Mirka Vasiljević: Mihajlo je najlepši novogodišnji poklon

Najlepši novogodišnji poklon glumica Mirka Vasiljević dobila je tri dana pre dočeka 2015. godine, kada je rodila treće dete, sina Mihajla. Iako je beba trebalo da dođe na svet nešto kasnije, tačnije sredinom januara, ova dvadesetčetvorogodišnjakinja porodila se pre očekivanog termina. Uz nju je i ovog puta bio njen emotivni partner Vujadin Savić, čije joj je prisustvo najdragocenije, a trogodišnji Andrej i jednogodišnja Adrijana presrećni su što su dobili još jednog partnera za dečje nestašluke. Poznata po odvažnosti, samo dve nedelje posle porođaja, Mirka se sprema za povratak na posao i već u februaru će nastaviti da igra u predstavi „Pazi s kime spavaš“. Poslovne obaveze neće je omesti da se sa decom pridruži nevenčanom suprugu u inostranstvu, gde po završetku prelaznog roka planira da nastavi karijeru.

Rodili ste sina pre očekivanog termina, kako je protekao porođaj?
- Tačno je da nisam očekivala da ću se poroditi u 2014, jer mi je termin bio u januaru. Mmislila sam da će mi se sva deca roditi u neparnim godinama. Međutim, nije bilo onakako kako sam mislila da će biti već je Mihajlo malo požurio. Dva dana pre porođaja dobila sam bolove, međutim posle tri trudnoće u tri godine, to mi nije bilo čudno. Pogotovo što sam ovog puta imala više bolova nego prethodna dva puta, jer sam imala mnogo obaveza oko dvoje male dece, spremala sam predstavu i često sam bila preopterećena. Mislila sam da osećam slabost zato što sam mnogo radila tog dana, a uz to sam bila i uzbuđena jer je Andrej tog dana u vrtiću imao prvu priredbu u kojoj je učestvovao. Odlučila sam da se malo odmorim, ali su moji ukućani insistirali da odemo kod lekara i stalno su mi govorili da loše izgledam. Da ne bih više slušala njihove sugestije, poslušala sam ih i otišli smo u bolnicu gde mi je lekar odmah rekao kako se porođaj približava.

Kako ste reagovali?

- U dogovoru sa lekarom odlučili smo da bebu zadržimo u stomaku što je duže moguće, jer je u devetom mesecu za nju svaki dan bitan pošto tada najviše napreduje. Naredna dva dana provela sam mirujući, ali kada je lekar došao trećeg dana u regularnu vizitu, konstatovao je da je porođaj već počeo i da više nema čekanja. Pripremili su me za taj čin i posle samo četrdeset minuta Mihajlo i ja smo bili u našoj sobi gde smo proveli naredna tri dana.

Da li vam je to bio najbrži i najlakši porođaj do sada?
- Kao i svaki, bio je bolan, ali u svakom slučaju sam prošla mnogo bolje nego žene koje se ponekad porađaju devet ili deset sati. Posle toga imala sam više energije nego da je trajalo duže. Sve je proteklo brzo i drago mi je što nisam mnogo namučila babice, sestre i doktora.

Koliko vam je značilo Vujadinovo prisustvovanje porođaju?
- Mnogo, pogotovo što nisam znala da li će on prisustvovati porođaju. Naime, zbog poslovnih obaveza Vujadin je narednog dana otišao iz Srbije, ali, eto, Mihajlo je izabrao da se rodi na dan kada je i njegov tata mogao da bude uz njega. Osim toga, rođen je 28. decembra, a taj broj ima značajnu simboliku u našem životu. Naime, Vujadin je nosio taj broj na dresu „Crvene zvezde“, a svi znamo koliko on voli taj klub. Osim toga Andrej je rođen 28. oktobra, pa je sve to lepa simbolika.

Da li je sa bebom bilo sve u redu, s obzirom na to da ste se porodili pre termina?

- Jeste, Mihajlo je imao tri kilograma na rođenju tako da nije morao u inkubator, a ja sam već bila ušla u deveti mesec. Mnogo mi je važno što nije rođen sa manjom kilažom, jer sam i do sada uvek vodila računa da mi deca imaju najmanje tri kilograma na rođenju, po mogućstvu i više.

