Srđan Predojević i Mirjana Lazarević: Romantično venčanje u Parizu || Hello Magazin!

Voditelj i urednik "Jutarnjeg programa" na televiziji "Pink" Srđan Predojević na kraju 2014. odlučio se na jedan od najvažnijih koraka u životu, izgovorivši sudbonosno "da" svojoj dugogodišnjoj emotivnoj partnerki, beogradskoj pravnici Mirjani Lazarević. U društvu njihove dece, petogodišnjeg Stefana i trogodišnje Sofije, kao i venčanih kumova, budući mladenci otputovali su u Pariz. Tamo su se na intimnoj svadbenoj ceremoniji jedno drugom zakleli na večnu ljubav pred Bogom, a u ambasadi Srbije obavili su građansko venčanje. Četvoročlana porodica Predojević će sedmodnevni boravak u "gradu svetlosti" i ljubavi pamtiti kao bajkovito iskustvo, ispunjeno radošću i porodičnim slavljem, koje je upotpunilo uživanje u obilascima istorijskih znamenitosti i turističkim atrakcijama.
Ekskluzivno za magazin "Hello!" četrdesettrogodišnji voditelj otkriva detalje bajkovitog putovanja sa najmilijima u jednu od najlepših svetskih metropola i grad koji je sinonim za romantiku.

Posle šest godina zajedničkog života odlučili ste da ozvaničite vezu sa Mirjanom. Zbog čega ste toliko čekali?

- Mirjana i ja smo relativno kasno dobili prvo dete, a kada postanete roditelj, to vam automatski postaje prioritet i sve ostalo pada u drugi plan. Svu pažnju smo usmerili na odgajanje i odrastanje naše dece, ali sada kada su malo porasli, njihovi mama i tata dobili su jedan slobodan dan, u kome su opet oni bili najvažniji, ali naši mališani uživali su u svemu što se dešavalo.

Da li je Pariz bio vaša ili Mirjanina ideja i da li je sve proteklo onako kako ste planirali?
- Ideja je bila moja, zato što je za mene Pariz najlepši grad na svetu. Želeo sam da to bude iznenađenje za moju suprugu pa sam sve radio u najvećoj tajnosti. Plan je bio da tamo organizujemo novogodišnji doček, a da joj po dolasku u Pariz saopštim da ćemo se venčati. Međutim, sedam dana pre svadbe počela je da me hvata panika jer sam shvatio da neću stići da prikupim sva potrebna dokumenta. Zbog toga sam morao da upropastim svoj plan da iznenadim suprugu. Iznenađenje je propalo, ali najvažnije je da smo uspeli da sve pripremimo na vreme.

Ko je odabrao burme?

- Burme francuskog brenda "Cartier" zajedno smo odabrali. Diskretne su i lepe. To nam je bilo najvažnije, kao i da ostanemo dosledni "francuskoj priči".

Kakva je bila reakcija vaše dece kada ste im saopštili da ćete se venčati?
- Čini mi se da su deca više uživala u svemu tome od nas. Njih dvoje bili su potpuno oduševljeni celom idejom i planom da im se mama i tata venčaju i danima su se pripremali za taj događaj. Stefan je svakog dana isprobavao svoje odelo, bio je oduševljen što je prvi put dobio elegantne muške cipele i dok je šetao u njima ponavljao je kako ima iste cipele kao njegov tata. Sofija je svako veče morala da proba svoju haljinu i bila je prava muka za nas da sačuvamo njihovu garderobu do venčanja da je ne bismo oštetili.

Kako je izgledao početak vašeg svečanog dana?
- Tog utorka pre podne, negde oko deset sati, ispred hotela "Le Bristol", u kome smo bili smešteni, čekala nas je bela hamer limuzina, u kojoj smo krenuli u vožnju kroz grad, kako bismo povezli svoje kumove. Mirjanin kum bio je moj rođeni brat Ivan, dok je moj svedok na venčanju bio moj veliki prijatelj Goran Milanović. Obojica žive u Parizu, tako da smo bili na njihovom terenu.

Koja je bila vaša prva stanica?

- Venčanje je prvo obavljeno u "Hramu svetog Save" u Parizu. Venčao nas je starešina crkve, prota Nikola, sa još dva sveštenika. Ceremonija je zaista bila prelepa, ali smo i supruga i ja sve vreme obraćali pažnju na decu, koja su, kao sva deca u tim godinama, bila malo nemirna, ali na simpatičan način. Palili su sveće, stavljali krune na glavu, imitirali sveštenike kako poju i non-stop se vrzmali oko njih. Na sreću, sve je prošlo kako treba.

Da li im je neki trenutak bio posebno zanimljiv?
- Naš poljubac na venčanju ostavio je na njih najveći utisak, jer nas, izgleda, nikada ranije nisu videli da se tako ljubimo. Stefan još samo o tome priča, a svideli su im se i pokloni koje su im sveštenici darivali, naročito ikonice svetog Stefana, čiju slavu mi obeležavamo. Od kada smo se vratili, njih dvoje prepričavaju kako su se njihovi mama i tata venčali, čak i ljudima koje sreću na ulici i koje i ne poznaju. Njihova radost je zaista neverovatna.

Jeste li imali tremu od trenutka kada ćete izgovoriti sudbonosno "da"?
- To jeste sveti čin, ali čini mi se da se na meni nije videla trema. Oženio sam se prvi put, pa je to za mene bilo nešto potpuno novo i drugačije. Čini mi se da nismo imali vremena da toliko razmišljamo o našim osećanjima, jer smo vodili računa o deci i sve vreme gledali šta rade i gde su. Bili su mnogo nestašni, trčali su na sve strane, ali venčanje sa decom je neverovatno velika radost za roditelje jer vidite koliko se oni svemu tome raduju. Bilo je lepše nego što sam zamišljao da će biti. Zaista smo uživali.

Posle crkvenog, usledilo je građansko venčanje, za koje ste odabrali zanimljivu lokaciju.

- Odlučili smo da građansko venčanje upriličimo u našoj ambasadi u Parizu. Naš konzul, kao i atašei bili su krajnje ljubazni i veoma smo im zahvalni na poštovanju i gostoprimstvu koje su nam ukazali. Zaista su učinili da se osećamo predivno i da to bude jedan poseban dan i čin za mene i moju porodicu. Deci, naravno, nije bilo naročito zanimljivo u tako zvaničnoj atmosferi, jer tu nema mnogo prostora za igru, pa se nismo predugo zadržali.

Gde ste se potom uputili?
- Posle kraćeg obilaska grada, uputili smo se ka hotelu u kome je u tri sata bio zakazan svečani ručak u salonu specijalno dekorisanom za ovu priliku, odmereno i sa stilom, kako i dolikuje Francuzima. Hotel ima osam zvezdica i maksimalne tri "Mišelinove zvezdice" za hranu, tako da je ugođaj bio potpun.

Da li ste odabrali poseban meni za tu priliku?

- Prethodnog dana Mirjana i ja sastavili smo meni, jedan za odrasle, a drugi za decu, koji nas je dočekalo na stolu, uz šampanjac i predivnu dekoraciju. U salonu je vladala prijatna, intimna atmosfera, u kojoj smo uživali. Prvo u zdravici, a potom i u gastronomskim specijalitetima i druženju.

Imali ste i svadbenu tortu.
- Izabrali smo laganu voćnu tortu sa malinama i karamelom i sa ukusnim koricama, a vodili smo računa da deci ne bude prejaka.

Ko je bio zadužen za izbor vaših odevnih kombinacija?
- Za naš izgled bila je zadužena supruga. Ona je iskoristila tih nedelju dana od trenutka kada je saznala šta će se zapravo dogoditi u Parizu, kako bi izabrala haljinu za sebe i odelo za mene. Vodila je računa o svakom detalju, čak je odabrala i broševe u obliku ruže koje smo toga dana nosili. Pre nego što sam joj otkrio da planiram iznenađenje, želeo sam da joj ja izaberem haljinu, ali onda smo odlučili da do kraja sve uradimo zajedno. Mirjana je ipak ponela najveći deo tereta kada je taj deo posla u pitanju.

Da li ste se tokom venčanja pridržavali nekih tradicionalnih običaja?
- Meni su skrenuli pažnju da ja nju prvi zgazim, pa sam to i učinio. Videćemo kako će nam biti.

Razmišljate li o novom putovanju i odlasku na "medeni mesec"?
- Čitavo ovo putovanje ujedno je bilo naš "medeni mesec", jer smo posle svadbe proveli predivne dane u glavnom gradu Francuske, gde smo dočekali Novu godinu.

Kako ste proveli novogodišnju noć?
- Novu godinu dočekali smo u hotelu. Ceo taj dan proveli smo napolju, na relativno niskoj temperaturi, pa smo odlučili da se zagrejemo u našoj sobi. Uživali smo u zajedničkoj večeri, a deca su bila prilično izmorena i zaspala su već oko pola jedanaest, tako da smo supruga i ja ponoć dočekali sami, uživajući u toj nesvakidašnjoj noći i trenucima vrednim pamećenja.

U Parizu ste boravili nedelju dana. Kako su izgledali preostali dani u "gradu svetlosti" i ljubavi?
- Jedan dan proveli smo u Diznilendu, gde su deca potpuno uživala. Imali smo dosta sreće sa vremenom, jer je, uprkos hladnoći, sve vreme sijalo sunce, što nam je užitak činilo većim. Jedan dan posvetili smo obilasku Luvra i šetnji po aveniji Šanzelize, koja je bila pretvorena u novogodišnji vašar. Tu smo isprobavali razne specijalitete, a nisu izostali ni luna-parkovi u kojima su Stefan i Sofija najviše provodili vreme. Nismo propustili ni šetnju Trokaderom ispod Ajfelovog tornja, gde smo otišli u fascinirajući vodeni park, a deca su bila oduševljena prizorima koje su videli. Ovo je bila njihova prva poseta Parizu i bili su potpuno oduševljeni onim što su videli. S obzirom na njihove godine, sve te šetnje i obilasci istorijskih znamenitosti za njih su bili mučenje, jer ih sada interesuje samo luna-park i potpuno im je svejedno da li se on nalazi u Parizu ili u Beogradu.

Da li se u vašem životu nešto promenilo od kada ste postali bračni par na papiru?
- Činjenica je da se osećam bolje, ali sam i više nervozan zbog burme koja me žulja, jer nikada nisam nosio nikakav nakit. Ne znam ko je to smislio kao simbol bračne zajednice, ali mislim da je trebalo da smisle nešto bolje. Ovo je prilično neprijatno, bar za nas muškarce. Dajem sebi vremena da se naviknem, pa se nadam da taj osećaj neće još dugo trajati. Najvažnije je ipak da smo mi uživali u onome što smo tih dana doživeli i kao porodica, i Mirjana i ja kao par. Zaista sam presrećan i ponosan na to što imamo.

Šta ste poželeli u Novoj godini?
- Neka sve ostane isto kao do sada, samo da nam uz sve to dođe i jedna beba i biću presrećan. Ja sam odrastao sa bratom i sestrom i za mene je troje dece neki minimum. Zaista bih to voleo, ali je ipak potrebno da se poklope mnoge stvari. Mirjana i ja zaista smo posvećeni roditelji, ali, iako svaki slobodan trenutak provodimo sa decom, oboje mnogo radimo. Mislim da nismo dovoljno razmišljali u tom pravcu. Nadam se da ćemo u ovoj godini to dovoljno jako želeti i da će nam se ostvariti želja da ponovo postanemo roditelji.

Intervju: Deana Đukić; Life Content
Foto: Privatna arhiva; Life Content