Lena Bogdanović: Najbolje rezultate postižem kad sam voljena || Hello Magazin!

Poznata po lepoti i damskim manirima, glumica Lena Bogdanović s mnogo strasti i žara vlada scenom, dok svoju intimu ljubomorno čuva od očiju javnosti. Iako je već pet godina u skladnoj vezi sa rediteljem Darijanom Mihajlovićem, sa kojim se odnedavno pojavljuje u javnosti, do sada nije želela da govori o njihovom odnosu. Prvi put, u intervjuu za magazin "Hello!", rođena Novosađanka, koja već četrnaest godina živi u Beogradu, odlučila je da ispriča koliko joj znači podrška emotivnog partnera, kako provode zajedničko vreme i koje strasti su ih spojile. Ispunjenost na ljubavnom planu prate i poslovni uspesi lepe glumice koja igra jednu od glavnih uloga u popularnoj seriji "Žene sa Dedinja", čija se treća sezona završava. Pored toga, Bogdanovićeva glumi u pozorišnim predstavama "Crvenkapa" i "Hajduci", a jedan je od predavača u školi glume "Mala škola pozorišnih veština".

U popularnoj seriji "Žene sa Dedinja" dočarali ste lik Alise, zavodnice koja često menja partnere. Koje su njene osobine sa kojima biste mogli da se poistovetite, a koje nikako sebi ne biste mogli da pripišete?

- Osim bezuslovne odanosti prijateljima, iskrenosti, otpora prema svakoj laži, te genaralnoj pravdoljubivosti i težnji da se svakome saspe istina u lice, kako god da zvuči, između Alise i mene nema nikave sličnosti. Recimo, ja bih Čarni teško oprostila prevaru i izdaju, ili bar ne toliko brzo kako je to učinila Alisa. Jako mi je žao što je reditelj odlučio da u montaži izbaci deo kada ona objašnjava zašto joj je tako teško da oprosti, a to je rečenica sa kojom bi se mnoge žene složile: "Bivši frajeri mojih prijateljica za mene ne postoje, oni su nevidljivi, čak su bespolna bića". Alisa je, inače, na nekoj mojoj moralnoj skali, zahvaljući svojim postupcima ipak na znatno višoj poziciji od svojih prijateljica, jer ona u tri sezone, koliko je snimljeno do sada, nikoga nije ni prevarila ni povredila, ali nju jesu.

Kako gledate na njene česte avanture sa muškarcima?
- Za mene je mnogo poštenija Alisa, koja ulazi u avanture sa muškarcima koje što su kraće to su bolje, ali pri tom bira iste takve nestalne tipove, pa onda i nema mnogo drame. Za razliku od nje, Čarna, koja bez obzira na to koliko je puta i sama istrpela poniženje i Martinove prevere bez problema uleće u preljubu i to ne jednom, nego dva puta, od čega jednom sa bivšim mužem bliske prijateljice. Isto tako Klara, koja se upušta u veze samo da bi zadovoljila svoje finansijske potrebe. Jedina od junakinja koja bi mogla na svakoga da "baci kamen" je Valerija koja je bezuslovno posvećena mužu i porodici i zato je dobila drugu šansu da spase svoj brak. Dakle, kod Alise uvek znate na čemu ste i ako ste frajer, i ako ste prijatelj. Da ona nije "srca ledenoga" govori prisustvo Tolje u njenom životu. To je ona priča - ne mogu zajedno, ali ni odvojeno. Bivši, ali i dalje nerazdvojni.

Znači da između vas dve ne postoji mnogo sličnosti.
- Postoji još jedna sličnost, moja junakinja i ja imamo zajedničku "modnu crtu". I ona i ja pratimo modu, ali joj ne robujemo. Volimo eklektičan stil, uvek želimo da budemo originalne i sklone igri. Dosta bih garderobe pozajmila iz njenog ormara, a ona već jeste dosta toga iz mog.

Neke svoje odevne komade nosili ste u seriji?

- Generalno, ne volim da koristim svoju garderobu na snimanjima, ali ovde su se neki moji komadi prosto nametnuli, a naši kostimografi nisu imali ništa protiv. Recimo, u epizodi kada je Alisa u orijentalnoj fazi uglavnom sam nosila svoje abaje i galabeje, skupljene po sukovima u Egiptu, Maroku i Jordanu. Nosila sam i odeću naših dizajnera, Studija "Milla", nakit Mine Sanader, cipele Lidije Jovanović, haljine Marka Marosiuka. Kod ekscentrika kao što je ona, vizuelni doživljaj je vrlo bitan i baš sam uživala u tom aspektu lika koji sam tumačila.

