Katarina Marković otkriva da je emotivno ispunjena, ali da još uvek ne želi da se ostvari u ulozi majke || Hello Magazin!

Glumica Katarina Marković odnedavno je u voditeljskoj ulozi u šou-programu "Audicija", na televiziji "Pink", što je doživela kao veliki izazov. Rođena Kruševljanka, član pozorišta "Boško Buha" svoju primarnu profesiju doživljava kao teren na kome se najbolje oseća, a daske koje život znače večita su joj inspiracija i baza kojoj se uvek vraća. Simpatije širokog televizijskog gledališta stekla je ulogama u serijama "Agencija za SIS", "Kuku, Vaso", "Otvorena vrata" i "Budva na pjenu od mora". Snimila je i dva filma - "Promeni me" i "Čitulja za Eskobara", kao i ostvarenje "Vlažnost", Nikole Ljuce, koje će publika uskoro imati priliku da vidi. Po prirodi uzavrelog temperamenta, simpatična tridesetjednogodišnjakinja priznaje da je s godinama postala tolerantnija, ali da svemu pristupa otvorenog uma i srca. Na početku razgovora za "Hello!" Katarina govori o izazovu koji joj je doneo novi angažman, s obzirom na to da se prvi put našla u ulozi voditelja.
- Zadovoljna sam i ne bih se toga latila da se nisu poklopile sve kockice. Posebno mi je bilo primamljivo što su deo emisije i moje kolege, koje su u ulozi žirija. Da nije reč o šou-programu zabavnog karaktera, nisam sigurna da bih se usudila da uđem u to. Ovo mi je blisko jer se traži najzabavniji čovek, a to je svojstveno glumcima, koji su se nekada nazivali zabavljačima.

Kako biste opisali saradnju sa kolegama?
- Mi smo energetski dobar spoj i sa svom četvoricom, Andrijom Miloševićem, Markom Živićem, Milanom Kalinićem i Draganom Marinkovićem, već sam radila. Jedina zamka o kojoj vodimo računa je da ne bude nekih naših internih šala koje ne bi bile jasne publici.

Šta vam je najzanimljivije, budući da je za vas voditeljski posao novina?

- Na početku mi je bilo vrlo teško da upamtim sva pravila, da shvatim mi je partner kamera, a ne osoba pored mene. To mi je bilo konfuzno, sada je sve došlo na svoje mesto, pa mi je na snimanjima mnogo zabavnije.

Kada je reč o glumi, ne kojim projektima trenutno radite?
- Igram standardni repertoar u pozorištu "Boško Buha", a izdvojila bih predstavu "Ministarka", koja je za godinu dana odigrana sedamdeset puta, što je poseban uspeh. Igrali smo je i u Beogradu i u regionu. Sada nas očekuje rad na novoj predstavi "Majstori, majstori". Goran Marković režirao je i pisao kultni film, a sada će ga za pozorište režirati Milan Karadžić i biće u žanru mjuzikla. Očekuje me rad na još jednoj predstavi u pozorištu "Dadov", komad se zove "Rucante", režiraće ga Slavenko Saletović.

Vaš lik advokata Anči Nikezić u seriji "Budva na pjenu od mora" dobija sve više prostora. Kako su izgledala snimanja i jeste li užvali u čarima Crne Gore?
- Lik koji tumačim postao je vrlo upečatljiv. Moj boravak u Crnoj Gori izgledao je tako što dođem jutarnjim letom, a vratim se večernjim. Moram da kažem da su Milan i Mima Karadžić divni domaćini. Milan je umetnički direktor u mom matičnom pozorištu "Boško Buha", pa sa njim često sarađujem, čak sam svoj prvi film "Promeni me" radila upravo s njim. Dobro se poznajemo, pa me on pozove kada u svojim projektima naiđe na lik koji meni odgovara po temperamentu i brzo se dogovorimo. Na snimanjima smo otkrivali različita mesta koja su mi se mnogo dopala, pa sam Crnu Goru počela da gledam drugim očima.

Zbog čega ste odabrali da se bavite glumom?

- Kojom god profesijom da se bavite, važno je da budete lojalni svom izboru i da ga poštujete. U tom slučaju, i stresne, komplikovane, naporne i neizvesne situacije lakše se prevazilaze. Gluma je moj izbor i moja odrednica i nema odustajanja, nije uvek u usponu, ima i padova, put je krivudav, nije pravolinijski, nosi me na razne stane. Bitno je da se suštinski uvek vraćam sebi i onome što me inspiriše. U trenucima kada sam najviše snimala nikada nisam zapostavila pozorište koje predstavlja moju bazu i sigurnost. Jedino u pozorištu imam trenutnu interakciju sa publikom i taj osećaj da stvaram nešto što u drugima izaziva smeh i iznenađenje.

Na osnovu čega odlučujete da li ćete prihvatiti neku ulogu?
- Bilo je uloga koje sam svesno odbijala. Seriju "Agencija za SIS" počela sam da snimam kada sam bila na trećoj godini Akademije. Posle toga dešavalo se da sam uglavnom stavljana u takve okvire i da su mi nuđene slične uloge. Čak i po cenu da me nema na televiziji i ne gledajući materijalnu stranu, nisam htela to sebi da dozvolim. U tom periodu odmarala sam se od televizije, sve do serije "Kuku, Vaso", zatim "Otvorenih vrata”, a sada serije "Budva na pjenu od mora".

