Ana Marija Žujović: Najviše me boli što je Vladimir verovao drugima, a ne meni || Hello Magazin!

Naizgled skladna veza između šampionke u fitnesu Ana Marije Žujović i voditelja Vladimira Stanojevića protekle nedelje dobila je neočekivani obrt kada je tridesetdvogodišnji voditelj u pijanom stanju fizički napao svoju suprugu. Atraktivna crnka je zbog svega što joj se dogodilo još u velikom šoku, a o incidentu je obavestila javnost putem društvenih mreža, želeći da se na taj način osveti. Priznaje da sve događaje može da vrati, čitav slučaj bi prijavila policiji i trudila bi se da mediji o tome ne budu obavešteni. Iako je u prvom trenutku bila ljuta na svog partnera, sa kojim je jesenas sklopila brak u Las Vegasu, koji kod nas nije validan, sada tvrdi da su joj osećanja pomešana i da ne isključuje mogućnost da njihovoj ljubavi pruži drugu šansu. Jer, Vladimir je bio momak od koga je dobijala najviše podrške u životu i koga i dalje jako voli.

Iako ste rekli da Vladimira nećete krivično goniti, ipak ste dali izjavu policiji o incidentu, kako je došlo do toga?

- Nadležni organi su iz medija saznali za incident i morali su da reaguju. Posetili su i njega i mene na poslu, dobili smo poziv i u svojstvu građana otišli smo da damo iskaz šta se dogodilo. Sada čekamo odluku o tome da li će protiv njega biti pokrenuta krivična prijava. Ja sam sve iskreno ispričala o incidentu, a nadam se da je i on. Nisam dobila njegovu izjavu na uvid, tako da ne znam šta je rekao.

Da li vam je nedostajao prethodnih nekoliko dana dok niste imali priliku da se sretnete?
- Bili smo u vezi deset meseci i mnogo mi nedostaje stari Vlada i naš harmoničan odnos kakav smo imali, ali posle svega osećanja su mi pomešana. On se sve vreme preko prijatelja raspitivao kako sam, ali nije pokušavao da dođe do mene, jer je verovatno znao da je potrebno da prođe neko vreme da bismo mogli da razgovaramo.

Koliko vam znači to što se pokajao i priznao svoju grešku?
- Ne znam da li mi to znači. Još sam pod tenzijom i u ovom trenutku ne osećam da se pokajao. Stalno sam u društvu mame ili prijatelja koji i spavaju kod mene, jer nisam spremna da budem sama u trenucima kada mi se stalno u glavi vrte slike onoga što se dešavalo te noći. I dalje sam u šoku.

Mislite li da bi trebalo da sednete i ozbiljno nasamo porazgovarate o svemu što se desilo?

- Mislim da naša veza zaslužuje da sednemo i u miru porazgovaramo, ali kada se stišaju strasti, i to će sigurno uskoro dogoditi. Ne znam kada ćemo biti spremni za ozbiljan razgovor. Znam samo da će se to desiti i ne bežim od toga, jer sam sigurna da me više neće udariti.

Proteklih dana stalno ste se smejali dok ste davali izjave, da li je taj osmeh posledica šoka?
- Ja jesam u šoku i pod sedativima, tako da nisam pri sebi. Trudim se da budem jaka, kao uvek, i to je moj odbrambeni sistem. Nisam osoba koja voli da pati i plače i da me ljudi sažaljevaju. Uvek navučem osmeh i pravim se da sam jaka, ali koliko sam slaba samo ja znam kad ostanem sama kod kuće.

Mislite li da će se uskoro doći trenutak kada više nećete moći da budete jaki i kada ćete se predati emocijama?
- Svakako da postoje takvi trenuci u mom životu, ali kada je reč o ovoj situaciji, volela bih da ostanem jaka bar još neko vreme.

Planirate li da potražite pomoć psihologa zbog stresa koji ste doživeli?

- Ne, jer smatram da ovo što mi se desilo ne treba suštinski da menja moj život. Život ide dalje i ja zajedno sa njim. Već tri godine imam "life couch-a", sa kojim sam poslednji put pričala pre incidenta. Žena sa kojom radim upućena je u čitavu situaciju, ali razgovaraćemo o incidentu kada ja budem spremna za to. Sada je još rano. Do sada smo radile samo na mom samopouzdanju, kada je karijera u pitanju, dok sam uvek imala sređen emotivni život i to nikada nije bila tema naših susreta. Sada se situacija promenila.

Jesu li povrede uticale na vaše svakodnevne aktivnosti i odlazak na trening?
- Jutro posle incidenta otišla sam na redovni trening, a kasnije i kod lekara. Doktor mi je rekao da mirujem sedam do četrnaest dana, a ja sam pravila pauzu u treninzima samo dva dana. Ne radim preterano naporne vežbe, ali za mesec dana me očekuje važno takmičenje i ne mogu sebi da dozvolim pauzu.

Imate li ozbiljne povrede na licu i hoćete li zbog njih morati da idete kod estetskog hirurga?

