Bojan Perić konačno zaljubljen: U Anđeli sam našao sve što sam godinama tražio || Hello Magazin!

Jedan od najzapaženijih glumaca mlađe generacije Bojan Perić prethodnu godinu pamtiće po brojnim profesionalnim izazovima, ali i emotivnom ispunjenju koje mu je donela veza sa dvadesetdvogodišnjom Anđelom, studentkinjom sociologije iz Beograda. Iako je svoje radne zadatke, od serije "Urgentni centar", preko voditeljskog angažmana u emisiji "3 boje zvuka" na "Radio-televiziji Srbije", do glavne muške uloge u seriji "Jedne letnje noći", snimanoj po romanu Mir-Jam, uspešno realizovao, krajem decembra zdravstveno stanje mu se naglo pogoršalo. Dvadesetdevetogodišnjeg glumca je dijagnoza zapaljenja srčane maramice uplašila, ali je zahvaljujući strogoj disciplini, kao i neizmernoj podršci devojke lečenje nedavno uspešno priveo kraju. U razgovoru za magazin "Hello!" Bojan otkriva detalje jednomesečne romanse sa devojkom koja je u potpunosti osvojila njegovo srce, a na početku razgovora osvrnuo se na bolest koja ga je primorala da preuredi dotadašnji stil života i odredi prioritete.

Šta se zapravo desilo i kada ste shvatili da nešto nije u redu?

- Budući da mi je prošla godina bila dosta naporna i radna, nekako je bilo očekivano da će se desiti nešto ovako. Imao sam mnogo obaveza i veoma malo vremena za odmor. Na kraju godine, kada sam završio sve obaveze i kada je trebalo da uživam u tom, valjda, zasluženom odmoru, ja sam se opustio i epilog je bila angina, koja je za nekoliko dana prerasla u zapaljenje srčane maramice. Odbio sam da ležim u bolnici, na sopstvenu odgovornost. Za psihu mi je bilo mnogo bolje da budem kod kuće nego u bolničkom okruženju, pogotovo u vreme praznika i to se, uz ozbiljnu disciplinu, pokazalo kao opravdana odluka.

Da li ste izmenili neke životne navike?
- Osnovno pravilo kog se sada pridržavam je da danju radim, a noću spavam. Ovo što se desilo trebalo bi da posluži kao neka vrsta nauke, kako meni, tako i ostalima. Lepo je raditi i posvetiti se svom poslu, ali kada iz najboljih namera pređete granice fizičkih mogućnosti, desi se ovako nešto. Na sreću, sada je sve u redu, ali čovek mora prevashodno da sluša i poštuje svoje telo i zdravlje.

Ko vam je u periodu lečenja bio najveća podrška?
- Roditelji i devojka, koja se nije odvajala od mene. I Novu godinu dočekala je sa mnom kod kuće, što mi je baš prijalo.

Kada ste otpočeli vezu?

- Sredinom decembra, kao što to obično biva, najbolje stvari dese se kada ih najmanje očekujete, spontano. Lepo nam je, uživamo, i posle mnogo vremena konačno mogu da kažem da sam zaljubljen. I to baš zaljubljen i baš mi je lepo.

Čime vas je Anđela osvojila?
- Osmehom. Uvek sam govorio da me to kod devojke prvo privuče i tako je bilo i ovoga puta. Anđela je pametna i prirodna, i što je meni jako bitno možemo da pričamo o svemu.

Može li se reći da je to bila ljubav na prvi pogled?
- Nije na prvi, ali je sasvim sigurno na drugi pogled.

Kako na vas utiče zaljubljenost?

- Prija mi ovaj osećaj, a prijalo mi je i to što je bila pored mene kada nije sve bilo tako lepo. Generalno, ja sam pozitivna osoba, ali u tim trenucima kada nisam mogao da budem preterano veseo, ona je svojim osmehom i energijom uspevala da me oraspoloži. Divno je kada znate da je neko svim srcem uz vas i kada nije sve dobro.

Da li joj vaše bavljenje javnim poslom predstavlja problem?
- Razgovarali smo o tome i rekla mi je da ona s tim nema nikakav problem. Ja nikoga ne mogu da teram da živi život koji sam ja odabrao, tako da ako ne želi da bude deo nečega, ima moju punu podršku da to ne čini.

