Marija Šerifović: Postoji osoba koja i mene može da pretvori u slabića || Hello Magazin!

Osim po jedinstvenoj boji glasa i velikom muzičkom talentu, pevačicu Mariju Šerifović publika je zavolela i zbog iskrenosti. Malo je ljudi, kojima je kao ovoj umetnici pošlo za rukom da na početku karijere ostvare zavidne uspehe, među kojima je najznačajnija njena pobeda na najvećem muzičkom takmičenju na starom kontinentu - "Evroviziji". Prošla godina bila je prekretnica u životu poznate pevačice jer se odlučila na preseljenje u Los Anđeles, a nedavno je proslavila i svoj trideseti rođendan. Posle nekoliko meseci odsustva, na kratko je došla u Srbiju kako bi u krugu porodice proslavila praznike.

Kako provodite vreme kada ste u Srbiji?
- U Srbiju sam došla da unapred odradim dogovorene nastupe i odmah posle toga vraćam se u Los Anđeles. Iskoristila sam priliku da se vidim sa prijateljima i saradnicima.

Kako ste proslavili Božić i koliko vam znači taj praznik?

- Zna se kako se Božić provodi. U krugu porodice i sa onima koje volite. Naravno, sprovođenje svih tradicionalnih običaja je nešto bez čega nijedan praznik ne može da prođe. To je svakako najvažniji pravoslavni praznik i sigurna sam da, kako za mene, tako i za svakog pravoslavca ima veliko značenje.

Da li se vaša mama Verica trudi da vam udovolji u svemu kada ste ovde?
- Mislim da se i previše govorilo u javnosti o mom i njenom odnosu. Sigurna sam da svi znaju kakav odnos imamo.

Uživate li u srpskim specijalitetima i šta vam je najviše nedostajalo?
- Iskreno, nije mi mnogo nedostajala srpska hrana. Nisam veliki obožavalac domaćih kuvanih jela. Svakako, ako već mogu da biram, eto moj izbor su sarma i musaka.

Imate li podršku porodice, naročito majke u svakoj vašoj odluci?

- Bez podrške se u životu ne može. Sada je samo pitanje kome je potrebna i za šta. Ja uvek idem glavom kroz zid, pa kako Bog da. Više volim da kažem da bez bilo čije podrške mogu, ali bez podrške onog od gore ne mogu.

Da li vam prija život na novoj adresi i da li ste se teško odlučili na preseljenje?
- Ne želim da govorim na temu preseljenja u Ameriku.

Spadate li u osobe koje donose novogodišnje odluke i šta ste sebi poželeli u 2015. godini?

- Ne verujem mnogo u novogodišnje odluke. Planovi se prave nezavisno od datuma, meseca ili godine. Oni nastaju onda kada je za to pravo vreme. Možemo da želimo šta god, ali ako to jednostavno nije suđeno ili zapisano, ne preostaje nam ništa osim da "lajemo na mesec".

Po čemu ćete pamtiti prethodnu godinu?
- Po preseljenju u najlepši grad na svetu.

Koliko se proslava praznika u Americi razlikuje od euforije u Srbiji i spadate li u osobe koje uživaju u prazničnoj atmosferi?
- Razlika je jedino u tome što oni nemaju toliko praznika i slava kao mi. Naravno, čuveni Dan zahvalnosti ili bilo koji drugi njihov praznik, za njih kao i za nas predstavljaju velika porodična okupljanja uz ogromnu količinu hrane.

Snimak na kome pevate pesmu "Pukni, zoro" izazvao je veliku pažnjuna društvenim mrežama, jeste li se nadali takvoj reakciji publike?
- Da budem potpuno iskrena, jesam. Ne pamtim kada sam tako emotivno otpevala neku pesmu. U stvari, da se meni nije toliko dopala, sigurno je da je ne bih ni postavila na YouTube. Dugo nisam čula tako lepu kompoziciju. Pesma je savršena.

Imate li često običaj da zapevate pred društvom naše izvorne pesme i pevate li ih uvek sa tako jakom emocijom?
- Vrlo često. Najdraže su mi intimne atmosfere i mali skupovi. Tada je sve nekako jasno, jednostavno, čisto i intimno. Samim tim se tada najopuštenije osećam i tada se i dešavaju interpretacije kao što je bila ona za pesmu "Pukni, zoro". Intimnim okupljanjima dajem apsolutnu prednost u odnosu na sve ostale izlaske u klubove, kafane, na moderna mesta i slično. Tamo je sve tako lažno.

Odajete utisak veoma odlučne i hrabre osobe, šta je to što ipak može da vas pokoleba i na čiji sud ste "slabi"?

- Svačiji sud volim da čujem, pitanje je samo čiji ću prihvatiti. Nisam slaba na mnogo ljudi, zapravo, nisam sigurna da uopšte postoji osoba na koju sam slaba, ili možda ipak postoji. Da, postoji. Postoji osoba koja i mene može da pretvori u, što bih ja rekla, slabića.

Da li s godinama lakše ljudima kažete ne ili ste popustljiviji?
- Mislim da su mi godine i životno iskustvo u stvari pokazali da ne bi trebalo da imam previše živaca i strpljenja za različite budale kojih danas ima sve više. Ne kažem ni da sam najpametnija osoba na svetu, daleko od toga. Ali sam iskrena i nervozna osoba sa kojom uvek znaš na čemu si.

Krajem prošle godine proslavili ste trideseti rođendan, da li ste na neki način osetili da je to prekretnica u vašem životu?
- Možda. Vreme je za neke nove lepe i prave stvari.

Intervju: Ivana Nikolić, Life Content
Foto: Privatna arhiva, Life Content