Vesna de Vinča: Već deset godina sam bezgrešno zaljubljena || Hello Magazin!

Posle mnogih zanimljivih putovanja i avantura koje je opisala u ekskluzivnim reportažama i intervjuima, Vesna de Vinča čitalačkom svetu otkrila je i “Poslednju poruku Nelsona Mandele”. Vlasnica kompanije Miss Yu i zvanični izvoznik srpske lepote imala je prilike da se, između ostalih, sretne i sa nekim od najmoćnijih ljudi planete, a harizmatični predsednik Južnoafričke Republike upravo njoj je dao svoj poslednji intervju. U delu koje je već postalo bestseler autorka objašnjava Mandelinu nauku o slobodi, otkriva kako je ovaj veliki čovek posle dugog zatočeništva i političkog progona počeo da propoveda oprost, pomirenje i lečenje istorije. Tu su i njegovi saveti za uspešan, zdrav i spokojan život, kao i objašnjenja kako je uspeo da u najtežim uslovima, dok je bio u zatvoru, trenira ljudskost, a ne mržnju i osvetu.
- Iskreno, nisam očekivala da će ovu knjigu tako brzo razumeti. Uspeh sam očekivala iz jednostavnog razloga: marketing mi radi lično Mandela, njegov gotovo svetački lik, energija i delo koje je ostavio iza sebe, vera u nemoguće i u novu renesansu sveta. Madiba je nesumnjivo bio ikona 20. veka. Tražio je da ga oslovljavam plemenskim imenom, kojim ga je zvala cela Afrika. Na njegovom jeziku madiba znači učitelj. Kada sam istakla da ga mnogi smatraju živim svecem, uz osmeh je prokomentarisao: Ne, ja nisam svetac. To je mnogo zahtevno. Možda bih u očima sveta mogao da budem heroj. Zovite me jednostavno Madiba. Tako smo počeli druženje. Od tog susreta vodi me njegov osnovni stav da se suštinski razlikujemo po uticaju koji smo ostavili na život drugih ljudi. Dakle, suština je u pokušajima da postanemo bolji, da sebe i druge podstičemo na promenu i kreativnost, da stimulišemo vrlinu - objašnjava poznata novinarka.

Šta sve otkriva “Poslednja poruka Nelsona Mandele”?

- Jedini crni student na pravnom fakultetu, prvi crni advokat u Južnoj Africi, najveći ratnik protiv aparthejda, rasizma i dominacije bele manjine na crnom kontinentu, posle dvadeset sedam godina pobedonosno izlazi iz tamnice i povlači neočekivani potez. Poziva crnu većinu na praštanje i pomirenje sa belcima, dojučerašnjim dželatima. Izuzetno hrabro i skoro neostvarivo. Ali, Madiba je uspeo. Poslušali su ga i crni i beli, i svi narodi sveta. Mandela od tada povezuje ne samo rase i nacije već i naraštaje. Svi su želeli da ga zagrle, dodirnu, da mu stegnu ruku. I savremeni robovlasnici, i moderni robovi, i državnici, i najveće zvezde muzike i filma. Kako je taj buntovnik velikog stila i ogromne snage otvorio novo poglavlje istorije? Kako je uspeo da u veku podela, ratova i sve suptilnijeg ropstva, nesreća i poniženja smiruje sve oko sebe, da nas stalno podstiče na razmišljanje o smislu života, na obuzdavanje strasti i pohlepe, na buđenje ljubavi prema bližnjem, prema čovečanstvu i planeti? Na ta pitanja pokušava da odgovori ova knjiga.

Poslednji intervju sa Mandelom potpisali ste upravo vi. U kakvom sećanju vam je ostao harizmatični borac za mir i ljudska prava i da li je na tim susretima uspeo da vam promeni neke poglede na svet?
- Knjiga je inspirisana njegovim poslednjim intervjuom, koji je u skraćenoj verziji objavljen u magazinu Hello!, i predstavlja moj pokušaj da što iscrpnije i na potpuno nov, jednostavan i moderan način prikažem Mandelinu ličnost, principe, vrline, korene njegove snage i otvorenog radovanja životu uprkos svemu s čim se suočavao. Postoje ljudi posle kojih više ništa nije isto, koji uzdižu nivo duhovnosti sa koga posmatramo život. Takav je bio Mandela. Oplemenio me je susret sa njim, taj božićni doručak u rezidenciji u Kunu na prelepom jugu Afrike. U nekim stvarima me je radikalno promenio, smirio, saznala sam i osetila mnogo toga. Ali, biti sa Mandelom u istom prostoru, bez ijedne reči, to je posebna dimenzija i neprocenjiva vrednost.