Šta ste sve spremni da rizikujete zarad karijere?
- Samo sebe, ali i to u manjoj meri nego ranije. Iz petnih žila se trudim da moj posao ne utiče negativno na moje okruženje i ljude do kojih mi je stalo. Pre će biti da sam spreman da žrtvujem karijeru zarad nekoga i nečega.

Posle pauze vraćate se snimanju emisije u studiju. Kako se snalazite u voditeljskoj ulozi?

- Sjajno. Doduše, trudim se da se u ovom slučaju stavljam u službu muzike koju i sam volim. Ne verujem da bih mogao da vodim emisiju sa nekom drugom tematikom ili čak muzičku emisiju drugog žanra. Trenutno, lista pesama domaće muzike u mom telefonu sastavljena je od pesama iz emisije "3 boje zvuka" i ja to privatno volim da slušam. U našoj emisiji svako može da pronađe neki zvuk za sebe, i to je čar jednog takvog televizijskog programa.

Koliko se razlikuje rad na setu i u studiju?
- Potpuno je drugačije, ali ja iskreno uživam u ovoj ulozi i sve vreme dok naši izvođači sviraju i pevaju ja đuskam sa strane.

Kako vam se dopada voditeljska uloga i ko vam je davao savete pred ulazak u studio?
- Kao i kod promene iz kadeta Stošića u doktora Ristića, nisam bio siguran kako će publika prihvatiti činjenicu da ja sada vodim neku emisiju. Najiskrenije sam uživao dok smo snimali, što se, nadam se, i vidi na televizijskim ekranima. Emisiju smo stvarali u jednoj vrlo dobroj atmosferi, što je i publika primetila, a osim nje i muzičari koji su nam do sada gostovali, bili su oduševljeni kako to sve izgleda i zvuči i koliko je to ozbiljan projekat "Radio-televizije Srbije".

Na proleće se očekuje premijera serije "Jedne letnje noći", rađene po romanu Milice Jakovljević Mir-Jam. Da li vam je kolega Ivan Bosiljčić davao neke savete s obzirom na to da ste sarađivali na seriji "Urgentni centar"?

- Naravno, nije bilo bolje osobe i sagovornika na tu temu od njega. Jednu noć posle snimanja "Urgentnog centra" sedeli smo nekoliko sati u kolima ispred njegovog stana i pričali o tome koje su specifičnosti tog, sada već posebnog žanra kod nas, i nesebično mi je delio sva svoja iskustva u radu na tim serijama. I na tome mu veliko hvala.

Priželjkujete li da se više istaknete na pozorišnim daskama ili je kamera vaš primarni umetnički "saveznik"?
- Priželjkujem, ali iako je to možda atipično, ne pravim razliku između to dvoje. Jednako se trudim da se dobro osećam i pred kamerom, kao i na sceni pred publikom. To što sam više prisutan pred kamerama splet je okolnosti na koje ne mogu da utičem. Svestan sam u kom grmu leži zec, ali nemam nameru da se sa njim trkam kroz šumu.

S obzirom na to da ste živeli u Grčkoj, priželjkujete li da ostvarite ulogu u njihovoj kinematografiji?
- Ne bih imao ništa protiv, i to ne samo da igram Srbina. Voleo bih da igram na grčkom. Šteta što je kulturna saradnja sa tom zemljom slaba, jer smo po mentalitetu mi veoma slični narodi. Sećam se da je Dragan Bjelogrlić igrao u jednoj grčkoj seriji koju sam gledao dok sam tamo živeo. Možda je došlo vreme za neku novu saradnju.

Šta vas je posebno obradovalo u prošloj godini?
- Jedna od najlepših vesti koju sam dobio pred kraj prošle godine je da se sve ozbiljnije razmišlja o nastavku snimanja "Vojne akademije". Iako je to još daleko od realizacije, bitno je da interesovanje postoji sa jedne, a želja sa druge takođe. Mogućnosti su negde između, ali potrudićemo se da se to ostvari, pre svega zbog publike.

Kakva su vam očekivanja od ove godine?
- Priželjkujem istu godinu kao prethodnu, samo da zdravlje bude dobro, a drugo ništa ne bih menjao.

Intervju: Deana Đukić; Life Content
Foto: Janko Petković; Life Content