Aleksandar Šapić: Oženio sam se na radnom mestu || Hello Magazin!

Bile su potrebne četiri godine zajedničkog života da Aleksandar Šapić izgovori “da” svojoj izabranici Milici. Bez velike pompe, proslavljeni vaterpolista, sada predsednik opštine Novi Beograd i formalno je postao suprug. U iščekivanju drugog sina, uljuljkan u komfor harmonične zajednice, sa nesmanjenim žarom bori se za živote dece koja su direktno upućena na njegov humanitarni fond. Na početku razgovora za "Hello!" objašnjava kako je upravo zbog mnogih koji su nečasnim postupcima ukaljali gest humanosti, koncipirao svoj rad tako da pre svega bude transparentan i jasno vidljiv svakome ko želi da zna gde je njegova pomoć otišla.

U aprilu će se navršiti godinu dana od osnivanja humanitarne fondacije "Novi Beograd". Jeste li zadovoljni rezultatima?
- Ljudi prepoznaju kada se nešto radi iskreno i iz srca. Svakodnevno se priključuju Fondaciji, žele da pomognu. Posle nekih neslavnih humanitarnih epizoda koje su nam se dogodile, transparentnošću, u smislu praćenja svakog dinara, i specifičnim načinom rada stvorili smo kredibilnu organizaciju. Nedavno su sa nama kontaktirali iz Bosne i Hrvatske, interesuju se da portal "Budi human", identičnog naziva i načina funkcionisanja, pozicioniraju u svojim zemljama, što znači da ćemo delovanje Fondacije po svoj prilici proširiti na nivo regiona.

Imate li loših iskustava, šta vas ljuti?

- Ako zanemarimo to što su pojedinci bili skeptični i što u početku nisu verovali u nas, smatram da humanitarni rad ne bi trebalo da poznaje ljutnju bilo koje vrste. Cilj nam je bio da stvorimo organizaciju koja će biti tačka spajanja, nikako razdavajanja, što nam je, nadam se, i pošlo za rukom. Živimo u izuzetno teškom vremenu, mnogo je unesrećenih ljudi koji sebi ne mogu da pomognu. Sistem Fondacije postavljen je tako da, praktično, nemamo slabih tačaka. Količina novca koji ćemo prikupiti zavisi od broja ljudi koji će nam se priključiti. Do kraja meseca očekujemo zaostalu isplatu od SMS poruka, tako da ćemo već u aprilu moći da se pohvalimo da smo pozitivno odgovorili na potrebe tridesetak mališana.

Koliko su uticajni i bogati ljudi spremni da pomognu drugima?
- Rekao bih da nam kao narodu solidarnost ne manjka. Ne bih pravio razliku, niti bilo kakve podele. Mislim da ljudi pomažu onoliko koliko mogu i koliko im to uslovi dozvoljavaju. Ne želim da ulazim u to da li bi neko mogao da da više. Nama znači svaki dinar. Svako ko nam se obratio i pomogao na bilo koji način učinio je mnogo.

Dovoljno ste kompetentni da prokomentarišete "slučaj Ognjanovići", koji ponovo intrigira i javnost i medije.
- Jedno je sigurno - ljudi su izgubili dete. Nesreća koja ih je zadesila je nemerljiva, tako nešto nikome ne bih poželeo, ni najgorem neprijatelju. Ostalo je na nadležnim organima, koji bi trebalo da utvrde šta se tu zaista dešavalo. Kada sam čuo da ostatak novca ne žele da daju fondovima, već direktno roditeljima bolesne dece, preko Tvitera sam ih pozvao da posete "Novi Beograd" i odaberu decu kojoj bi pomogli. U ovom trenutku na raspolaganju im je njih trideset četvoro. Neka novac doniraju kome žele. Svako od te dece ima svoj podračun, svoj SMS broj, i ono što im se uplati niko drugi ne može da koristi. Fondacija je tu samo u službi servisa. Duboko ćemo im biti zahvalni i ako jednom detetu uplate jedan jedini dinar. Ostaje da se vidi da li će i kako postupiti.