- Moje povrede nisu ozbiljne, ali su vidljive zbog podliva i masnica. Nemam slomljene kosti na licu osim nekokoliko naprsnuća, pa neće biti nikakve potrebe za estetskim intervencijama.

Iz Vladimirovih izjava koje je davao u medijima može se zaključiti da je razlog incidenta to što ste ga prevarili. Kako to komentarišete?
- Nisam ga prevarila, ali i da jesam, nije smeo to da uradi. Ne znam šta je za njega prevara, ali ni u jednom trenutku naše veze nisam imala ništa sa drugim muškarcem. On to dobro zna, ali su mu određeni ljudi "napunili" glavu, a on nije čak ni proverio te informacije već je odreagovao kako je odreagovao. Mene najviše boli to što više veruje drugim ljudima nego meni.

Da li je i ranije postojalo nepoverenje u vašoj vezi?
- Za ovih deset meseci, koliko smo zajedno, nije došlo ni do rasprave između nas, a kamoli do svađe. Zato i razumem ljude koji su uz njega poslednjih dana i kažu da on to nikada ne bi uradio. I ja ne bih verovala da je sposoban da me udari. Te noći u mom stanu nije bio moj Vladimir već neka osoba koju sam prvi put videla u životu. I kada se napije, on nije agresivan već je veseo i raspoložen. Ipak, krivo mi je što postoje ljudi koji ne osuđuju taj incident. Razumem da ne žele da osuđuju njega, ali gest koji je učinio jeste za osudu.

Šta posle svega mislite o njemu?

- Do trenutka dok se ovo nije desilo mislila sam sve najbolje o Vladimiru, a sada su mi osećanja pomešana. Ljubav još postoji jer nije sveća koja može da se ugasi u sekundi. Teško mi je da razmišljam o svemu i da odgovorim na ovo pitanje.

Patite li zbog toga što je vaša veza okončana?
- Sve što se desilo još je sveže i nije me stigao osećaj patnje. Uskoro ću se sigurno suočiti sa lavinom jakih osećanja.

Hoćete li mu dati drugu šansu za ljubav?
- Još sam besna na njega i u ovom trenutku smatram da neću, ali osećanja se stalno menjaju tako da ne znam šta će biti u budućnosti. Nikad ne reci nikad. Emocije i dalje postoje i sigurno će biti prisutne još neko vreme, bez obzira na sve.

Kako su reagovali vaši roditelji?
- Sa ocem nisam u kontaktu, dok majka, kao i ja, ima pomešana osećanja. Ona je u prvom trenutku smatrala da bi trebalo da ga prijavim, ali kada su se stišale strasti, nije više bila pri tom stavu. Vladu je volela kao svoje dete i kada sam joj ispričala kako se sve desilo, shvatila je da je on dobar momak i da se ni ne seća šta je te noći uradio. Mislim da mu je dovoljna kazna to što je država preuzela stvar u svoje ruke i što će čitavog života morati da živi s tim. S druge strane, moj brat smatra da bi trebalo krivično da ga gonim i ja ga potpuno razumem jer je kao svaki brat slab na svoju sestru.

Da li je Vladimir pokušavao da razgovara sa vašom majkom?
- Možda, ali do mene nije stigla ta informacija, jer se mama trudi da me zaštiti. Njih dvoje imaju stvarno super odnos i možda su se čuli ili čak videli.

Jesu li sa vama kontaktirali njegovi roditelji?
- Ne. Verovatno su i oni u šoku i možda će kontaktirati sa mnom kada se i njihova osećanja slegnu. Njegovu porodicu mnogo volim i jako su mi dragi bez obzira na to šta je on uradio.

Nosite li još verenički prsten i burmu?
- Skinula sam ih. Nisam razmišljala o tome, ali su me drugarice opomenule da bi to trebalo da uradim. Teška srca sam ih skinula.

Hoćete li mu vratiti prstenje ili ćete ga sačuvati za uspomenu?
- Još ne mislim o tome. Verovatno ću mu vratiti jer ću ga u suprotnom sigurno ostaviti na nekoj polici i zagubiti.

Imate li potrebu da mu kažete sve što vam je na srcu?
- Mislim da ja nemam šta da mu kažem. On meni duguje objašnjenje.

Zbog čega ste javnost obavestili o incidentu preko društvenih mreža?
- U tom trenutku nisam racionalno razmišljala i mislim da niko na mom mestu ne bi. Bila sam povređena i želela sam na neki način da mu se osvetim za ono što je uradio. Objavila sam fotografiju na Instagramu i nisam očekivala ovoliku medijsku pažnju. Da sve mogu da vratim, otišla bih u policiju i prijavila slučaj, i sve bi prošlo bez ovolikog uplitanja javnosti. Poslednjih dana mi se javilo toliko žena koje su zlostavljane i koje su bile u sličnoj ili goroj situaciji da sam ostala zatečena. Moj savet im je da nijednog trenutka ne trpe nasilje i da odmah sve prijave policiji.

Intervju: Ivana Nikolić; Life Content
Foto: Life Content