Milan Vasić: Maštam o savršenom braku || Hello Magazin!

Poznat po svom šarmu i neposrednosti, glumac Milan Vasić za kratko vreme uspeo je da osvoji srca publike. Najveću pažnju privukla je njegova uloga u pozorišnoj predstavi “Pevaj, brate”, koja je doživela i ekranizaciju u istoimenoj televizijskoj seriji. Taj komad imao je svoje jubilarno, stoto izvođenje, baš na dan kada je Vasić proslavljao trideset šesti rođendan. Posle toga, Milan je otputovao na Kopaonik, gde je prvi put stao na skije i zaljubio se u ovaj zimski sport, koji ga je u potpunosti osvojio. O uspešnom jubileju, druženju sa Milanom Kalinićem i Andrijom Miloševićem, ali i o svojim najintimnijim željama koje je poželeo na rođendan, glumac priča u intervjuu za magazin „Hello!“.

Kako ste proslavili trideset šesti rođendan?

- Svake godine volim da proslavim rođendan, bilo da je to u prisustvu manjeg ili većeg broja ljudi. Mama mi je ovog puta rekla: “Dobro, i ne moraš da slaviš ove godine, puniš trideset šest godina.” Ipak, mislim da bi svake godine trebalo da slavimo što smo doživeli naredni rođendan. Ako je godina bila dobra, slavimo zbog toga, a ako je bila loša, slavimo da bi sledeća bila bolja. Najviše volim da rođendan provedem sa najbližim prijateljima, ali je problem što su neki od njih u Vranju, neki u Leskovcu, a neki u Beogradu. Ove godine, prvo sam proslavio sa ekipom iz predstave, a onda sam nastavio provod sa dvojicom prijatelja, kolegama iz prištinskog pozorišta, Igorom Damjanovićem i Bojanom Stojčetovićem.

Da li ste “vaš dan” obeležili i sa porodicom?

- Roditelji su me iznenadili svojim dolaskom, što mi je veoma bitno. Oni su najjači stub koji imam u životu i stalno ponavljam koliko su mi važni. Tu su bili i moja mlađa sestra, koja je u sedmom mesecu trudnoće, i njeni sinovi Boris, Matija i Vidan, koji je kao najmlađi mezimac u porodici. Već mesec dana je kod mene u Beogradu i mnogo smo se vezali. Ranije se stideo, a sada sam ga naučio kako da me ljubi, grli i mazi. Ne mogu da vam opišem koliko se lepo osećam kada provodim vreme sa njim.

Šta ste sebi poželeli tog dana?

- Svake godine poželim samo jednu stvar - zdravlje za mene i moju porodicu. Sve ostalo mogu da postignem. Kako god ide u životu, ide onako kako treba. Ako troje u porodici nemaju para, imaće četvrti, pa će onda on da ih finansira. Sve može da se reši kada ljudi imaju zdravlje. U poslu prioritet mi je uloga u filmu “Zona Zamfirova”, koja bi mogla da bude značajna za moju karijeru.

Kakve su vam želje na intimnom planu?

- Svaki normalan čovek koji ima trideset šest godina razmišlja o zasnivanju porodice i dobijanju potomstva, ali ja želim da se to desi kada nađem ženu sa kojom ću biti do kraja života. Maštam da imam savršen brak kao moji roditelji. Posle vremena provedenog sa sestrićem i poželeo sam jedno lepo, mirno i nasmejano stvorenje koje trčkara kroz kuću. Prvi put mi ne smeta kada ujutro neko viče i trči kroz kuću. Sestrić me probudi, ali mogu da nastavim da spavam. Ranije je bilo drugačje, a sada mi to prija i kada mu moja sestra kaže: “Ćuti, ujak spava”, ja ustanem i kažem: “Nikada više nemoj da mu govoriš da ćuti, meni ne smeta, prija mi kada ga čujem”. Naravno da bih voleo da dobijem dete, ali ne znam da li će to biti ove godine, potrebno je da nađem srodnu dušu.

Kakav vam je emotivni status?

- Emotivni status je nula.

To znači da je teško ostvarivo da uskoro postanete otac.

- Nikad se ne zna, mislim da u brak može da se uđe i posle tri meseca veze, ukoliko ljudi shvate da su jedno za drugo.

Kakva mora da bude žena da biste je odveli pred oltar?

