Odri Hepbern, misionarka ljubavi

Najgracioznija zvezda zlatnog doba Holivuda, oličenje prefinjenosti i stila najviše klase koji se, i nakon više od pola veka, sa jednakim oduševljenjem citiraju u svim modnim magazinima, rano detinjstvo provela je kao princeza, kraj Drugog svetskog rata dočekala je gladna i bolesna, a drugi deo svog života posvetila borbi za spas čovečanstva.

- Najviše me plaše i bole ljudske patnje. Za vreme nemačke okupacije videla sam toliko ružnih stvari, a ti košmari me i danas bude iz sna - govorila je, putujući i prikupljajući donacije za nesrećnu decu sveta, u svojoj misiji ambasadorke dobre volje Unicefa. Izgladnelim mališanima u Somaliji, Etiopiji i drugim siromašnim mestima planete donosila je hranu, osiguravala medicinsku pomoć, obrazovanje i nadu da postoji bolje sutra. I da se njen lik nikada nije pojavio na filmskom platnu i osvojio srca miliona ljudi na svim meridijanima, Odri Hepbern bila bi upamćena po humanosti i dobroti koje je nesebično širila oko sebe.

Eda Ketlin van Hemstra Hepbern Raston rođena je 4. maja 1929. u Briselu, kao jedino dete holandske baronice Ele i Džozefa, direktora banke u glavnom gradu Belgije, poreklom Irca. Budući da je, po majčinoj liniji, bila u direktnom srodstvu s holandskom kraljevskom porodicom, slavna glumica je u ranom detinjstvu živela poput male princeze, okružena pažnjom, dadiljama i poslugom. Nije primećivala da su i inače loš brak njenih roditelja dodatno potresali očev alkoholizam i izražene simpatije prema nacistima, kojima je čak donirao deo nasledstva svoje imućne supruge. Naposletku je napustio ženu i šestogodišnju kćerku, koje se nikada nisu oporavile od tog šoka. Najtraumatičniji doživljaj u životu, kako ga je kasnije opisala, učinio je Odri veoma nesigurnom i ranjivom, zbog čega je do poslednjeg dana strahovala da će je ostaviti osobe koje najviše voli.

Kako bi je izvukla iz školjke u koju se sakrila, majka je poslala u prestižni londonski internat, gde je pohađala časove baleta. Kada je Engleska objavila rat Nemačkoj, baronica Van Hemstra uplašila se opasnosti kojoj bi porodica mogla biti izložena. Vratila je devojčicu u Holandiju i odvela u Arnhem, računajući da će, u tom mestašcu na samoj granici, Nemci poštovati neutralnost svojih prvih suseda. Ali, umesto sigurnosti, dočekale su ih ratne strahote. Svu imovinu Hepbernovih konfiskovala je fašistička vlast zbog sumnje da u sebi imaju i jevrejske krvi. Odri se, tog puta, pokazala razboritijom od majke - skupljala je dobrotvorne priloge za pokret otpora i u baletankama prenosila tajne poruke. Krajem rata, povlačeći se pred saveznicima, Nemci su kupili ljude sa ulica i odvodili ih na prinudni rad. U jednoj takvoj raciji, na udaru Gestapoa našla se i Odri. Samo zahvaljujući ludoj hrabrosti uspela je da se iskrade iz grupe nesrećnika, zbog čega je bila prinuđena da se, narednih mesec dana, s majkom skriva u podrumu punom miševa. Kasnije je pričala kako je, ne bi li pobedila glad, iz zemlje iskopavala lukovice lala, jela ih i pokušavala da od trave napravi hleb. Glumičin organizam nikada se nije oporavio od loše ishrane i gladi koju je trpela gotovo cele decenije. Tako su čuvenu liniju Živanšijeve muze i filmske dive oblikovali balet i gladovanje tokom nacizma u Holandiji.

