Pola sata sa... Olivera Jovićević || Hello Magazin!

Godinu na izmaku autorka i voditeljka „Javnog servisa“ Olivera Jovićević pamtiće po dva značajna jubileja, deset godina emisije „Upitnik“ i dve decenije rada u medijima. Bez prevelike euforije zbog ličnog uspeha, sa mnogo entuzijazma planira nove poslovne izazove, a trenuci provedeni sa četrnaestogodišnjom kćerkom su joj nezamenjivi. Trudi se da razume promenljivo raspoloženje njene tinejdžerke, jer se uvek seti sebe u tom periodu. Radost prepoznaje u malim stvarima, te joj raspoloženje može popraviti sunčan dan proveden pored reke ili druženje sa dragim ljudima.

Počela je nova sezona emisije "Upitnik" koju vodite. U čemu se ona razlikuje od prethodnih?

- Nisam ništa menjala u konceptu emisije, jer imam u vidu lošu finansijsku situaciju u kojoj se nalazi naša kuća, budući da svaka promena uglavnom traži i finansijska sredstva.

Ovo je jubilarna, deseta godina emisije čiji ste autor i voditelj. Razmišljate li da se upustite u neki novi projekat?

- Posle deset godina emitovanja “Upitnika” čeznem za promenom. Nisam odustala od novog formata koji je izuzetno uzbudljiv i produkcijski zahtevan. O ideji koju sam razradila razgovaraću sa uredništvom „Radio-televizije Srbije“ u narednoj sezoni. Mislim da bi takva emisija predstavljala osveženje u etru, a za mene izazov i novu fazu u karijeri.

Šta radite kada se kamere u studiju ugase?

- Često sa gostima posle emisije sednem na „čašicu razgovora“. Ponekad se najvažnije informacije saznaju neformalno pre ili posle emisije. Nažalost, te vesti su nezvanične i ne mogu da ih koristim u programu, ali ta vrsta obaveštenosti pomaže novinaru da prepozna probleme i da uvek ima argumente da dovodi u pitanje “zvaničnu verziju”.

Na koji način se oslobađate stresa?

- Uživam u društvu porodice, prijatelja, na putovanjima, u ljubavi. Priroda me regenereše. Nema ništa lepše nego kada bosi gazite po travi ili kada u nekoj brvnari osluškujete planinu. Kada me, negde pred leto, sustigne umor, opušta me boravak na sunce pored vode, bilo da je to reka, jezero ili more. Bilo je nekih emisija posle kojih mi je prijalo da sednem u automobil, pustim muziku i vozim se gradom.

Prati li kćerka Dunja vašu emisiju?

- Dunja ima svoj svet muzike, filma i stranih televizija. Političke emisije su za nju “buka ni oko čega”. Moj odlazak na posao utorkom uveče za nju je “redovna aktivnost”, pa se i ne seti da me gleda. Mada, za jednu tinejdžerku vrlo je dobro upućena u dešavanja u zemlji.

Traži li vam savete i poverava svoje tinejdžerske dileme i da li u vašoj komunikaciji postoje tabu teme?

- Njen svet nekada je za svakoga zatvoren, a nekada ne zatvaramo usta od filozofiranja o svemu i svačemu. Pratim je sa strane i uglavnom se prilagođavam njenim potrebama, jer ni ja u tom uzrastu nisam volela da me neko “masira” dan i noć. Čitala sam u vašem magazinu intervju sa Radetom Šerbedžijom koji otprilike kaže da se u vaspitavanju dece trudi da im prenese koliko je važno da svakog dana zagrle život kao da sutra ne postoji. Smatrala bih uspehom ako bih to prenela svojoj kćerki.

Čime uspete da sebi ulepšate dan?

- Ako mogu nekome da pomognem, to me zaista ispuni radošću. Lekoviti razgovori i dosta smeha sa prijateljicama kad god stignem. Povremeno kafana uz malo vina i muziku. Pokloni bliskim osobama. Svakodnevno podsećanje, čak i kada mi krene nizbrdo, da ko ume da se raduje uvek ima čemu pomaže mi da sačuvam optimizam. I da sebi postavljam nove ciljeve, da bih imala u šta da gledam.

Intervju: Deana Đukić

Foto: Life Content