Anabela Atijas: Godine su mi donele zrelost - naučila sam da volim sebe || Hello Magazin!

Sama pomisao na četrdeseti rođendan mnogim ženama deluje zastrašujuće i sumorno, međutim, Anabela Atijas svojim izgledom, stavom i duhom poručuje da je to ipak najlepši period života. Majka tri devojčice kaže da je dozom sebičnosti napokon uspela da izbalansira sve ono protiv čega se u prošlim decenijama neefikasno borila. Samosvesna i jaka, na trenutak opet oseti žar impulsivnosti, koji već u sledećoj sekundi uspeva da obuzda i ostane staložena. Dok negde na putu između Sarajeva i Beograda uživa u iskonskim pričama svog supruga o sefardskim Jevrejima kojima pripada, otkriva da joj je dom tamo gde oseća mir i gde uspeva da bude srećna.

Iako ste jubilarni četrdeseti rođendan želeli da obeležite spektakularnom zabavom, to se nije dogodilo?

- Zbog nekih važnijih i hitnijih događaja, svi moji planovi, nažalost, morali su da se promene, pa tako i proslava koju sam brižljivo osmišljavala. Dogodilo se da sam, uprkos svemu, morala da otputujem u Švedsku kod sestre, pa je žurka otkazana, a ja sam pomirljivo saopštila da ćemo taj datum oboležiti ručkom za najbliže. Međutim, kada sam krenula put Beograda, moj suprug je seo u automobil i stigao jedan sat pre mog sletanja, pa je to vreme iskoristio da poruči hranu, balone i okupi moje najbliže prijatelje, koji su mi priredili žurku iznenađenja. Iako organizovano u minimalnom roku, bez priprema, haljina i vatrometa, ispalo je da je to jedno od najlepših slavlja u mom životu. Intimno i spontano.

Možda zvuči stereotipno, ali četrdesete su zaista unele promene u vaš život?
- Od rođendana, meni se iz dana u dan dešavaju predivne stvari. Prioritetno, Gagi i Andrej, moj bivši i sadašnji suprug, napokon su pronašli zajednički jezik. Sve nejasnoće i sukobe iz prethodnog perioda uspeli smo da rešimo i prevaziđemo, zbog čega sam presrećna. Otišla sam i u sud, povukla tužbu koju sam podnela zbog neplaćanja alimentacije, a Gagi se revanširao time što je vlasnička prava na stan u kome živi preneo na našu decu. Stvari polako dolaze na svoje mesto i taj talas harmonije je nešto najdivnije što je moglo da me zadesi. Iskreno, ne planiram baš da snimamo duet, ali nikad ne reci nikad.

Kada sumirate period pre četrdesetog rođendana, šta mislite gde ste najviše grešili?

- Moja najveća greška bilo je to što nisam umela da volim i cenim sebe. Jednostavno, na listi prioriteta samu sam sebe ostavljala po strani i sada sam čvrsto odlučila da budem sebičnija. To nije nešto čime ću povrediti druge, a veoma je važan korak da dosegnem ličnu sreću i zadovoljstvo. Druga stvar koju smatram greškom su eksplozivnost i ishitrenost. Često sam reagovala prebrzo i izgovarala stvari koje uopšte ne mislim i tako povređivala i sebe i druge. Sada sam staloženija, ali i to se uči.

Šta biste naveli kao najveći životni i emotivni udarac koji ste pretrpeli?
- Imala sam nesreću da kao jako mlada, u najnezgodnijem periodu, na tragičan način izgubim osobu koju sam volela. To je ožiljak koji nikada neće izbledeti. Ta tragedija je obeležila i mene i sve kasnije ljubavi.

Danas delujete kao zadovoljna i ispunjena žena, čemu možete da zahvalite na tome?
- Poslednjih godinu dana često dobijam komplimente da zračim, da delujem srećno, međutim, iako bih mogla naširoko da govorim o stereotipima, iskreno ću reći da je to unutrašnja promena koja je došla sama po sebi, spontano. Kao da sam se jednog jutra probudila i shvatila da sam sreću tražila na potpuno pogrešnim mestima. Svuda sam zavirivala, osim u sebe. Napokon i to se dogodilo. Bez terapeuta, knjiga o samopomoći i sličnih stvari shvatila sam da je biti srećan samo naša odluka. Izolovala sam sve što me je povređivalo, zanemarila sam mračne misli i okrenula se svetlu. To što sam počela da zračim, produkt je činjenice da sam postala svesna ko sam, šta sam i gde sam. Naučila sam da se radujem i uživam u svemu što imam.