Jeste li primenjivali neku posebnu strategiju dok ste radili na ovom delu?
- Godinu dana, koliko sam pisala knjigu, bila sam u njegovoj glavi. I takvo druženje sa Madibom, bez fizičkog prisustva, oplemenjuje. Pokušala sam da objasnim zašto je baš 1990. godine pušten iz zatvora i zbog čega je odlučio da se skloni od medija. Htela sam da otkrijem zašto nije promenio sve što je želeo, neke senke njegove ličnosti i razočarenja. Ali, rekao je da se ne kaje i da umire srećan, jer smrt je nešto neizbežno. Kada čovek učini ono što smatra da je bila njegova dužnost prema svom narodu i zemlji, može da počiva u miru. Ponekad izgleda da se svet zaista nalazi na sudbinskoj prekretnici, a mnogi veruju da ni apokalipsa nije daleko.

Ima li vremena da se nešto promeni i da li još negde postoje ljudi svetačke dimenzije?

- Mandela i sa druge planete pokušava da spreči dolazak apokalipse, ili da je bar ublaži. U ovo vreme beznađa, strahova i usamljenosti, u ovom razarajućem akceleratoru u kome jedva preživljavamo, kroz svoje misli i dela zagreva naše duše i baca toplu svetlost vere i nade. Naravno, takva politička gromada je retko dobro. Pitala sam Madibu ko bi mogao da bude treći harizmatični junak 20. veka, posle njega i Gandija. Dugo je razmišljao dok nije odgovorio: Martin Luter King. Ili Če Gevara. Teško je prognozirati ko bi mogao da nastavi njegovu misiju. Jedino nam ostaje da se nadamo da će se takav lider pojaviti i zaustaviti ovaj trend koji bi mogao da uništi i velike i male narode, i da od nas napravi samo kameni trag još jedne potopljene civilizacije.

Osim bivšeg južnoafričkog predsednika, upoznali ste i mnoge nedodirljive ličnosti planete, među kojima i Arafata, Gadafija, Artura Klarka, Đinu Lolobriđidu, Paka Rabana. Ko je na vas ostavio najjači utisak?
- Svi ti sagovornici bili su moji učitelji. Tačno je da se učitelj pojavljuje kada je učenik spreman. Ja sam bacala udice, a oni su se pojavljivali tačnim redom, kada sam bila spremna za njihove injekcije saznanja. Vedar, dinamičan i nasmejani stogodišnjak Pablo Raptis, koji je posle ubistva Trockog vodio Treću internacionalu, ostavio je najveći utisak na mene. Naučio me je da čovek i u poznom životnom dobu može da čini čuda.

Vaša kuća na vodi neprestano se ljulja. Smiruje li vas to ili pak uživate u neizvesnosti?
- Uživam u pogledu na Pobednika, ali i u neizvesnosti. Ljulja me majka planeta. Dakle, ne plašim se. Dipak Čopra, poznati lekar i mudrac, kaže da je uživanje u neizvesnosti vrhunska životna umetnost.

Srbija je poligon za vežbanje izdržljivosti, a vi to činite na svom brodu. Da li je i ovako nekonvencionalan način života izazov za hrabre?

- Da. Srbija je najbolja škola i za biznis, i za život, i za treniranje izdržljivosti. Zahvalna sam za sve visoke, često i nevidljive prepreke, koje je pred mene postavljala moja zemlja, nateravši me da ih preskačem i da uvežbavam čak i stil skakanja. Ko u Srbiji može da traje, taj neće imati probleme nigde u svetu, jer će, uprkos stalnim promenama i sve većim ponorima, rizicima, gorčini i predrasudama, ostati pozitivan, nasmejan, vredan i kreativan. Smirena sam jer se vodim samurajskim principom - ko te iznervira, taj te je pobedio. Drugo, ko nije u stanju da ispadne smešan pred masom, čak da bude budala ako je potebno, taj ne može ništa veliko da napravi. Mene još uzbuđuje ono nemoguće, što mi govori da sam na dobrom putu.

Ima li u toj vašoj neprestanoj životnoj avanturi mesta za ljubav?
- Zaljubljena sam već deset godina, bezgrešno, kao šiparica.

Jednom prilikom rekli ste da su za veliki uspeh potrebni neprijatelji jer očigledno iritirate ovu sredinu. Kako se borite protiv njih, ako se uopšte borite?
- Kada se zakorači na višu stepenicu života, potisak na dalji skok vrše velike energije, koje samo uslovno možemo da nazovemo neprijateljima. Jer neprijatelji ne postoje, što bi rekao moj guru Miljan Miljanić. To su samo iskušenja koja nas uče da budemo bolji, da moramo da budemo otvoren sistem kako bismo se menjali i upustili u fizičko i mentalno usavršavanje. Kada sam pitala Artura Klarka šta je najveća ljudska vrednost, čuveni pisac naučne fantastike odgovorio je da je to nesavršenost. To je stimulans, pokretač, put. Dakle, sreća je razvoj.

Intervju: Snežana Ilić, Life Content

Foto: Boško Karanović, Life Content