Može li se lepo živeti od bavljenja glumom?
- Ako govorim iz pozicije glumca koji je vezan samo za svoje matično pozorište u kojem prima platu, teško da je to moguće, jer je reč o prosečnoj plati u Srbiji. To se retko dešava jer svako od nas ima pravo da uradi predstavu u nekom drugom pozorištu, da snima serije i filmove. Ja sam imala sreću da budem deo projekata koji su imali kontinuitet, pa ne mogu da se žalim. Da, može pristojno da se živi.

Kroz medije publika nije imala prilike da vas upozna, jedino što se zna jeste da ste temperamentni.
- Ljudi prvo primete moj temperament. Iako na prvi pogled delujem zatvoreno, zapravo sam srdačna i predusretljiva. To su kvaliteti koje su mi prijatelji dodelili. Organizovana sam, tačna, koncentrisana. Ono što neko kod mene vidi to i dobije, kod mene nema skrivenih motiva ni želja. Mislim da je najveći kvalitet što u sve stvari koje mi se dešavaju ulazim vrlo srčano, i to se vidi.

Šta najlakše može da vas izbaci iz takta?
- Uglavnom su to ljudske osobine, kao što su licemerje i bahatost. Često se iznenadim potrebom određenih ljudi da remete nečiji život i da proveravaju vrednost drugih ljudi iako nemaju sopstvene. To me čak ne iznervira, već me jako rastuži. To ima veze i sa našim mentalitetom, mislim da stalno imamo potrebu da nešto obezvređujemo i bavimo se tuđim životom. Valjda je tako lakše nego da se bavimo sopstvenim.

Stiče se utisak da vam ne prija izloženost javnosti?

- Ja sam birala da se bavim javnim poslom i uživam u svemu što je konkretno u vezi s glumom, a ne uživam u svemu onome što nije. Televizija najviše pruža tu vrstu izloženosti, u smislu da svi mogu da te komentarišu, a ja još imam te dečje bolesti. Gledam moje kolege sa kojima sarađujem u "Audiciji", njima je sve to zabavno, ali oni su to već prošli.

Kakav je vaš trenutni emotivni status?
- Trenutno sam emotivno ispunjena, ali ne mogu da kažem da je to tako čvrsto i stabilno. Godine me uče da budem tolerantnija. Odrastala sam tako što mi je sve bilo dozvoljeno, otvoreno, približeno, a na isti način su se prema meni odnosili i moji prijatelji. Svesna sam koliko dajem i zašto bih pravila ustupak ako se nešto, prema mojim merilima, ne vraća. Ipak, kako vreme prolazi, nisam toliko impulsivna. Ranije sam brzo reagovala, posle čega nije bilo povratka. Naučila sam da udahnem, izdahnem, pa da onda odreagujem.

Smatrate li da je ključ kvalitetne veze u kompromisu?
- Mislim da jeste. Neki oblik kompromisa i ustupaka je nužan. Svi smo mi različiti i valja se truditi ako ti je naročito stalo do tog nekog, da biste pomirili te razlike.

Šta vam prvo privuče pažnju kod muškarca?

- Nikada nisam bila primarno privučena, kod mene je to spontano, iziskuje određeno vreme. Moj dosadašnji izbor bio je poprilično različit, tako da ne mogu da kažem da imam neki tip muškarca. Jedino što je bilo zajedničko svim muškarcima u mom životu jeste da su bili temperamentniji od mene. U emotivnom odnosu vrlo sam racionalna i dobro merim pre nego što presečem.

Privlači li vas pomisao da se ostvarite kao majka?
- Još nemam želju za tim, za to je možda krivo moje okruženje, jer oni prema meni imaju odnos kao da sam još dete. Moji najbolji prijatelji su već ostvareni u toj ulozi, tako da imam plodove njihovih ljubavi u kojima uživam kao da su moji. Imam stariju sestru i čekam da se ona prva odluči na taj korak, pa da dođe red na mene.

Kako provodite slobodno vreme i na koji način se opuštate?
- Uglavnom to vreme provodim sa mojom sestrom, često otputujemo negde zajedno. Trenuci dokolice rezervisani su za porodicu i najbliže prijatelje i preferiramo mirnije varijante druženja.

Kakve odevne kombinacije uglavnom birate?
- Ne sređujem se, čak ni za večernji izlazak. U mom ormanu se uglavnom nalaze trenerke, helanke i farmerke, pa i u dnevnoj i večernjoj varijanti gotovo uvek izgledam isto. Razlika je samo u tome što umesto donjeg dela trenerke obučem farmerke. Uglavnom sam na ravnom, iako sam niska rastom. Visoke potpetice rezervisane su samo za slikanja i snimanja.

Vodite li računa o ishrani i na koji način održavate liniju?
- Potpuno sam opuštena po tom pitanju, jedem sve što želim, ali vežbam tri puta nedeljno. To sam počela da praktikujem pre nešto više od godinu dana i puno mi znači. Zahvaljujući tome mogu da priuštim sebi i ono što je nezdravo, a da nemam grižu savesti zbog toga. Uživam u sirevima, testu, slatkišima i svemu što goji. Pored vežbanja, važna je genetika, a dešava se i da imam po dve predstave dnevno, što poprilično troši kalorije.

Odlazite li često u rodni Kruševac?
- Nažalost, retko. Volela bih da odlazim češće, jer su mi tamo tetka i teča. Sreća je da su mi roditelji u Beogradu, jer sada odlazim tamo samo kada su porodični praznici, kao što su Božić i Uskrs, ili kada je nekome rođendan. Češće se okupljamo ovde nego što ja odlazim tamo.

Intervju: Zvezdana Milovanović; Life Content
Foto: Boško Karanović; Life Content
Šminka i fruzura: Petar Tubić
Stajling: Butik "Lavani couture"