Marijana Mićić: Spontanost i prirodnost moji su najveći aduti || Hello Magazin!

Na šarm i energiju kojom zrači Marijana Mićić niko ne ostaje ravnodušan, pa ni gledaoci i takmičari šou-programa “Pinkove zvezdice”, gde je u ulozi voditelja. Uspešna tridesetjednogodišnjakinja već dve godine uživa u skladnoj romansi sa godinu dana mlađim producentom Milošem Marjanovićem. Iako ne planira da stane na „ludi kamen“, sebe smatra udatom ženom koju je njen izabranik odavno potpuno osvojio. Ljubav koju pruža i koja joj je u istoj meri uzvraćena daje joj vetar u leđa za sve profesionalne poduhvate, te šarmantna Beograđanka nije zapostavila ni svoje primarno zanimanje, glumu. Uporedo sa voditeljskim angažmanom Marijana s mnogo žara igra u pozorištu i zahvaljujući dobroj organizaciji uspeva da bude podjednako uspešna na svim životnim poljima.

Trenutno ste angažovani kao voditelj jednog od najgledanijih takmičenja u Srbiji koje se emituje na televiziji „Pink“. Kakvo je iskustvo raditi sa mališanima, s obzirom na to da ste bili deo sličnog programa na početku karijere?

- Odavno sam shvatila da je rad sa decom čaroban i to mi se, posle jedanaest godina, opet dešava i ponovo se potvrdilo moje mišljenje o tome. Deca su zahtevni, ali najbolji partneri. Iskrena su, šarmantna i neodoljiva. Mislim da veću inspiraciju od toga ne možete da pronađete. Oni plene kako umiljatošću, tako i talentom, pa onda i mi odrasli pored njih možda izgledamo bolje nego što u stvari jesmo.

Koliko vam je teško kada nekome od njih saopštite da ne prolazi u sledeći krug takmičenja?

- Kako vreme prolazi, sve mi je teže jer sam se zbližila sa takmičarima i jer su zaista ostala samo talentovana deca, i svakako mi je žao da nekoga od njih ne gledam u nastavku takmičenja. Teško mi je kada vidim dečje suze, ali se trudim da im objasnim da je ovo zapravo njihov početak i da nema razloga da budu tužni.

Smatrate li da su deca koja se takmiče svesna da je reč samo o igri i da su još mladi da bi gradili karijeru ili da takmičenje shvataju preozbiljno?

- Mislim da bi svakome od njih ovo trebalo da bude kao neki hobi koji su izabrali posle školske nastave. Mogli su da izaberu i fudbal ili odbojku i tako na nekoj od utakmica izgube, što opet ne bi trebalo da stvara tugu u njima. I članovi žirija i ja često im ponavljamo da bi takmičenje pre svega trebalo da dožive kao zabavu, da se oni zabavljaju, a zatim da zabave i sve nas. Ipak, bitan faktor u svemu tome su i roditelji koji svoje dete moraju vrlo dobro da poznaju pre nego što mu dozvole da se upusti u bilo šta u životu. Oni i od kuće moraju da pođu od toga da je to pre svega zabava.

Da li ste svesni važnosti psihološkog momenta kada deci saopštavate da li prolaze u sledeći krugi i kako doživljavate vašu ulogu u tome?

- Naravno da sam svesna, zato im to uglavnom saopštavam kao nešto što nije toliko važno. Trudim se da u mom tonu osete da zapravo nije bitno što nisu prošli u sledeći krug takmičenja, da je divno što su tu, kao i sve što su nam priredili do tog trenutka.

Budući da ste talentovani za više stvari, da li ste i sami bili deo nekih takmičenja u detinjstvu?

- Talentovana sam za dosta stvari, osim za pevanje. U školskom horu sam se provlačila, ni sama ne znam kako, samo da bih izostajala sa časova i putovala sa horom. Takmičila sam se u „Igrama bez granica” i „Muzičkom toboganu“. Uvek sam želela da pobedim, ali kada se to ne bi desilo, to nije moglo da me dotakne ili rastuži. Takva sam po prirodi, pa je tako i danas.

Često se komentariše vaš glamurozan izgled u emisijama. Da li i privatno preferirate takav stil oblačenja ili su takva izdanja rezervisana samo za kamere?

- Definitivno, samo za kamere. Volim udobnost i jednostavnost. Možda se i zasitim svih tih haljina, šminkanja i frizura, pa često privatno i ne pomišljam da se sređujem. Najčešće biram nešto jednostavno, udobno i retko kada obujem štikle. Uglavnom se malo više sredim samo kada idem na neku svadbu, mada je i to daleko od glamura poput onog što gledaoci vide na televiziji. Da se bavim nekim drugim poslom, možda bi bilo drugačije.

Volite li da eksperimentišete vašim vizuelnim identitetom?

