mnogo toga sam zadržala. Nikada se čovek ne otvori potpuno. Pogotovo kada na belu hartiju treba da iznese svoj život, svoju emociju, svoj bol, tugu, sreću, uspehe i neuspehe. Tu onda počinješ da se ponašaš zanatski i gledaš šta je interesanto čitaocu. Čime možeš da ga zasmeješ, da ga rastužiš, malo manipulišeš sa emocijom samog čitaoca. Sve sam spakovala u jednu priču koja dobro zvuči.

Počeli ste da radite na novoj knjizi.
- Okrećem se pisanju zato što imam vremena za to i zato što u pisanju ne zavisim ni od koga. Ceo život sam provela pred kamerama, na malim ekranima i došlo je vreme, koje ja jako dobro vidim i pokušavam da svoju sujetu svedem na minimum. Došlo je do smene generacija i za moju generaciju, koja još ima mnogo toga da kaže, ima mesta kada su gostovanja u emisijima u pitanju. Ja stalno gostujem, stalno nešto pričam, ali dugo više nemam svoju emisiju. Ako je to tako, sa tim bi se trebalo pomiriti i naći sebe u nečemu drugom. Sebe sam pronašla u tom usamljeničkom poslu koji se zove pisanje.

Rekli ste da vam javno pojavljivanje daje elan zbog koga se još osećate mladom. Strahujete li od starenja?
- Svi volimo da se pokažemo, da smo tu, da još dobro izgledamo. Strah od starenja ne možete da izbrišete, to je prirodna stvar, pa valjda zbog toga ova antiejdžing industrija toliko napreduje. Svi želimo da sprečimo starenje, da zadržimo mladost što je duže moguće, ali prirodu niko nije uspeo da pobedi, pa neću ni ja.

Kakav odnos imate sa kćerkama, s obzirom na to da su obe na neki način krenule vašim stopama. Teodora je počela da se bavi pevanjem, a Natalija se oprobala u modelingu.

- Teodora je počela da se bavi pevanjem, ali je još na pola puta. Uskoro bi trebalo da diplomira na univerzitetu "Megatrend" i još joj nije jasno kom će se carstvu prikloniti. Natalija je odmah shvatila da joj modeling ne odgovara. Iako je mršava, ona voli da jede, a manekenke nikada nisu dovoljno mršave, tako da je odlučila da ne gladuje i ove godine je upisala "Akademiju umetnosti" na kojoj studira kameru i fotografiju. Mislim da je napravila dobar izbor, jer je ona odrasla uz foto-aparat. Zajedno smo izučavale fotografiju, čak postoje naslovne strane za koje je ona mene fotografisala, kada smo na odmorima.

Koliko utičete na njihov izbor i važne životne odluke?
- One same moraju da prave svoj izbor, jer žive svoj život, a ne moj. Mi živimo zajedno i veoma smo vezane, bliske smo i otvorene jedne prema drugima. Pričamo o svemu, uvek im otvoreno kažem šta mislim o nečemu, ali one prave finalni izbor. Govorim iz pozicije majke, starije prijateljice, koja je mnogo prošla u životu. Meni je otac govorio: "Ti misliš da se jede sve što leti", to je odlika te poletne mladosti, ali nije sve baš onako kako izgleda. Mislim da je moja uloga upravo da im otvorim oči, da im nešto sugerišem, pa ako prihvate - odlično, ako ne - i to je u redu.

Primećujete li da ste im uzor i da bi volele da liče na vas?

- Kako su starije i izlaze iz puberteta sve više prepoznajem sebe u njima. Koliko sam ja njima uzor to je prvo primetio njihov otac koji ne živi sa nama. Jednom mi je rekao: "Da li ti vidiš koliko one tebe imitiraju?" To je kompliment, ali i opomena, jer moram da pazim šta radim, šta pričam, kako razmišljam, jer, hteli ili ne, mi usvajamo modele koji su pred nama i kopiramo svoje roditelje. Ja, sada, u ovim godinama, prepoznajem svoju majku u sebi.

Traže li vam savete kada je reč o muškarcima?
- Traže, jer im je potpuno jasno da ja u tome imam mnogo iskustva. Nikada nisam izigravala sveticu, kao što to rade mnogi roditelji. Oni zaborave šta su radili kad su bili mladi, kakve su im bile želje i osećanja. Meni je to nekako sveže u pamćenju i šta bih mogla da kažem svojoj deci, a da sebi ne uskočim u usta. Otvoreno pričamo o momcima i ljubavnim problemima, a ja im uvek dam do znanja ako mi se neko ne dopadne i one znaju da sam uglavnom u pravu. Ipak, svako ima pravo na svoje greške, a ja se nadam da će biti dovoljno pametne da nauče na jednoj. One znaju da sam i ja pravila gluposti, da sam ostavljala i da su mene ostavljali, da sve to boli, ali i da ne bi trebalo prljati uspomene na stare ljubavi.

Kako reaguju neke vaše provokativne izjave, pa se pojavi neki senzacionalistički naslov u novinama?

- Majka je meni govorila: "Suzana, zašto praviš takve štosove? Ljudi ne razumeju tvoj humor." Međutim, moja deca ga razumeju i lepo prate tu tananu liniju moje otkačenosti i neobičnosti. Bilo je stvari koje su nas "ošinule" žestoko u našem porodičnom životu, ali to je sada iza nas.

Da li je vama vaša majka bila uzor i najveća podrška, kao što ste vi danas vašim kćerkama?
- Niko mi nije bio takav oslonac kao moja majka. Bila je vrlo inteligentna, hrabra, otvorena i s godinama nije gubila otvorenost razmišljanja. Uvek se fokusirala na prave stvari, imala je dobru moć zapažanja, tako da se i danas vodim njenim savetima koji mi stižu iz dubine duše. Ona mi je često u glavi i njene reči mi odzvanjaju, tako da me ona na neki način i dalje vodi kroz život.

Koliko vremena posvećujete vašem vereniku Simeonu Ocomokosu i vezi sa njim?
- Moj ljubavni život je neočekivano stabilan, jer ja do sada nisam bila u tako dugoj vezi, tako da tu ništa ne bih menjala. Uspeli smo da pobedimo sve naše različitosti, daljinu koja nas razdvaja, ali možda je i u tome tajna naše duge veze, jer nismo svakodnevno zajedno. Taj čovek se duboko upleo ne samo u moj život, već u naš život. Htela to da priznam ili ne, on je odgajio moje kćerke, on je sa njima razgovarao kada su imale probleme, delio im je savete. On je mene savetovao kako da se postavim prema deci kada sam imala neke dileme.

Znači, može se reći da vam je odnos idealan i da vam odgovara, kako ste rekli, status večite verenice.
- Mi petnaest godina živimo zajedno i ja se osećam kao da smo odavno uplovili u bračne vode. Kao svaki par, ponekad imamo sukobe koji najčešće nastaju kada sam ja nervozna, a on umoran. Ali nije ni to loše. Treba se mudro posvađati, ali mudro i pomiriti.

Intervju: Zvezdana Milovanović; Life Content
Foto: Mirko Tabašević; Life Content