Kada je postala slavna, Odri je odbila naslovnu ulogu u ekranizaciji potresnog "Dnevnika Ane Frank", jer se plašila da bi snimanje na površinu izvuklo previše strašnih uspomena. Prizora javnih smaknuća i Jevreja u kamionima, kojima su transportovani u logore smrti, što ih je kao dete videla, ni po koju cenu nije želela da se priseća i pred kamerama. Dana kada je napunila 16 godina Odri, teška samo 45 kilograma i bolesna od hepatitisa, dobila je, kako je rekla, najlepši rođendanski poklon - oslobođena je njena domovina. Sa majkom se preselila u Amsterdam, potom u Englesku, gde je dobila stipendiju za čuvenu baletsku školu, ali je ubrzo morala da je napusti zbog neuhranjenosti, visine i godina nevežbanja. Iako se kretala gracioznije od ijedne druge studentkinje, znala je da zauvek napušta svoj san - da jednog dana postane druga Ana Pavlova.

Osećaj poraza ubrzo je, po ko zna koji put, zamenila odlukom da nikad ne poklekne. Nastavila je da pleše, ali - u kabareima Vest Enda, na foto setovima, dok se motala po filmskim studijima koji su joj, krajem četrdesetih, nudili sitne uloge... Otprilike u isto vreme na videlo je isplivala prirodna elegancija sramežljive devojke i urođeni smisao za odevanje, koji će, do današnjeg dana, ostati upamćen kao Odri stil. Koleginice su umele da kažu: Imala je jednu suknju, jednu bluzu, jedan par cipela, beretku i 14 šalova, a to što je s njima iz nedelje u nedelju znala da postigne, bilo je, blago rečeno, neverovatno! Iako reditelje nije očaravala glumom, privlačila ih je krhkom pojavom, umilnim licem sa krupnim, izražajnim očima i aristokratskom prefinjenošću koja je izbijala iz svakog njenog pokreta. Upravo su ti atributi bili zaslužni za ulogu u predstavi Điđi, postavljenoj na Brodveju, koja je tada 22-godišnju Odri lansirala na put slave. U Njujorku je oduševila publiku uprkos mlakim kritikama za Điđi. Producenti, koju su neposredno pred premijeru hteli da je zamene, bili su, naprosto, oduševljeni njenom spontanošću.

Nakon brodvejskog uspeha, o kojem se dugo pričalo u američkoj metropoli, za Odri se zainteresovao i slavni reditelj Vilijem Vajler. Po završetku pozorišne sezone, tad još uvek mlada londonska nada pridružila se Gregoriju Peku u večnom gradu, gde se snimao "Praznik u Rimu". Vajleru se Odri već na prvi pogled učinila najprikladnijom za ulogu princeze Ane, koja se, bežeći od protokolarnih obaveza, išunjala na uske rimske ulice i doživela pustolovinu za pamćenje. Svet se preko noći zaljubio u holivudski klasik, ali i u senzibilnu devojku uplašenog pogleda, bez kojeg bi istorija kinematografije bila siromašnija za mnogo crtica.

Čim je Odri stigla u grad, svi su poželeli da smršaju bar deset kilograma! - prisećaju se saradnici iz Los Anđelesa u koji se glumica doselila pošto su, posle Praznika u Rimu, u njen život ušla tri važna muškarca. Prvi je bio Oskar, koji je 1953. osvojila za prvu glavnu ulogu u karijeri, drugi Gregori Pek, tada već velika zvezda i njen prijatelj do smrti, a treći - Salvatore Feragamo, čije je cipele otrkila tokom krstarenja po rimskim prodavnicama u pauzama snimanja. I njemu je ostala verna do kraja, a u njenu čast jedan od najpopularnijih modela Feragamovih baletanki nosi ime Odri.

Prestižna nagrada donela joj je bezbroj novih poslovnih ponuda, među njima i onu Bilija Vajldera za romantičnu komediju "Sabrina", gde su joj partneri bili Hemfri Bogart i Vilijem Holden. Pre snimanja poslali su je u Pariz da sama izabere garderobu. Slučajno je ušla u butik mladog Ibera de Živanšija. Čuvši prezime Hepbern, odmah je dojurio misleći da je reč o slavnoj Ketrin, ali, u salonu je stajala neka nepoznata mršavica u kapri pantalonama i sa gondolijerskim šeširom. Izvinivši joj se i ne krijući razočarenje, savetovao je Odri da sama odabere šta joj se sviđa. Ipak, krajičkom oka je bolje osmotrio svoju klijentkinju i, nakon nekoliko minuta, prišao joj je i ponudio pomoć. Jednostavna šik odeća koju je kreirao za Sabrinu postala je pravi modni hit, a glumica i čuveni dizajner - prijatelji do kraja života. Jednom prilikom, na primedbu da Živanšiju ne bi trebalo da plaća odeću jer za njega ne bismo ni čuli da nije bilo nje, odgovorila je: I on plaća ulaznice za bioskop kad gleda moje filmove.

