Pedro Almodovar: Vratio sam se ženskom univerzumu (video) || Hello Magazin!

Film Pedra Almodovara „Hulieta“ (Julieta), premijerno prikazan na nedavno održanoj filmskoj reviji Cinemafest, od 10. novembra biće u redovnoj bioskopskoj distribuciji.

Ovim filmom Almodovar se vraća drami, posebno „ženskoj drami“ na kojoj nije radio od ostvarenja „Vrati se“ (Volver, 2006).

- Vratio sam se ženskom univerzumu. Skoro sve glumice u podeli su nove za mene, ranije sam radio samo sa Rosi de Palmom i Suzi Sančez. Jedan od rizika sa kojim sam se suočavao od početka bilo je korišćenje dve različite glumice za glavni lik. Adrijana Ugarte igra glavni lik od dvadeset pet do četrdeset godina, a Ema Suarez od četrdesete pa nadalje.

Ne verujem u efekat maske za starenje i mislim da je gotovo nemoguće da mlada žena od dvadesetak godina predstavlja nekog od pedeset. To nije stvar bora, smisao je mnogo dublji, potrebno je predstaviti vreme spolja i iznutra. Prihvatam to u pozorištu, ali sam odbacio u filmu. Sada sam srećan zbog takve odluke. Mislim da su se Adrijana Ugarte i Ema Suarez pridružile mom posebnom Olimpu rame uz rame sa Penelopom Kruz, Karmen Maurom, Viktorijom Abril, Marisom Paredes, Sesilijom Rot, mojim muzama - kaže Pedro Almodovar.

„Hulieta“ je dvadeseti Almodovarov igrani film. Inspiraciju za ovo ostvarenje autor je našao u tri kratke priče iz knjige „Bekstvo“ (Runaway, 2004) dobitnice Nobelove nagrade za književnost Alis Manro. Originalni scenario je napisan na engleskom jeziku i zamišljen da se snima u Kanadi, ali se Almodovar osetio nesigurnim da snima na mestima koje ne poznaje u potpunosti, na drugom jeziku, u priči za koju je osećao da bi bolje funkcionisala u Španiji.

- Započeo sam adaptaciju ovog scenarija još u vreme filma Koža u kojoj živim. Zamenio sam Vankuver sa Njujorkom, jer se osećam bliže Americi nego Kanadi. Obe zemlje imaju sličnu strukturu porodice. Deca rano napuštaju kuću, kada krenu na fakultet i mnogi od njih se udaljavaju od svojih porodica. Ta nezavisnost je emotivna i geografska.

U Španiji, porodični odnosi se nikada ne prekidaju, veza sa porodicom preživljava protok vremena, sa izuzecima, naravno. I ovde, takođe, postoje deca koja napuštaju dom i očevi ili majke koji napuštaju svoje porodice i nikada se ne vrate. Radio sam na nacrtu na španskom koristeći kratke priče, ali dao sam sebi slobodu u scenariju.

Uplašio sam se zbog promene jezika, kulture, podneblja. Vratio sam se scenariju posle dve godine i svideo mi se više nego što sam očekivao i pokušao sam ponovo da priču smestim u Španiju.

Španska verzija se sve više udaljavala od Alis Manro i morao sam da poletim sopstvenim krilima. Njene priče su i dalje osnova filma i poštovaoci Alis Manro treba da posmatraju ovaj film kao posvetu kanadskom piscu - dodaje Almodovar.