Alisa nije primer dobre majke svom detetu. S obzirom na to da potičete iz stabilne porodice, koliko je važno da je majka u potpunosti posvećena detetu?
- Baš zato što potičem iz takve porodice smatram da osobe kao što je Alisa Velebit, previše okrenute karijeri, sebi i sopstvenim zadovoljstvima, bez grama strpljenja i minuta posvećenosti sopstvenom detetu, ne bi trebalo da budu majke. U jednoj od poslednjih epizoda ona pokušava da ostane u drugom stanju ili da usvoji dete, ali na svu sreću to joj nije uspelo. U pitanju je bio samo njen hir i deo nekakve društvene angažovanosti, faza koja je kod nje, kao i svaka prethodna, trajala oko nedelju dana.

Koliko vam je važno prijateljstvo i imate li prave prijatelje na koje u svakom trenutku možete da se oslonite?
- Izuzetno mi je važno, imam širok krug ljudi sa kojima se družim, ali znam da su samo nekolicina pravi prijatelji.

Lik koji tumačite mahom bira mlađe muškarce za partnere. Kako vi gledate na to, s obzirom da su u današnje vreme sve češće veze u kojima je žena starija od partnera?

- Za dobro funkcionisanje partnerskog odnosa prepreke mogu da budu različiti karakteri, vaspitanje, pogledi na svet, energije, navike, drugačije želje u životu, interesovanja, kao i nerazumevanje, nepoštovanje i izostanak podrške. Nisam sigurna da su godine starosti od presudnog značaja. Budući da smo moj partner i ja vršnjaci nemam razloga da se bavim tom temom, samo bih rekla, pošto poznajem neke žene koje su u vezi sa mlađim muskarcima, moram da se grozim količine posprde i ružnih prozivki. Neke od njih su u javnim profesijama i s neskrivenom osudom u medijima. Pri tom, potpuno je normalno i društveno prihvatljivo da muškarci "šetaju" i trostruko mlađe devojke, mlađe od sopstvenih kćerki. To nije fer.

Kakve su vam emocije, s obzirom na to da se završava treća sezona serije "Žene sa Dedinja" i da li se očekuje snimanje četvrte?
- Kraj treće sezone je šokantan i sugurno je veliko iznenađenje za publiku. Takav kraj može da bude i završetak celog serijala, ali on takođe otvara mogućnost za nove sezone. Znam da su napisane četvrta i peta, međutim realizacija zavisi isključivo od produkcijske kuće "Emotion" koja je radila sve tri sezone. Što se tiče glumaca i publike, sigurna sam da su spremni i željni nastavka. Šta god da se desi, nas četiri zauvek ćemo imati jedna drugu i našu zajedničku uspomenu na Dedinje.

U predstavi "Crvenkapa" u pozorištu "Boško Buha" igrate Crvenkapinu majku. Koliko vam je ta uloga bila izazovna i kako ste se tom prilikom snašli u ulozi majke?

- U predstavi igram Crvenkapinu majku, a moju kćerku igra Jelisaveta Karadžić. Nas dve se često šalimo da ona više liči na mene nego na svoju majku. Ta žena je, za razliku od Alise Velebit, jedna "kontrol frikuša", nervozna, na ivici histerije. Ne pušta svoje dete na miru ni sekund, jer je već sve vezano za kćerku unapred odredila. Sa kim će da se druži, kuda da ide, kako da se ponaša i šta bi trebalo da bude kad poraste. Potpuno je gluva i neosetljiva na želje, ambicije, temperament i tananu, a maštovitu dušu svoje devojčice. Sve u svemu, jedna vrlo naporna majka.

Jedan ste od predavača u okviru radionice "Mala škola pozorišnih veština".
- Veoma mi je drago što sam deo tog projekta po zamisli reditelja i pozorišnog producenta Nebojše Broćića. U okviru ove školice deca se upoznaju sa pozorišnim veštinama, uče šta je to scenski govor, kako nastaje predstava, šta se sve radi u pozorištu, šta je posao scenografa, a šta kostimografa. Upućujemo ih da čitaju dramska dela, a sve to uz jednu lepu igru. Meni je vrlo drago što sam deo jednog takvog projekta.

Koliko je stabilnost na emotivnom planu doprinela da zablistate u još većem sjaju kada je reč o vašoj karijeri?
- Bez emotivne baze nema ničega, pa ni karijere. Meni je to najvažnija stvar, ako sam emotivno neispunjena, nezadovoljna, nesređena, nije baš da nisam sposobna za posao, ali u tom slučaju on dolazi na prvo mesto, što nikako nije dobro. Najbolje rezultate postižem kad sam voljena i kad je u mojoj kući mir.

Sa partnerom delite strast prema umetnosti. Koja su još vaša zajednička interesovanja?