Dok je platinasta Merlinka bez prekida dobijala bodove za fino popunjeni dekolte, dok je vatrena Ava Gardner raspaljivala maštu svojom raskoši pod vrelim afričkim suncem i mesecom, jedna krhka devojka uveravala je svet da su gracioznost i elegancija podjednako privlačni i mogući čak i kada je izvlačite iz kreveta u gluvo doba noći. Odri, kao eskort devojka koja je, jednog jutra 1961, doručkovala u čuvenom restoranu sa specijalitetima od dijamanata i ostalim dragim kamenjem, sa svojim nestašlucima i gotovo dečačkim telom izgledala je čarobno i kada je pila i plesala, ili odlazila u krevet sa sve maskarom, nudeći novi ideal naivne ženstvenosti Iako su dame tog vremena dobro znale da će malo koja izgledati neodoljivo čak i sa onom plavom maskom za spavanje, "Doručak kod Tifanija", uz nezaboravne note Henrija Mansinija, naučio ih je da je stil kvalitet koji dolazi direktno iz duše i s kojim se rađate, bez obzira na to da li ručate na trotoaru ili se u spavaćici iskradate kroz prozor.

Iako filmografija Odri Hepbern, sa opusom od tridesetak ostvarenja, ne spada u velike, slavna glumica bila je nominovana za Oskara još četiri puta: 1954. za "Sabrinu", 1959. za "Priču o opatici", 1961. za večni "Doručak kod Tifanija", i 1967. za ulogu slepe žene koju maltretiraju krijumčari droge u dramatičnom ostvarenju "Sama u tami". Pomena su, svakako, vredni i "Rat i mir", "Šarada", "My fair lady" u kojem je briljirala kao siromašna ulična prodavačica cveća. Čim je, već s prvim uspesima, rešila egzistencijalna pitanja, Odri je počela ozbiljno da razmišlja o mirnoj porodičnoj luci. Na londonskoj premijeri po svemu sudbonosnog Praznika u Rimu, zaljubila se u dvanaest godina starijeg kolegu Mela Ferera, za kojeg se, uprkos protivljenju majke, udala u leto 1954. Brak joj je, posle nekoliko pobačaja i velikih depresija, doneo toliko željeno dete, ali - ne i sreću. Svaka nova nominacija za Oskara produbljivala je jaz između Odri i Mela, povećavajući njegovu ljubomoru. Razveli su se 1967. Ono što je tražila nije pronašla ni u braku sa italijanskim psihijatrom Andreom Dotijem, jer se i ta kratkotrajna idila raspala zbog njegovih čestih afera.

Polovinom sedamdesetih Odri se već gotovo sasvim povukla iz sveta filma. Poslednji put pojavila se na velikom ekranu u Spilbergovom ostvarenju "Uvek", da bi se, nakon toga, potpuno posvetila najvažnijoj ulozi svog života, postavši ambasadorka dobre volje pri Unicefu. Posećivala je zemlje u kojima su glad i siromaštvo prekidali mnoga detinjstva. Mališanima iznurenim glađu spašavala je živote i sama se sećajući svojih ranih godina i ratnih vremena: Kako starite, shvatate da imate dve ruke - jednu da biste pomogli sebi, a drugu da je pružite drugima. Posle posete Somaliji svratila je u Kaliforniju, kod sina Šona. Zbog iznenadnih bolova u stomaku otišla je u bolnicu sa uverenjem da je u Africi pokupila neku lakšu infekciju. No, pregledi su otkrili rak, a prognoze su bile više nego loše. Nakon operacije doktori su joj davali još tri meseca života. Nije imala toliko vremena... Odri Hepbern umrla je u snu, 20 januara 1973, godine. Tog dana na svim Tifanijevim buticima osvanuli su njeni posteri sa porukom - stihom iz glavne muzičke teme nezaboravnog filma: "Odri, Our Huckleberry Friend", a Liz Tejlor je tiho rekla: Sada bog na nebu pored sebe ima najlepšeg anđela.

 

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +