Vojin Ćetković: Pozorište za mene nije beg, već realnost || Hello Magazin!

Iako nije podložan uticaju kolektivne euforije na svakodnevicu u bilo kom životnom segmentu, glumac Vojin Ćetković poštuje tradiciju pre svega zarad dočaravanja praznične čarolije svojim naslednicama Veri i Mili. Bliznakinje popularnog para Mićalović-Ćetković krajem januara napuniće pet godina, ali mesec slavlja otpočet je još pred Novu godinu, nastavljen je proslavom Božića, kao i proslavljanjem srpske Nove godine.

- Praznike provodimo u dnevnom boravku. Vera i Mila su same kitile jelku i bile su veoma uzbuđene zbog toga - počinje razgovor za „Hello!“ vispreni umetnik koji nema megalomanske želje u godini pred nama.

- Niko nema sve u životu. Sebi i porodici samo želim zdravlje - kaže markantni filmski i pozorišni poslenik koji za razliku od prethodnih godina ima manje obaveza za praznike. Nekada su on i njegova supruga Sloboda praznike slavili u Kruševcu i Leksovcu, ali njihove kćerke sada diktiraju mirniji tempo.

- Božić više ne slavim u Kruševcu već u našem porodičnom domu u Beogradu - ističe Ćetković koji je dobro upućen u dešavanja na kulturnoj sceni rodnog grada.

- Upoznat sam sa radom Kruševačkog pozorišta jer moj brat radi tamo, a i upravnik mi je dobar prijatelj. Opština ima razumevanja za budžet koji im je potreban i zato su među najboljim i najkreativnijim pozorišnim ansamblima u našoj zemlji - navodi popularni Brando iz „Porodičnog blaga“ i sumira godinu za nama u kojoj su ga zauvek napustili brojni prijatelji iz sveta umetnosti.

-U Jugoslovensko dramsko pozorište me je primio Jovan Ćirilov. On je bio moj prvi upravnik. Sa Nikolom Simićem sam mnogo radio i od njega dosta naučio. Nije bilo predstave koju Marija Crnobori nije gledala i podržavala me je kada sam bio mlad glumac. I Olga Savić bila je blagonaklona prema meni. Sve su to duhovi pozorišta. Kad pomislim na njih, nisam tužan, već sam ponosan što sam ih poznavao - iskreno kaže višestruko nagrađivani glumac, koga 15. februara očekuje premijerno izvođenje predstave „Providenca“ u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.

- Dobio sam nagrade za dve uloge na „Purgatorijama“ u Tivtu, između ostalog i za ulogu u „Providenci“, koju ćemo u februaru izvesti u Novom Sadu. To su mi, uz „Dnevnik o Čarnojevću“ najsvežije uloge. „Providenca“ je adaptacija Čehovljevog „Ujka Vanje“. Adaptirao ju je Stevo Koprivica i radnju smestio u Boku Kotorsku. Iako se radnja dešava uoči Drugog svetskog rata, predstava je i te kako aktuelna. Čehov ne bi bio tako veliki pisac da nije uvek aktuelan - priča Vojin, kome je pred kraj 2014. uručena godišnja nagrada Fondacije Jugoslovenskog dramskog pozorišta „Branka i Mlađa Veselinović“ za ulogu u najsvežijoj predstavi koju je odigrao - „Dnevnik o Čarnojeviću“ , po tekstu Miloša Crnjanskog. U obrazloženju žirija navodi se da je Vojin svojom jednostavnom, a uzbudljivom igrom, kontrolisasnom u izrazu, a snažnom u dejstvu, objedinio stil, duh i misao pisca, reditelja i čitavog ansambla, kolektivnog junaka ove predstave.

- Ljudi mi se žale da nema dovoljno karata ni za januar ni za februar. Veoma je aktuelan, pre svega Crnjanski, pa onda mi koji igramo u tom komadu – kažeVojin, kome izuzetno prija rad u pozorištu uprkos krizi koja je sveprisutna u kulturi i umetnosti na našem podneblju.

-Mi, glumci, uvek mislimo o poslu. Hvala bogu, bavim se takvim poslom da mogu da se zatvorim u pozorište i da ne mislim o haosu u kome živimo i prazničnoj euforiji koja se zbiva u spoljnjem svetu. Pozorište je moja realnost i nije nikakav beg. Ne gledam na njega kao na beg od stvarnosti jer je ono moja stvarnost i u njemu živim - objašnjava umetnik, koji je slavu stekao i ulogom u filmu „Zona Zamfirova“. Ipak, to što je među izuzetnim domaćim glumcima ne smatra velikom privilegijom.

- Mnogo radimo, a malo nas plaćaju. Mi, međutim, uvek biramo da radimo bez obzira na to koliko smo plaćeni - poslovna je deviza kojom se vodi harizmatični umetnik.

Tekst: Nikola Rumenić

Foto: Boško Karanović