Možete li već sada da primetite na koga liči Mihajlo?
- Kao i Andrej i Adrijana, Mihajlo je od mene nasledio pomalo kose oči, ali je zato više tamnoput od svog brata i sestre jer je „povukao“ na tatu. Inače, jako je miran i za sada je najzahvalniji za čuvanje. Samo ga nahranim i presvučem i naredna četiri sata spava. Kada se ujutru probudimo, uglavnom se u kući podelimo ko će koje dete da čuva tog dana. Ja se uvek šalim da ću biti zadužena samo za Mihajla jer oko njega gotovo da i nema posla. Već kroz nekoliko meseci neće biti tako.

Kako Andrej i Adrijana reaguju na novog člana porodice?
- Oni su bili sa mnom u bolnici skoro do porođaja, a kada su narednog dana ujutro došli ponovo da me vide, Andrej me je prvo pitao gde mi je stomak. Pokazala sam mu brata i objasnila zbog čega više nemam stomak. Odmah je uzeo svoje igračke koje je doneo od kuće i ukrasio mu krevetac. Potpuno je svestan da je dobio brata i vrlo je srećan što je Mihajlo dečak jer će moći da igra fudbal sa njim, dok će Adrijana biti navijač. Čim ujutru ustane, odmah pita gde mu je brat i želi da ga drži u rukama, što mu i dozvoljavam, ali, naravno, uz potpunu moju ili pažnju nekog drugog ukućanina. S druge strane, Adrijana još ništa ne shvata. Ona povremeno prilazi njegovom krevecu i gleda ga, ali se odnosi prema njemu kao prema lutki. Nema svest da je to živo biće i da može da ga povredi, tako da stalno moramo da vodimo računa da to nesvesno ne uradi. Još je mala i ne zna šta znači imati mlađeg brata.

Vujadin nastavlja karijeru u inostranstvu, hoćete li mu se uskoro pridružiti?

- On ima dvadeset i četiri godine i normalno je da teži da igra u inostranstvu jer su, nažalost, tamo mnogo bolji uslovi nego kod nas. Ja trenutno prikupljam papire kako bi Mihajlo mogao da dobije pasoš i čim to završimo, možemo da putujemo. Ovog puta organizovanje odlaska i boravka tamo biće teže, jer sada imamo troje male dece i ja ne mogu sama da putujem sa njima. S druge strane, već od februara planiram da se vratim poslu i da nastavim sa izvođenjem predstave „Pazi s kime spavaš“.

Hoće li vam to biti najbrži povratak poslu posle porođaja?
- I posle porođaja sa Andrejom počela sam da igram komad „Aladinova čarobna lampa“, ali ne baš tako brzo. To nije bio moj izbor već su se tako kockice poklopile. Telo mi se brzo oporavlja posle porođaja, samo dan pošto sam rodila Mihajla mogla sam lako da se krećem, a sada već obavljam sve poslove u kući oko dece i izlazim u grad da završavam obaveze van kuće. Ako se sve nastavi u tom smeru, a verujem da hoće, nema razloga da od februara ne počnem da radim.

Kako je protekao Božić u vašoj porodici?
- Vrlo lepo, mi volimo sve naše praznike, a Božić je jedan od najlepših. Stariji ukućani su se potrudili da spreme sve što treba i da imamo bogatu trpezu, Andrej je bio položajnik, a uz to je unosio i Badnjak tako da je bio sav ponosan zbog toga. Narednog dana pogodilo se da je izvukao i paricu iz pogače, što mu nismo namestili, pa njegovoj sreći nije bilo kraja. Srećom, Adrijana je još mala, pa joj nije smetalo što nema parice i za nju, ali kada ona i Mihajlo malo porastu, moraćemo da stavljamo nekoliko novčića u pogaču i da nameštamo tako da svako dete dobije po jedan.

Prvu fotografiju malenog Mihajla Savića možete videti OVDE!

Intervju: Ivana Nikolić; Life Content
Foto: Life Content

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +