Marijana Mateus: Saveti pokojnog oca biće mi vodilja kroz budućnost || Hello Magazin!

Nad životom uvek vedre, pozitivne i optimistične modne kreatorke Marijane Mateus krajem 2014. godine nadvio se oblak neizmerne tuge. U sredu, 17. decembra, njen otac Boro Čolić preminuo je u bolnici u Novom Sadu. Ma koliko njegova bolest nagoveštavala fatalni ishod, Marijanu je vest o smrti oca prostrelila kao grom iz vedra neba, pa je prvi put posle mnogo godina tuga zamenila osmeh na njenom licu, po kome je prepoznatljiva.
- Tata je bio izuzetan čovek, umro je od moždanog udara u sedamdeset drugoj godini - smogla je snage Marijana da za „Hello!“ evocira uspomene na oca.
- To je bio drugi moždani udar koji je doživeo za sedam godina, ali njegove posledice, nažalost, nije preživeo - skrhana bolom kaže jedna od najuspešnijih domaćih modnih poslenica.
Njegovo stanje pogoršalo se sedam dana pred smrt, kada je doživeo drugi moždani udar za poslednjih sedam godina.
- Koliko god da sam znala za njegovu bolest, njegov odlazak me je šokirao - kaže Marijana, koja je u Srbiju doputovala u utorak uveče, a već sledećeg jutra zanemela je od šoka koji ju je obuzeo kada su joj javili da joj je otac preminuo.
Marijanin otac sahranjen je u Novom Sadu, a počast su mu odali brojni prijatelji i porodica sa dizajnerkom i njenim bratom na čelu, u čijem životu je tuga naprasno zamenila kratkotrajnu radost zbog slavlja koje je prethodnog vikenda održano u Londonu.
- Maltene sam pravo iz Londona, sa rođendana kćerke Dajane, došla na tatinu sahranu. Kada mu se stanje pogoršalo, prekinula sam boravak u Londonu, gde sam jedan dan provela i sa svojom drugaricom Anom Nikolić - sa suzama u očima govori bivša supruga nemačkog fudbalskog stručnjaka Lotara Mateusa, ali i zvanično najbogatijeg Srbina Miodraga Kostića, koji je sa njegovom i Marijaninom zajedničkom decom prisustvovao sahrani.
- Tata mi je ulivao životnu snagu. Ranije bih otišla iz Srbije, da mi se roditelji nisu razboleli. Sve vreme sam brinula o njima i trudila se da postupam odgovorno, prepustivši ih rukama najboljih lekara i moje divne dece - konstatuje Marijana, koja se najviše ponosi sinom Aleksandrom Kostićem, koji je poslednjih nedelja non-stop bio uz deku i baku, Marijaninu majku Dušanku, koja je takođe bolesna. Naime, ona je letos bila u bolnici u Subotici, posle čega se delimično opravila i krajem septembra prisustvovala proslavi kćerkinog rođendana u Beogradu. Za to vreme pogoršavalo se zdravstveno stanje Marijaninog oca, o kome je brinula sa jednakim požrtvovanjem.
- Najveća podrška i najsvetlija tačka u bolu koji je tata preživljavao pred smrt bio je moj sin Aleksandar, koji je najviše boravio uz moje roditelje i predano brinuo o njima - iskreno govori Marijana.
Dizajnerka je rođena u Vrbasu, u porodici Čolić. Udajom za vlasnika „MK grupe“ svoje devojačko prezime promenila je u Kostić, sve dok 2003. godine nije izgovorila sudbonosno „da“ Lotaru Mateusu. Njen životni put razvijao se postepeno, pre svega zbog odrastanja u patrijarhalnoj porodici, u kojoj njen otac nije olako želeo da je prepusti surovim uslovima opstanka u većim gradovima pod čija svetla je stigla u poznim tinejdžerskim danima, paralelno gradeći karijeru i uzbudljivi privatni život.
- Roditelji su mi usadili sigurnost, oduvek sam znala šta hoću, nisam se rukovodila tuđim mišljenjem, bila sam svoja i nikada za mene nije postojalo možda. Uvek sam bila predvodnik, imala sam ideje i išla sam ispred vremena u svakom pogledu. Otac je bio izuzetno strog i za ono vreme krut. Razumem ga sada, ali kad su deca mala, morate da prepoznate njihov karakter i da ih pustite da se tako razvijaju, ne treba ih sputavati, ne može se od živahne osobe napraviti mirna. Svojoj deci dopuštam da budu to što jesu. Deca ne treba da imaju sve, važno je da imaju ljubav - rekla je nedavno Marijana, opisujući period odrastanja posle čega su usledile studije pedagogije koje je uspešno okončala. Interesovanja su je, međutim, odvela u svet mode, u koji je prvo zakoračila kao manekenka, a potom i kao uspešna dizajnerka.
- Završila sam i nižu muzičku školu, bavila sam se sportom. Otac mi je bio ekonomista, a majka službenica. Kasnije su imali svoje zlatarske radnje, a ja sam vrlo mlada otišla od kuće. Znala sam da ne pripadam maloj sredini, majci je to bilo jasno i usmerila je oca na Novi Sad - objasnila je žena, čiji je optimizam prvi put poklekao pred životnim nedaćama.
- Dragi tata, nedostaješ mi već, a tek si danas otišao. Nedostaješ mi za svaki savet koji si mi upućivao. Nedostaje mi tvoja dobrota i tvoja ljubav koju si neizmerno davao svima nama. Bio si najdivniji, najveličanstveniji i najmiliji otac. Neutešna tvoja kćerka - dirljivim oproštajnim govorom Marijana Mateus oprostila se od oca, čije pouke će joj biti večna vodilja kroz budućnost.