Mima Karadžić: Borba oko toga kada ću se oženiti u našoj kući traje već 30 godina || Hello Magazin!

Osim po fantastičnim glumačkim rolama i kao uspešni producent, Milutin - Mima Karadžić poznat je i kao večiti neženja. Ta činjenica najviše pogađa njegovu majku, ali i brata Milana i sestru Angelinu, koji ga već trideset godina neuspešno nagovaraju da stane na "ludi kamen". Budući da se još nije ostvario u ulozi roditelja, sinovi njegove sestre Luka i Matija, kao i bratovljeva deca Marko i Ana njegovi su najveći mezimci sa kojima rado provodi vreme. Uprkos čestim razilaženjima u mišljenju sa bratom Milanom kada je reč o poslu, iz porodične manufakture Karadžić nastaju najbolje serije i filmovi, a poslednji u nizu je ostvarenje "Gorčilo - Jesi li to došao da me vidiš?", koje je nedavno premijerno prikazano u Centru Sava.

Čija je ideja da se po kultnoj predstavi snimi film "Gorčilo - Jesi li to došao da me vidiš?"?
- Kao i uvek Milanova. On je režirao predstavu i godinama se ta ideja kuvala u njemu. Napravili smo film, koji je prava lirska komedija i jedna lepa maštovita priča. Radnju smo smestili u 1968. godinu zanimljivu u svetu po studentskim protestima, pojavi "Bitlsa" i Elvisa Prislija, hipi pokretu i seksualnoj revoluciji. U tom periodu u jednom malom selu u Crnoj Gori, sa samo dve kuće u kojima žive dve porodice koje ne govore dvadeset godina, dešava se čitav zaplet. Ovo je priča o malom čoveku koji u svetskim okvirima ne odlučuje ni o čemu, ali je isprepadan politikom i pitanjima kao što su: da li je za petokraku ili krst ili da li je za Rusiju ili nije. Na sve to mali iz jedne kuće napravi dete maloj iz druge i nastaje pravi haos. Glavni razlog zašto smo odlučili da smestimo radnju u 1968. godinu su naša sećanja na detinjstvo i ljude kojima smo tada bili okruženi. Zbog toga je ovaj film naš mali amakord. Poenta je u tome da nema crno-belih likova i da su svi koji se pojavljuju u filmu suštinski dobri ljudi, koji ne bi ni mrava zgazili. Ali su spremni na sve da bi ostvarili svoje ciljeve. Međutim, njihov način borbe je vrlo komičan, jer Miodrag Karadžić je najduhovitiji pisac sa prostora Crne Gore i Hercegovine i njegov jezik, dijalozi i izbor arhaizama daju posebnu čar čitavoj priči.

Imali ste vrlo malo vremena za rad, koliko vam je to bilo naporno?

- Skupili smo sredstva koja su bila takva da smo snimanje morali da završimo za dvadeset četiri dana, a od prve klape do premijere prošla su samo tri meseca, što mislim da je rekord na našim prostorima. Uspeli smo tako što smo radili po četrnaest sati dnevno i imali oko sebe ekipu koja je verovala u projekat.

Uglavnom sarađujete sa istom ekipom, gledate li na te ljude kao na svoju porodicu?
- Naša porodica definitivno je dobila još jednog člana, a to je Dragan Đurković, vlasnik kompanije "Vision Team". On nas tehnički i produkciono prati u svemu i jedni bez drugih ne možemo. Što se tiče glumačke ekipe, postoje ljudi koji su sa nama u svakom projektu i koji pristaju na saradnju takoreći bez čitanja scenarija. Ima mnogo takvih primera i kod nas i u svetu, pa to nije ništa čudno.

Pre premijere u Centru Sava film je prikazan u Splendidu u Budvi, jeste li bili uzbuđeni?
- Uzbuđenje uvek postoji jer me zanima reakcija ljudi. Splendid je hotel u kome smo mnogo snimali i ima izvrsnu bioskopsku salu. Aplaudirali su nam dvadeset minuta, to je zaista bilo veče za pamćenje.

Planirate li odmor, s obzirom na to da ste mnogo radili prethodnih meseci?

- Ne, jer imamo zakazane premijere u dvadeset dva grada u Srbiji, a posle toga sledi i region - Zagreb, Ljubljana, Sarajevo, Banja Luka, Mostar i mnogi drugi.

A posle toga?
- Posle toga planiram da odem negde na more, gde je lepo vreme i gde mogu da provodim dane u bermudama, jer skijanje i hladno vreme ne volim. Međutim, imam brata od koga mi mnogo toga u životu zavisi, tako da, poznajući njega, već sledećeg meseca mi ćemo početi da radimo nešto novo.

Izbijaju li zbog toga često svađe između vas dvojice?
- Ne znam da li je to često ili retko, ali posvađamo se u proseku tri puta dnevno.

Ko prvi popusti?

- Ima dana kada se ne popušta, ali Milan je reditelj, njegova je poslednja.

Osim brata, imate i sestru, da li je i ona nekada uključena u vaš rad?
- Da, sestra je najmlađa i ona nije direktno uključena u projekte, ali prati sve što radimo i naš je najveći navijač.

Provodite li često vreme sa bratom i sestrom?
- Svi živimo u komšiluku i jedna smo porodica. Skoro svakog jutra doručkujemo zajedno, a ja sa njihovim klincima svakog drugog, trećeg dana idem na ručkove i oni me obožavaju. Volim da se družim sa njima, oni su sada već studenti i imaju zanimljive prijatelje.

Mogu li sa vama o svemu da pričaju?

- Da, naročito stariji Marko i Luka. Međutim, sve četvoro su mi jednaki, uz mene su odrasli i od početka svi zajedno trudimo se da ih naučimo da gledaju predstave, da čitaju knjige, da budu fini, kulturni i obrazovani. Mislim da smo uspeli u tome. Mi smo kao porodica jako vezani, a najviše volimo leto kada se svi okupljamo u Budvi kod majke.

Ovo leto vam je bilo radno, da li vam je nedostajalo uživanje na moru?
- Iako smo radili četrnaest sati dnevno, svaku noć posle snimanja odlazili bismo na bocu vina, gde se rezimiralo šta se uradilo tog dana i šta ćemo sutra. Uvek volim da odem na dobro vino, a ni sam ne znam kako nađem vreme za to. Zarekao sam se da ću svaki put kada uveče pijem vino, ujutro otići na trening i evo već nekoliko godina treniram svakog jutra.

U poslednjem intervjuu za naš magazin rekli ste da ste zaljubljeni u jedne plave oči, traje li još ta ljubav?
- Ljubav uvek traje, ali su oči postale smeđe.

Da li vas članovi porodice teraju da se oženite i dobijete decu?

- Borba oko toga u našoj kući traje već trideset godina, ali su polako počeli da popuštaju. Videćemo šta će biti.

Šta volite da radite za svoju dušu?
- Volim izlaske uz dobro vino, druženje sa finim i kulturnim ljudima, ili da spremim klopu kod kuće i pozovem prijatelje. Volim i putovanja, ali ona spontana. Kada krenem na kafu u Novi Sad, pa završim na četiri dana u Budimpešti. Jednom sam od Budve do Beograda putovao osamnaest dana.

Intervju: Ivana Nikolić; Life Content
Foto: Boško Karanović; Life Content