Humanitarna fondacija koju vodite specifična je i po tome što uživa veliku podršku javnih ličnosti.
- Javne ličnosti imaju izuzetan uticaj na običan svet, što je i prirodno. Ljudi ih vole, prate, podržavaju. Jasno mi je da ne mogu svi da nas podrže novčano, ali mogu da animiraju druge. Jer, što je više ljudi, veća su i sredstava kojima raspolažemo. Naši ambasadori od presudnog su značaja u domenu približavanja rada Fondacije običnom čoveku, zahvaljući čemu uticaj "Novog Beograda" raste. Ne postoji poznata ličnost koja ne može da bude deo naše organizacije. Svi su pozvani. Pre nekoliko dana pridružio nam se glumac Andrija Milošević, a tu je i veliki broj istaknutih ličnosti koje nemaju veze sa javnim delovanjem. Svako je dao doprinos u skladu sa svojim mogućnostima, bilo da je reč o donaciji, humanitarnom koncertu, predstavi ili "tvitu", na čemu smo beskrajno zahvalni. Ovom prilikom još jednom ću pozvati sve poznate ličnosti da nam se pridruže, jer Fondacija i jeste koncipirana tako da se preko medija animira što veći broj ljudi. Konačno, nekome ćemo spasiti život.

Zahvaljujući Tviteru, na kome ste veoma aktivni, saznali smo da ste se oženili. Napisali ste: "Kad malo bolje razmislim, jedan sam od retkih koji je imao priliku da se venča na poslu, to jest u opštini".
- Pokušao sam da budem duhovit, ne znam da li sam u tome uspeo. Budući da se bavim javnim poslom, jasno mi je da moj privatni život intrigira, da je to domen koji je ljudima interesantan. Međutim, intimni život nikada nisam voleo da eksponiram, čak ni tokom sportske karijere. Ne zato što mislim da sam poseban, još manje zato što nešto krijem, jednostavno smatram da su to stvari koje bi trebalo da ostanu između mene i moje porodice. Nadam se da ljudi to razumeju i poštuju. Sa suprugom živim gotovo četiri godine, imamo dete, uskoro ćemo dobiti još jedno, tako da je venčanje više bila formalnost s ciljem jednostavnijeg funkcionisanja. Nismo pravili nikakvu ceremoniju, ali sam Milici obećao da ćemo to učiniti prilikom crkvenog venčanja.

Čime vas je supruga osvojila?

- Ako bih vam rekao, istog trenutka bih pogazio ono o čemu sam malo pre govorio. Čim mi je supruga, neko s kim živim, jasno je da me je osvojila, da mi je do nje stalo, da je volim i da nam je lepo. Činjenica da sa nekim živite i imate decu jasno pokazuje šta o njemu mislite. Reči preko toga su suvišne.

Mada ste priželjkivali žensko dete, sledećeg meseca dobićete još jednog sina.
- Stvarima na koje ne možete da utičete preterano se i ne bavite. Možda bi bilo zanimljivo da imamo dečaka i devojčicu, međutim, o tome odlučuje "onaj gore", a ne mi. Neka naš sin bude živ i zdrav, to nam je jedino važno.

Jeste li odabrali ime za bebu?
- Jesmo, ali ga nećemo otkrivati dok se beba ne rodi.

Nedavno ste izjavili da vam je velika želja da sin Maksim krene vašim stopama.

- Jasno je da na to ne mogu da utičem, niti imam takve ambicije, ali ako je do genetike, teško da će sport moći da preskoči. Trudiću se da budem dobar roditelj, da deci obezbedim vrhunsko obrazovanje, da ih što bolje vaspitam i pripremim za život.

Kada ste bili najsrećniji u životu?
- Ništa se ne može meriti sa srećom koja prati rođenje dece.

Intervju: Nikola Golubović; Life Content
Foto: Mirko Tabašević; Life Content