Ela Ficdžerald: Prva dama džeza || Hello Magazin!

Holivudska diva Merilin Monro bila je jedan od prvih slavnih boraca za ljudska prava, a svojevremeno je svojim imenom i čašću branila i neprikosnovenu kraljicu džez muzike.

Naime, pedesetih godina prošlog veka Eli Ficdžerald nije bilo dozvoljeno da nastupa u tada najpoznatijem losanđeleskom noćnom klubu „Mokambo“, naravno zbog boje kože.

Međutim, Merilin je bila njen veliki obožavalac. Kada je čula da joj je zabranjeno da peva, pozvala je vlasnika kluba i obećala mu da će, ako angažuje Elu, i ona dolaziti svake večeri da je sluša. A pojavljivanje Merilin Monro podrazumevalo je neverovatnu medijsku pažnju.

Uskoro je džez legenda počela da nastupa u „Mokambu“, a Merlinka je održala obećanje i svake večeri sedela za stolom ispred bine.

- Posle tog angažmana više nisam morala da pevam u malim klubovima. Merilin je bila neobična žena. Uvek ispred svog vremena. Nažalost, nikad nije bila svesna toga – izjavila je Ela jednom prilikom.

A prva dama džeza danas bi slavila devedeset deveti rođendan. Sa vokalnim rasponom od tri oktave posedovala je neverovatnu čistoću tona, osećaj za ritam, sugestivno izražavanje i velike mogućnosti improvizacije.

Smatra se jednim od najboljih interpretatora “Grejt Ameriken Songbuka”. Tokom karijere koja je trajala skoro šest decenija osvojila je čak četrnaest Gremija, a nagrađena je, između ostalog, Nacionalnom medaljom umetnosti, Predsedničkim ordenom slobode i priznanjem za životno delo.

Od univerziteta Jejl dobila je i zvanje počasnog doktora muzike, iako nikad nije naučila note. Večna ikona džeza koja nije imala konkurenciju našla se i na listi slavnih žena koje su menjale svet.

Rođena je 25. aprila 1917. godine u Njuportu, država Virdžinija, u siromašnoj porodici. No, imovinsko stanje i velika ekonomska kriza nisu uspeli da unište maštu devojčice zlatnog glasa koja je maštala o tome da postane pevačica. Kao tinejdžerka učestvovala je na takmičenju amatera u čuvenom “Apolo teatru” u Harlemu, gde je osvojila prvu nagradu.

Iako je na sceni delovala uplašeno, pevala je sigurno, bez drhtaja u glasu. Onima koji su je gledali bilo je jasno da je rođena velika zvezda.

Već sa sedamnaest godina postala je vokalna solistkinja orkestra “Čik Veb”, s kojim je snimila mnoge poznate numere.

U solo vode zaplovila je 1941. godine, sa svingom i bi-bopom. Ubrzo je postala kraljica skata, a poigravala se sa i sambom, gospelom i ostalim muzičkim pravcima. I u svakom je bila – savršena. Zahvaljujući izražajnom pevanju i čistom glasu, veliki kompozitori poput Džordža Geršvina, Kola Portera i Djuka Elingtona želeli su da pišu upravo za nju. Ostvarila je i sjajnu saradnju sa legendarnim Luisom Armstrongom, a pevala je i sa Net King Kolom i Frenkom Sinatrom.

Njen život bio je prilično težak, prepun uspona i padova. Uprkos tome, uspela je da ni iz čega stvori sve, postavši sinonim za ono što podrazumeva američki san. Obožavala je muziku i bila je neumorna. Na samo jednom koncertu umela je da otpeva i više od trideset pesama.

U privatnom životu Ela je bila jednostavna žena iz naroda. Veći deo zarade poklanjala je sirotištima kako bi pomogla napuštenim mališanima. Udavala se tri puta i imala jedno usvojeno dete. Umrla je u junu 1996. godine.