Gafovi koji su obeležili istoriju Kanskog festivala || Hello Magazin!

Džulija Roberts nije prva, a verovatno ni poslednja koja je napravila gaf nasred crvenog tepiha na Kroazeti i prekršila nepisana pravila čuvenog filmskog festivala koji se ove godine u Kanu održava šezdeset deveti put. "Zgodna žena" bila je zanosna, kao i uvek, ali je zaboravila da obuje cipele.

To, svakako, nije bilo slučajno, a svetski mediji nagađali su da je odluka holivudske dive da se pojavi bosih nogu u vezi sa prošlogodišnjim incidentom kada grupi žena nije bio dozvoljen ulazak na premijeru jer nisu nosile cipele sa štiklama, koje se u Kanu podrazumevaju.

Osim vrhunskim ostvarenjima, prestižni skup na francuskoj rivijeri svakog maja obiluje raznim skandalima. No, izgleda da su i oni odavno postali deo tradicije koji, s jedne strane, organizatori na sve načine pokušavaju da izbegnu kako bi održali nivo manifestacije koja po umetničkoj vrednosti nadilazi dodelu Oskara, dok su s druge, komercijalne strane, vrlo svesni da je svaka reklama dobra.

U zlatno doba Holivuda, a i evropske kinematografije, slavni reditelji i glumci imali su običaj da intervjue daju u kafićima, na plažama ili hotelskim balkonima s pogledom na more. Na festivalu održanom 1954. godine pojavila se tada velika francuska zvezda Simon Silva. Budući da su i ona i njen filmski partner Robert Mičam prethodno popili koju čašicu više, Simon je odlučila da skine gornji deo kupaćeg kostima i da se slika s rukama na grudima. Fotografija je sutradan bila na svim naslovnim stranama tad još prilično konzervativnog sveta. Nema potrebe objašnjavati kolike razmere je dostigao skandal. Mičama su odmah pozvali da se vrati u Sjedinjene Države, dok je Silva, koja je preminula ne dočekavši trideseti rođendan, utabala stazu koju će kasnije slediti mnoge starlete. Tada je, u stvari, planeta i čula za Kroazetu, "novo mesto razvrata i nemorala", a zvezde i fotografi počeli su da hrle na jug Francuske.

Krajem pedesetih i početkom šezdesetih prošlog veka najžešće bitke za Zlatnu palmu vodili su italijanski majstori kinematografije Federiko Felini i Mikelanđelo Antonioni. Cela filmska ekipa Antonionijeve "Avanture" bila je 1960. "pozdravljena" bujicom uvreda i paradajzom, dok je iste godine Felinijev čuveni "Sladak život" izazvao žustre polemike i bes katoličke crkve koja je pretila da će izopštiti vernike koji budu išli da gledaju bujni dekolte Anite Ekberg.

Bilo je režisera koji su se usred premijera svojih filmova peli na pozornice i spuštali zavese u znak solidarnosti sa radnicima u štrajku. Dešavalo se da razularena masa napadne neke od protagonista jer im se nisu dopale njihove uloge. Duga je i lista filmova koji su toliko obilovali nasiljem, čak i pornografskim scenama, da publika nije mogla da izdrži do kraja projekcije. Ekscesi, izlivi strasti, psovke, uvrede i razni ispadi postali su inventar Kanskog festivala.

I šetnja crvenim tepihom ume da bude stresno iskustvo. Sofi Marso je to osetila na svojoj koži, kada joj je u jednom trenutku skliznula bretela na haljini i otkrila grudi pred gomilom fotoreportera. Francuska diva nije stigla da reaguje pre sevanja bliceva, pa su provokativne slike istog časa obišle svet, oduševivši pripadnike jačeg pola, ali ne i jadnu Sofi.

Ne smemo zaboraviti ni Džonija Depa, koji je ne tako davno imao neslavnu reputaciju uništitelja hotelskih soba, posebno dok se zabavljao sa još jednim skandal majstorom, supermodelom Kejt Mos. Pamti se i tuča u kojoj je učestvovao sa prijateljem Emirom Kusturicom nakon što je njegovo "Podzemlje" osvojilo Zlatnu palmu. Dep i Kusta tada su branili jednu učesnicu festivala od uvreda koje su joj upućivali neki nevaspitani posetioci.