- Darijan i ja volimo da putujemo i onda se pretvaramo u prave turiste koji su dvadeset sati na nogama, da nešto ne bismo propustili. Ponekad se samo izležavamo i manijački čitamo, svako na svojoj ležaljci. Imamo zajedničke omiljene destinacije kojima se rado vraćamo, a volimo da otkrivamo i nove. Veliki smo filmofili i "televiziomani", druželjubivi smo i imamo veliku ekipu sa kojom volimo da izlazimo ili se viđamo po kućama. Delimo strast prema stranim jezicima, oboje stalno usavršavamo one koje već govorimo, a pokušavamo da nađemo vreme da učimo i nove. Uživamo u vinima, italijanskoj, libanskoj i još nekim kuhinjama, samo me tu Darijan "šiša". Toliko je bolji kuvar od mene da mi se i ne isplati da se sa njim takmičim. Oboje volimo sport, volimo da skijamo. Mnogo pišemo, razrađujemo projekte, nebitno je da li će se ostvariti, tek imamo i kućnu kreativnu radionicu.

Nedavno ste sa partnerom bili na skijanju u Italiji. Ko je bolji skijaš, vi ili on?
- Darijan je bolji skijaš, ne samo od mene, nego od većine ljudi koji su u datom trenutku bili na planini. Odavno je položio za instruktora, a kad me on pohvali, znači da sam stvarno dobra.

Koje su vaše težnje i neostvarene želje na poslovnom planu i jeste li jedna od onih žena koje karijeru stavljaju ispred porodičnog života?
- Imam samo jednu želju uvek istu, da imam posla. Ne zamišljam željene projekte i ne sanjam neostvarene uloge, jer mi je život pokazao da čak i kad se nešto tako dogodi, obično nije onako kako sam očekivala. Naravno da ne stavljam poslovno ispred privatnog, ali sam radoholik i kao i većina mojih kolega osećam se potpuno beskorisno ukoliko duže vreme ne radim. S druge strane, glumački posao je dinamičan, obično kada radimo imamo više poslova u isto vreme i tada često dolazimo kući samo da prespavamo i nismo ni za šta. Tada je potrebna podrška porodice, partnera i prijatelja. Međutim, kad nalet posla prođe, imamo vremena da se posvetimo svemu i svima koje volimo, imamo sve vreme sveta.

Koje su za vas najvažnije vrednosti kojima su vas naučili vaši roditelji i kojima težite?
- Da je porodica iznad svega, da nema ničeg važnijeg od bližnjih, da verujem u sebe, da ne uradim ništa zbog čega bih se kasnije stidela, da budem hrabra, drugačija i svoja. Učili su me da se ne plašim da kažem istinu svakome i uvek, da stojim čvrsto na zemlji, da se ne uznesem u uspehu, niti da pokleknem u porazu, da se borim za sebe, ali da nikad ne oštetim drugog, da čuvam svoj intimni svet, svoju kuću, svoju "tvrđavu". Govorili su mi koliko je važno da se lišim sujete, surevnjivosti i zavisti, da ne skrivam emocije po cenu da se ponekad dogodi vatromet mog sremačkog temperamenta. Naravno, sve to obogaćeno dobrim, strogim vaspitanjem i manirima, iako živimo u svetu gde tako nešto može biti čist višak.

Koliko vam znače komplimenti na račun vašeg izgleda i da li ste nekada igrali na tu kartu kako biste u životu postigli neki cilj?
- Komplimenti prijaju mojim roditeljima, jer su njima i namenjeni. Nikad nisam igrala na tu kartu, jer ako ne mogu da stignem do cilja svojim znanjem, umećem, iskustvom i vaspitanjem, sigurno neću posezati za tako banalnim sredstvom kao što je lepota, koja je i onako relativan pojam koji je u oku posmatrača.

Važite za ženu besprekornog izgleda. Na koji način vodite računa o vašem izgledu i koliko vremena i značaja pridajete tome?
- Nama, glumcima, lice i telo su instrumenti za rad. Neophodna je dobra kondicija i ono grčko "u zdravom telu zdrav duh". Besprekoran izgled postiže se svakodnevnom negom koja podrazumeva čišćenje lica, hranljivu krema, antirid oko očiju. Krema ne mora da bude skupa, ni firmirana, ali ne sme da se preskoči nijednog dana. Tu tajnu mi je otkrila kozmetičarka kod koje me je majka odvela još u pubertetu i danas se toga držim, s tim da sam negu prepustila doktorki Anici Jevremović, te slušam njene sugestije i prepuštam se njenim očaravajućim tretmanima. O mojoj kosi brinu Vlada Simić i Lazar Matić, a da bih bila u savršenoj formi, vežbam šest dana u nedelji sa trenerom Sarom Grbić, a odlazim i na baletski čas kod Jelene Tinske. S obzirom da su moji plesni treneri Jelena Stojković i Ivan Mileusnić otvorili svoj studio "Dare to dance", vraćam se plesu.