Nedavno ste proslavili i drugu godišnjicu braka.
- Želeli smo malu, intimnu proslavu. Otputovali smo u porodičnu kuću u Kranjskoj gori, gde smo skijali i uživali u tradicionalnoj kuhinji. Godišnjicu smo obeležili tako što smo upriličili romantičnu večeru, a zatim uživali u spa-centru koji se nalazi u sklopu kuće. Budući da oboje živimo vrlo dinamičnim tempom, nekako nemamo vremena za rutinu i svakodnevicu koju brak podrazumeva. Uživamo u trenucima kada isključivo možemo da se posvetimo jedno drugom, kakav je bio taj u Sloveniji.

S obzirom da je vaš suprug Jevrejin, koliko je uspeo da vas uputi u detalje svoje vere?
- Andrej je Sefard, to je posebna grupa Jevreja, brojčano veoma mala, ali vezana i uporna u nameri da očuva korene i tradiciju. Od supruga sam čula mnogo interesantnih priča u vezi sa poreklom njegove porodice, čak nekoliko stotina godina unazad. Sudbina tog naroda umnogome je bila tragična i teška, ali uprkos svemu, uspeli su da opstanu i, što je još važnije, da sačuvaju dostojanstvo. Od njih se mnogo može naučiti o tome koliko je ljubav prema veri i poreklu uslov za opstanak i uspeh jednog naroda.

Umete li da pravite sogan dolmu, tradicionalno jevrejsko jelo?

- Još se nisam odvažila, možda ću s vremenom i to naučiti.

Da li vam nedostaje Beograd?
- Svakako da mi nedostaje. Kada dođem, osetim da mi nedostaje Sarajevo. Rastrzana sam između dva grada koja neizmerno volim. Bilo je priče da se preselimo u Beograd, međutim, još čekamo da nam se planovi usklade i da napravimo realizaciju kojom ćemo oboje biti zadovoljni. Nije isključeno ni da ćemo se preseliti u Sloveniju, ali, konkretne odluke još nismo doneli, sve je na nivou želja i razmatranja.

Najstariju kćerku rodili ste u dvadeset prvoj, a najmlađu u trideset devetoj godini. Koje su prednosti ranog, a koje kasnog roditeljstva?

- Luna je danas moja najbolja prijateljica, dovoljno je zrela i stabilna da u svakom smislu mogu da se oslonim na nju. Veliko je bogatstvo imati takvo dete. S druge strane, Blankica mi je podarila jedno novo iskustvo. Dobila sam je u trenutku kada sam bila savršeno zrela i kada roditeljstvo nisam doživela kao obavezu već kao privilegiju. Psihički me je preporodila, donela mi je novu snagu, nove motive i novu vrstu ljubavi.

Kada smo kod Lune, interesantno je da na Instagramu ima duplo više pratilaca nego vi. Kako to objašnjavate?
- Luna je veoma specifična i neverovatno harizmatična. Iako se ne bavi javnim poslom, postoji neki magnetizam kojim zrači, ljudima je atraktivna. Ipak, njene ambiciji ne idu u pravcu estradnih voda. Studira kulturu i medije, ali mislim da će odabrati profesiju koja je iza, a ne ispred kamera. Zrela je i pragmatična, ponaša se u skladu sa svojim godinama. Međutim, primećujem da ni nju ne zaobilaze zlobni ljudi i komentari. Ponekad planem, imam želju da se raspravljam, no u poslednje vreme primećujem da ona ume sa tim da se nosi i da je svaki maliciozni pristup samo ojača.

Nina, vaša srednja kćerka, odnedavno se bavi tekvondom, u čemu je veoma uspešna.
- U početku sam bila iznenađena njenom odlukom, ali nisam želela da je sputavam. Ispostavilo se da sam bila u pravu jer je zaista dobra u tome. Do sada je osvojila dve zlatne medalje.

Intervju: Nikola Golubović; Life Content
Foto: Andreja Damnjanović; Life Content