Džoni Dep: Kako smo zavoleli najvećeg holivudskog buntovnika || Hello Magazin!

Pre nekoliko godina Džoni Dep je iznenadio svet kada je rešio da se rastane od svoje velike ljubavi Vanese Paradis, s kojom ima dvoje dece, i najavio venčanje sa mnogo mlađom koleginicom Amber Hard, čiji je dotadašnji ljubavni život bio sve samo ne ozbiljan. Slavni glumac ovih dana prolazi kroz izuzetno težak period jer je ona podnela zahtev za razvod svega petnaest meseci posle venčanja. Zbog toga se našao na meti tabloida, koji su ga, zajedno sa Amber, optužili za porodično nasilje i stavili na stub srama.

Javnost je u ovom slučaju prilično podeljena. Poznato je da je Dep svojevremeno u naletu strasti i alkohola umeo da uništava hotelske sobe i bio lak na pesnicama, ali ga do sada bivše ljubavi nisu optuživale da je tu tešku narav i još težu ruku umeo da pokaže i na njima. S obzirom na reputaciju koja je dugo pratila popularnog glumca, Hardovoj nije bio problem da deo sveta ubedi u svoju priču. Međutim, nije se nadala da Džoni u svom timu ima veoma važne svedoke. U odbranu oca stala je sedamnaestogodišnja Lili Rouz, koju je dobio u vezi sa Vanesom Paradis, a i poznata francuska pevačica i glumica odlučila je drži stranu bivšeg emotivnog partnera.

No, ova priča je malo drugačija. Umesto bavljenja razvodom i optužbama na Džonijev račun, prisetićemo se kako smo i zbog čega zavoleli sjajnog glumca, omiljenog holivudskog mangupa i nekadašnjeg majstora za renoviranje hotelskih soba od čije su nepredvidive naravi dugo strepeli i producenti i obožavaoci.

- Holivud je najbolja profesija ako je posmatrate sa strane i konzumirate u malim količinama. Ne bih znao kako da se izborim s tim mestom ako bih bio primoran da u njemu provodim 24 časa dnevno – ovako je svojevremeno govorio Dep koji se zbog ljubavi prema Vanesi preselio u Pariz i zahvaljujući skladnom porodičnom životu zaboravio na poroke, a kritičarima i publici dokazao da ne postoji žanr u kojem ne može da se snađe.

Bizaran put, prepun svakakvih prepreka, ostao je iza njega. Kao tinejdžer bio je ubeđen da ne poseduje baš nikakvog talenata. Iako se još tada oprostio od ambicija i uključivanja u trku za slavom, koju i sada prezire, ipak je pokušao da stigne do rok zvezda, da bi mu danas od tog sna ostala samo – gitara. Na putešestviju od jednog do drugog grada zapetljao se u filmskim trakama, ali se, umesto u naslednika Roberta de Nira, nehotično pretvorio u novu tinejdžersku atrakciju. Prkoseći statusu idola s početka devedesetih, svesno se bacio u kinematografsko podzemlje da bi se, kadar po kadar, transformisao u najopasnijeg i najoriginalnijeg boema svoje generacije.

Rođen je kao Džon Kristofer Dep, 9. juna 1963. u Ovensbrou, samozvanoj svetskoj prestonici roštilja, u državi Kentaki. Depovim venama, pored irske i nemačke, teče i krv Čiroki Indijanaca. Probleme je počeo da pravi još u nižim razredima osnovne, posle velikog šoka koji je, kao sedmogodišnjak, doživeo kada mu je umro deda. Pošto je Džon stariji napokon dobio stalan posao, porodica se preselila na Floridu. Živeli su po motelima, selili se iz jednog mesta u drugo, što se nije pozitivno odražavalo na decu – starije sestre Debi i Kristi, i brata Denija, a najmanje na Džonija. Iako je bio radoznao dečak, s posebnim interesovanjem za događaje iz Drugog svetskog rata, nije bio u stanju da školu shvati ozbiljno. Izluđivao je nastavnike i društvo neuravnoteženim postupcima i divljim ponašanjem. U dvanaestoj je zapalio prvu cigaretu, pa nikog nije iznenadilo što je, ubrzo, prešao na degustaciju alkohola, lakših droga i – žena.

Ljubav prema muzici otkrio je još u rodnom Kentakiju, dok je slušao gospel na propovedima svog ujaka, sveštenika. Razuzdani i često nasilni tinejdžer bio je najsrećniji kada mu je majka poklonila gitaru. Kao i milioni klinaca pre njega, sam je skidao omiljene rok teme, a kasnije je počeo da svira u garažnim bendovima. Kao član pank grupe, u klubovima širom Floride zarađivao je 25 dolara za noć, no, pošto je bio maloletan, morao je u njih da ulazi kao nevidljivi čovek i napušta već u prvoj pauzi svirke. Tako je i srednju školu napustio u šesnaestoj godini, s nadom da će, jednog dana, postati veliko rokersko ime. U potrazi za svojih pet minuta, bend se preselio u Los Anđeles, gde su njegovi članovi, umesto na nastavku karijere, morali da rade na preživljavanju. Džoni je, na primer, prodavao olovke putem telefona, sve dok mu supruga, šminkerka Lori Elison, nije predložila da se mane ćoravog muzičkog posla i proba sa drugom vrstom umetnosti. Upoznala ga je sa Nikolasom Kejdžom, koji je bezvoljnog Depa poslao svom agentu. Ubrzo je, nimalo se ne nadajući pozitivnom ishodu, Džoni prošao na audiciji za čuveni Krejvenov "Strava u Ulici brestova", u kojem ga je, na kraju kratke uloge, pojeo krevet ubica.

Posle nekoliko rola u mladalačkim limunadama, gde ga je, uglavnom, trebalo tražiti uveličavajućim staklom, pojavio se u Oskarom nagrađenoj ratnoj drami "Vod", Olivera Stouna. Nizali su se filmski i muzički (ne)uspesi, sve dok ga nisu primetili kao policajca u seriji "21 jump street", u čiji studio je zbog njega stizalo preko deset hiljada pisama mesečno. Bila je to i preporuka za ulogu srcelomca u nekad popularnoj romansi "Cry baby". Džoni je slamao srca na filmu, ali i iza kamera, gde je brzinom svetlosti sklapao i raskidao veridbe, najpre sa zvezdom "Tvin Piksa" Šerilin Fen, a potom i sa Dženifer Grej, junakinjom "Prljavog plesa".

Raščupana kosa, lice od voska, ruke koje su se završavale sečivima – kao Edvard Makazoruki pokušavao je da umakne slici plačljivka iz susedstva i činio sve da bi zauvek sahranio pozornika Hensona iz "21. Ulice". Izražavajući se samo očima i nespretnim pokretima, brilijantni Makazoprsti potpuno je zasenio partnerku iz filma, Vinonu Rajder. Ponosno je, na svakom koraku, isticao tetovažu "Vinona zauvek", ali je, nekoliko godina kasnije, od velike ljubavi na njegovom ramenu ostalo samo – "vino zauvek".

Glumački par rastao se pored filmskih traka, koje su ih 1993. godine odvele suprotnim smerovima. Dep je uveliko bio jedan od najtraženijih glumaca mlađe generacije, dokazavši se basterkitonovskim karakterima u čudnim dramskim ostvarenjima poput drame "Šta muči Džilberta Grejpa". Ne zaboravimo i "Arizona dream", kada je sa Džerijem Luisom i Fej Danavej prevrtao američke pustinje, a sa Kusturicom prašio električnu gitaru usred Beograda. Prijateljstvo sa našim proslavljenim rediteljem često je branio batinama (setimo se slučaja od pre nekoliko godina u Kanu, kada kao da je jedva dočekao da sa Emirom štetu). I, dok je raslo poverenje u Depa kao prvoklasnog glumca, on je, neverovatno nesrećan, zamenu za Vinonu Rajder tražio u alkoholu i drogama. Doživotno ga je povredila smrt prijatelja i kolege Rivera Feniksa, kojeg je prekomerna upotreba narkotika zauvek uspavala ispred Džonijevog kluba u Los Anđelesu.

Po izlasku iz pritvora, u kojem se našao pošto je, pod dejstvom viskija, demolirao sobu u jednom njujorškom hotelu, Džoni je počeo burnu vezu sa supermodelom Kejt Mos i napravio seriju odličnih uloga. Saradnju s Timom Bartonom nastavio je radom na filmu "Ed Vud", a onda je usledio "Don Huan de Marko", u kojem ga je psihijatar Marlon Brando uveravao da se ludilo ponekad više isplati od razuma.

Četiri godine trajala je on-off romansa sa najmršavijom manekenkom, a onda je 1998. Dep upoznao Vanesu Paradis. Loše navike su prestale, stare ljubavi – zaboravljene, a glumac se preselio u Francusku, gde je konačno počeo da živi normalnim životom. Ipak, nastavio je da se obračunava sa paparacima, ne više zato što su hvatali njega u najgorem izdanju, već da bi zaštitio privatnost svoje kćerke Lili Rouz i sina Džeka.

Popularni Dep možda bi malo kome bio toliko zanimljiv da je prihvatio uloge u "Brzini", koja je proslavila Kijanu Rivsa, "Legendi o jeseni" koja je na kraju pripala Bredu Pitu, ili da je, umesto Toma Kruza, prestravljivao okolinu kao Lestat iz "Intervjua sa vampirom". Umesto akcionih heroja birao je realnije, ponekad još čudnije karaktere. Bio je, na primer, prodavac retkih knjiga u satanističkom trileru Romana Polanskog "Deveta kapija", detektiv Krejn koji se našao na tragu Bezglavom konjaniku u još jednom Bartonovom ostvarenju, a krajem 2000. već je mešao "Čokoladu", lepu priču kojoj je malo nedostajalo da se okiti gomilom Oskara. A onda se, na izvesno vreme, Džoni Dep izgubio Holivudu iz vida.

Vratio se potpuno neočekivano, s jednom od retkih gusarskih avantura novije produkcije. U blokbasteru "Pirati sa Kariba" bio je glavna zvezda – ne toliko zbog svog imena i renomea, koliko zbog vanredno dobre uloge luckastog gusara, kojem kao da je uzor bio Kit Ričards. Čak se, posle tolikih godina i nominacija za najprestižnije nagrade, i kritika složila s konstatacijom da je Džoni savršeno ubedljiv i kao komičar i kao karakterni glumac, koji je, napokon, predložen i za Oskara. Posle kapetana Džeka Sparoua usledio je niz neobičnih uloga – Ludi Šeširdžija u ekranizaciji "Alise u Zemlji čuda", pakleni berberin Svini Tod, indijanac Tonto iz duhovitog vesterna "Usamljeni rendžer", a poslednjih meseci bio je gotovo neprepoznatljiv na raznim događajima zbog angažmana u filmovima "Crna misa" i petom nastavku „Pirata“.

Kreativni razbojnik, koji je jednom prilikom američku kulturu nazvao totalnom propašću, ima zvezdu na holivudskom Bulevaru slavnih i, uprkos tome što je u nekoliko navrata mogao da otme Oskara i Zlatne globuse, dobio je samo francuskog Cezara. Za razliku od svojih kolega, šarmantni Džoni ne poseduje flotu privatnih aviona i skupe jahte, jer ima potpuno drugačije shvatanje reči hedonizam. Iako bi razvod od Amber Hard mogao da mu ugrozi karijeru zbog neproverenih tvrdnji mlade zvezde, Dep i dalje ima armiju obožavalaca širom sveta koji ga s razlogom smatraju jednim od najboljih i najvećih glumaca našeg doba.