Dino Merlin: Prošlost služi da se iz nje uči || Hello Magazin!

Ušuškan bezrezervnom ljubavlju porodice, supruge Amele, kćerke Naide i sina Hamze, sarajevski kantautor Dino Merlin o prošloj godini govori sa osmehom, uveren da su trenuci vredni sećanja najbolji izvor snage za borbu sa surovom svakodnevicom. U razgovoru za “Hello!” proslavljeni umetnik evocira sećanja na praznične dane u roditeljskom domu, govori o svojim strahovima, željama i iskušenjima, i otkriva kada je shvatio da stari brže od svojih pesama.

Kakvi su vaši konačni utisci o 2014. godini?

- Bila je ovo veoma dinamična godina, uzbudljiva, nepredvidiva i krcata obavezama, ali je meni i mojoj porodici donela prekrasne trenutke. Smatram da bi svako od nas trebalo da se fokusira na lepe stvari. Loših je svakako previše - na svakom koraku i u svakom danu, a snagu možemo da crpimo jedino iz momenata koji su vredni sećanja.

Šta vam kvari utisak zadovoljstva?

- Dovoljno je samo pogledati oko sebe, prošetati se ulicom, porazgovarati s ljudima, pročitati dnevne novine ili pregledati internet portale i imaćete pregršt razloga za nezadovoljstvo i brigu. Bez obzira na sve pozitivne strane godine na izmaku, ne mogu da smetnem s uma poplave koje su u maju pogodile region, ljude koji se i danas, po zimi i hladnoći, bore za svoje domove i egzistenciju. Ljude koji su bili zanimljivi samo u vreme predizborne kampanje, dok su danas, kao i ranije, prepušteni sebi.

Doživljavate li Novu godinu kao neki novi početak?

- Svaki dan doživljavam kao novi početak, a Nova godina je praznik koji, po pravilu, provodim radno, družeći se sa svojom publikom. Svakako da nije loše s vremena na vreme ili bar jednom godišnje preispitati vlastite prioritete, jer nekako najlakše i najčešće zanemarimo ono što je suština našeg bića i našeg života.

U kakvom su vam sećanju ostali praznični dani u roditeljskom domu?

- Bezuslovna ljubav uvek je prva asocijacija na moju majku. Bez obzira da li je reč o prazniku ili običnom danu.

Kako bi danas izgledao vaš život da niste uspeli u muzici?

- Ko zna. Možda bih nastavio da radim u Tvornici ležajeva „Vogošća”. Sigurno ne bih, budući da je reč o još jednoj u nizu fabrika uništenih nemarom vlasti i države. Ne razmišljam previše o tome, ali ne zato što je moj život pre muzike period koji želim da zaboravim. Ne, i u mom, kao i u vašem životu, postoje trenuci koji su manje dragi, za koje bismo voleli da je naše životno iskustvo siromašnije, ali ne bih ih menjao ili zaboravio, jer svaki taj tren učinio me je onakvim kakav sam danas.

Šta najviše zamerate vašoj generaciji?

- Što ništa nismo naučili od prethodnih generacija, što smo, kao i svaka prošla i buduća generacija, mislili da svet počinje od nas. Znate kako kažu: “Pre mene mrak, posle mene potop”. Tako se ponaša i moja i svaka nova generacija, a što manje godina imaju, sve su uvereniji u sopstvenu bezgrešnost. Valjda je neophodno odrasti, doći u pozne godine, kada vaše vreme u pravilu već prođe, kako bismo shvatili da prošlost služi da se iz nje uči i da starije generacije poseduju mudrost koju im nisu donele knjige i nauka, ali jeste život. Trebalo ih je pažljivije slušati, kad smo imali priliku za to.

Po čemu ste tipična horoskopska Devica?

- Ne znam previše o astrologiji, ali znam da sam tipična Devica. Doduše, kod nas u Bosni se kaže “ters”, ali astrologija voli da koristi eufemizme i kaže da su Device perfekcionisti koji su previše kritični, sitničavi i uvek misle da se sve može uraditi i napraviti bolje nego što jeste. Lično, to ne smatram manom, s čime se moji najbliži verovatno ne bi složili.

Šta vašoj supruzi najviše smeta kod vas?

- Šta god da joj smeta, mislim da joj ne smeta previše. I dalje smo zajedno. Amela se punih trideset godina uspešno nosi sa mojim manama i vrlinama, a to, priznaćete, nije mala stvar.

U kom ste kućnom poslu najveštiji?

- Sad ste me našli na krivoj nozi. Nisam preterano vešt u kućnim poslovima. Supruga me je razmazila, sve ih je preuzela na sebe i tako me poštedela.

Da ste neženja u Holivudu, koju biste glumicu najradije izveli na večeru?

- Ja vam baš i nisam neki fan Holivuda i tog sveta.

Šta je najgora laž koju ste o sebi čuli?

- Što ste uspešniji u poslu kojim se bavite, to o sebi čujete više laži, ali ja imam dovoljno godina i iskustva da me gluposti ne dotiču. Smetale su mi kad sam bio mlad, dok se danas, kada čujem neku malicioznu izmišljotinu, trudim da ostanem ravnodušan i da ne dozvolim da me dotakne zlo drugih.

Kako bi glasio idealan naslov vaše biografije?

- Do poslednjeg daha. Šalu na stranu, rano je za biografije, imam još želja i planova.

Kada ste shvatili da starite brže od svojih pesama?

- Kada sam shvatio da moje pesme peva i publika koja je mlađa od moje dece.

Je l' Sarajevo gde je nekad bilo?

- Nije, kao što nisu ni Berlin, ni Beograd, ni London. Svaki se grad s vremenom promeni. To je potpuno razumljivo i neizbežno, a imajući u vidu izrazito burne devedesete, možda se Sarajevo promenilo manje nego što bismo očekivali.

Po čemu ste tipičan Sarajlija?

- Po tome što ne prođe ni jedan dan da se ne prošetam čaršijom, osim ako fizički nisam u Sarajevu. Moj grad ima poseban miris, posebnu čaroliju, koju ne umem da opišem, ali malo ko može da joj odoli.

Kada biste godinu na izmaku mogli da opišete u jednoj reči, kako bi ona glasila?

- Prošlost.

Intervju: Nikola Golubović
Foto: PR