- Privatno ne. Jedino što menjam su dužina i boja kose, a što se ostalih stvari tiče, ništa ne bih dirala, bar za sada. U poslu sam ponekad sklona eksperimentisanju, zavisi od dogovora sa stilistom i, naravno, od vrste emisije koju radim.

Jeste li zbog angažmana u “Pinkovim zvezdicama” glumačku karijeru u ovom trenutku stavili u drugi plan?

- Nisam, baš sada krećem sa novom predstavom „Upravnikovanje“. Pored mene, u podeli su Kristina Radenković, Jovana Stipić i Miki Damjanović. Tekst je pisao Dušan Janković, a režiraće je Petar Jovanović. Reč je o satiričnoj komediji, čemu se neizmerno radujem. Predstava u kojoj igram, „Ljubav u doba kokaina”, težak je komad u svakom smislu, ali sam presrećna zbog interesovanja koje je izazvala ta predstava. Februar nam je ispunjen gostovanjima po Srbiji, što me takođe usrećuje. Često me preko društvenih mreža ljudi iz unutrašnjosti pitaju kada ćemo gostovati, jer žele da vide komad. U Beogradu dva puta tokom februara igramo u Ustanovi kulture „Vuk Karadžić“. Lepo je čuti da ljudi dolaze i po drugi put da gledaju predstavu koja se prvi put igrala pre dva meseca.

Šta u poslu, kako voditeljskom, tako i glumačkom, smatrate vašim najvažnijim adutom?

- Spontanost, prirodnost i ljubav prema poslu koji radim. Mislim da je vrlo važno da volite profesiju kojim se bavite, ma šta to bilo. Za dvanaest godina, koliko radim, nikada nisam rekla: „Idem da radim.“ Uvek kažem: “Idem na snimanje, idem na predstavu”. Sa takvim stavom ništa mi nije teško, a za moj posao je to važno jer publika to vidi.

Jeste li zimske dane iskoristili da negde otputujete?

- Radim sinhronizaciju crtaća “Zozonci”, koji će uskoro početi da se emituje na „Radio-televiziji Srbije“, pozajmljujem glas patki Divi. Ipak, uspela sam čak dva puta da otputujem na planinu. Bila sam na Kopaoniku i na Zlatiboru, ali ne mogu da kažem da sam se odmorila, jer se zapravo od mog posla nisam ni umorila. Fantastično sam se provela, skijala i uživala.

Vašeg emotivnog partnera Miloša okarakterisali ste kao vašu idealnu polovinu. Da li još osvajate jedno drugo kao na početku veze?

- Miloš je moja idealna polovina, to i sada mislim. Važno je da se veza održava i to nije lako, mada kada postoje obostrana ljubav, poverenje i poštovanje mnogo je lakše. Trudimo se da ne upadnemo u kolotečinu i da jedno drugo stalno osvajamo. Mada, što se mene tiče nema potrebe za tim, ja sam osvojena do kraja.

Ima li u vašem odnosu ljubomore i smatrate li da je u malim dozama zdrava za odnos dvoje ljudi?

- Neverovatno, ali nema je. Ne znam da li je to preterana sigurnost ili jedno drugome ne dajemo nikakvog povoda za to. Sto odsto sam sigurna u svog partnera, pa nema mesta ljubomori, a znam da je tako i sa njegove strane.

Razmišljate li da ozvaničite vezu ili “potpisu kod matičara” ne pridajete veliki značaj?

- Ne pridajem nikakav značaj tom papiru. Kada vidim šta partneri koji su u braku rade jedni drugima, taj papir postaje ne samo beznačajan, već i smešan. Ako mene pitate, ja sam udata žena. Nemam papir, ali se tako ponašam i to je ono što me čini ispunjenom i srećnom.

U poslednjem intervjuu za magazin „Hello!“ rekli ste da ste spremni da se ostvarite u ulozi majke. Da li biste više voleli da vam prvo dete bude ženskog ili muškog pola?

- Ako bih mogla da biram, više bih volela devojčicu, ali, naravno, da mi to nije važno, jednako ću se radovati i dečaku.

Da li biste bili spremni da zbog porodice karijeru na neko vreme stavite u drugi plan?

- Ne samo na neko vreme, već zauvek. Nadam se da to neću morati nikada da uradim, ali zaista tako mislim. Porodica i moj privatni život suština su mog života, najveći prioritet. Sve drugo su samo dnevne aktivnosti, hobi, ili kako god to mogu da nazovem.

Šta je partneru nikada ne biste mogli da oprostite?

- Kada bi me izdao ili povredio na bilo koji način kao čoveka. Dakle, ne govorim na relaciji muškarac-žena, već kao prijatelj prijatelja.

Ko vam je, pored Miloša, najveća podrška i savetnik u važnim životnim situacijama?

- Podršku imam od svoje porodice i prijatelja. Ako bih morala da izdvojim nekoga, onda je to moja mama, koja je često isuviše stroga, kao i moja najbolja drugarica, koja je u tom smislu malo blaža od mame.

Intervju: Zvezdana Milovanović

Foto: Life Content