- Važno mi je da žena zna šta znače obaveza i odgovornost, da joj kuvanje ručka ne predstavlja toliki problem kao da će zidati kuću, već da stavi lonac na šporet, četiri puta promeša zapršku i završi posao. Pored toga, važno je da radi, nije dobro za ženu da sedi u kući, jer je ispunjenija kada ima svoj posao. Mislim da je ružno da imaš ženu, a svaki dan moraš da se hraniš po restoranima. Možda sam staromodan, ali verujem da sve ima svoje. Ispada da tražim nešto savršeno, ali to je zapravo normalno.

Zbog čega je u današnje vreme toliko teško održati vezu ili brak?

- Mislim da ranije nije bilo ovoliko raskida i razvoda, koji su se dešavali zbog finansijske krize, a danas je isključivi razlog prevara. Ranije možda nisam obraćao pažnju, ali sada primećujem da svi flertuju, nastupilo je potpuno bolesno vreme. Onda shvatiš da ti je samo potreba normalno stvorenje koje je lepo vaspitano. Ne kažu bez razloga da prvo treba da upoznaš nečiju porodicu da bi ušao u ozbiljniju vezu.

Na rođendan imali ste i jubilarno, stoto izvođenje predstave “Pevaj, brate”.

- Drago mi je što sam “Pevaj, brate” igrao baš tog dana, jer mi je ta predstava puno toga donela. Mnogo toga sam video, puno sam putovao, upoznao kvalitetne ljude, obišao sam celu Srbiju, pola Evrope i deo sveta. Mogao sam da biram da li ću da igram tog dana jer mi je rođendan, ali sam želeo da istog dana proslavim trideset šesti rođendan i stoto izvođenje predstave.

Koliko ste se Milan Kalinić, Andrija Milošević i vi zbližili, s obzirom na to da predstavu igrate više od pet godina?

- Kada radim privatnu predstavu sa bilo kojim kolegama, meni je najvažnije druženje u kombiju od tačke A do tačke B, igranje predstave i u povratku ponovo druženje u kombiju. Ako je tu atmosfera sjajna, sve je jasno. Nas trojica za pet godina nijednom se nismo posvađali. Svako svakome može sve da kaže, da pita za savet, za pomoć bilo koje vrste. Toliko smo se zbližili, da više nismo samo kolege, to je najjače prijateljstvo koje može da postoji među ljudima.

Milan Kalinić je prošle nedelje na putu za Kopaonik izazvao udes u kome je povređeno troje ljudi. Jeste li mu pružili podršku?

- Bili smo zajedno kada je došlo do udesa. Mi smo u koloni krenuli na Kopaonik. Posle udesa, ceo dan sam ostao sa njim. Žao mi je što su novine svašta pisale, a ja sam svedok da ništa od toga nije istina. On će zvanično biti kriv, ali nije vozio bahato, nikada to ne bi radio jer su na zadnjem sedištu bila njegova deca. Čak nije ni vozio brzo, nego krivina bila jako oštra, takva da vam se učini da se završava, a ona se zapravo nastavlja. Bilo je klizavo, padala je kiša i automobil je izleteo, prešao je u suprotnu traku i udario u drugi auto. Policajci su nam rekli da na tom mestu često dolazi do udesa.

Kako se Milan osećao i ponašao u tom trenutku?

- Milan se odmah vratio u Beograd, nije mu bilo do skijanja. Prvo je rekao: “Ne zanima me šta će novine da pišu, samo želim da sutra idem u bolnicu i da budem uz tog čoveka.” Toliko se divno postavio prema toj porodici i ma koliko da su u početku bili ogorčeni, shvatili su kakav je Milan čovek. Otišli smo u Kruševac zajedno, on im je našao smeštaj i odvezao ih u bolnicu. Većina ljudi bi ih ostavila i otišla dalje, ali njemu to nije palo na pamet. Svi su mogli da poginu, i to je strašno. Deca su mu bila u kolima, bila su uplašena, ali srećom nisu povređena. Milan je vrlo utučen zbog svega.

Vi ste posle nemilog događaja otišli na Kopaonik i prvi put stali na skije. Kakav je osećaj?

- Osećaj je mnogo dobar i ja sam jako srećan. Nisam se plašio, odmah su mi pokazali kako se koči, tako da je sve ostalo potpuno uživanje. Stao sam na skije sam i stigao do žičare i tek onda je došao instruktor i počelo je spuštanje niz stazu “Karaman”. Bio mi je potreban čist planinski vazduh, jer u Beogradu ne stižem da provodim vreme napolju.

Intervju: Zvezdana Milovanović

Foto: Life Content