Kraljica Elizabeta: Jubilarni rođendan neuništive dame || Hello Magazin!

Kada ste kraljica, pa još britanska, onda vam nije dovoljan samo jedan rođendan. Tako se u čast Elizabete Druge svake godine organizuju dva slavlja. Iako je svet ugledala 21. aprila, za zvaničnu proslavu je rezervisana jedna od junskih subota, a za taj protokol krive su čuvene vremenske (ne)prilike na Ostrvu.

Tradicija letnjih rođendanskih smotri počela je još polovinom osamnaestog veka u vreme kralja Džordža, koji je rođen usred novembra. Pošto nisu želeli da se gosti prehlade, njegovi roditelji su odlučili da slavlje naprave u vrtu rezidencije kada to dozvole vremenski uslovi.

Dakle, na leto. I tako je ostalo do danas. Svoj pravi rođendan Elizabeta slavi privatno, u krugu porodice, dok javnu zabavu po pravilu najavljuju združeni odjeci topova iz Tauera i Hajd parka.

I dok se kraljica sprema za jubilarnu devedesetu ceremoniju, Britanija s nestrpljenjem očekuje premijeru filma o njenom životu. Dokumentarac "Our Queen at Ninety" otvara prozor u intimni svet kraljevske porodice i najdugovečnijeg britanskog vladara. Između ostalih, o Elizabeti govore sin Čarls, unuk Vilijam i vojvotkinja Kejt Midlton, koja ju je opisala kao veoma velikodušnu i pragmatičnu ženu, tihu inspiraciju i podršku.

Princ Vilijam napomenuo je da je pravo čudo što se na prestolu održala svih ovih decenija, hrabro se noseći sa najrazlitijim izazovima.

Još pre nego što je došla na svet, 21. aprila 1926. godine, njen život bio je detaljno i pažljivo isplaniran. Kraljica se tokom proteklih šest i po decenija koliko već nosi krunu pokoravala odlukama koje su pred nju stavljale državničke dužnosti, poštujući sva pravila i stavljalajući svoje Ujedinjeno Kraljevstvo iznad svega.

Toliko da se posle povratka sa višemesečnih turneja uvek prvo pozdravljala s ministrima i članovima dvora, pa bi tek onda, onako ovlaš u kosu, poljubila svoju decu koja su gotovo i zaboravila kako im majka izgleda. Elizabeta je pre svega monarh: Oh, dragi, ne! Nije još tvoj red, rekla je jednom prilikom tužnom malom princu Čarlsu, najstarijem sinu, kada je ispružio ruke da je zagrli.

Iako već u dubokoj starosti, ona je ličnost kojoj se podanici dive, koju poštuju i koje se, vrlo verovatno, u dubini duše plaše kao neke stroge učiteljice pred kojom osećaju nelagodnost, kao da su večito za nešto krivi. Upravo je ova naizgled krhka žena poslednji pravi, punokrvni, staromodni evropski vladar. Jednoga dana, kad više ne bude živa, kraljevstvo će se sigurno promeniti, modernizovati ili možda zauvek nestati.

No, dok je Elizabeta Druga u Bakingemskoj palati, niko se ne usuđuje da o tome ozbiljnije govori. Autoritet i mudrost odredili su je za večnog čuvara države i nikad je niko nije smatrao slabijom samo zato što je žena. Pokazala je u mnogim važnim situacijama, posebno u vreme Drugog svetskog rata, da je iznad svih predrasuda, da je odlučna i neustrašiva. Teško je bilo živeti u senci takve majke, takve supruge. Međutim, upravo snažne porodične spone čine stub britanske monarhije, jer je uspela da se održi uprkos vremenu i brojnim problemima koji su pratili dinastiju Vindzorovih.

Sledeće godine Elizabeta i njen suprug, vojvoda Filip od Edinburga, proslaviće sedamdeset godina braka. Kraljica je rodila četvoro dece, osigurala je monarhiji naslednika, čak i praunuke, bila je svedok i aktivni učesnik u velikoj transformaciji svetskog sistema uporno branivši svoju krunu i ne odstupajući ni kad je bilo najteže, naročito u trenucima kada su joj podanici uskratili podršku jer je zadržala krutu pozu nakon pogibije bivše snahe, princeze Dajane.

Ali, kada je bila mlada, kraljicu nije bilo teško zavoleti. Kažu da je bila zgodna, zabavna i vesela. Sitna, ali čvrste figure i stava. Imala je puno interesovanja, žudela je za umetnošću, razgovarala o svim temama i plenila pažnju gde god bi se pojavila. Sve je bilo podređeno funkciji buduće kraljice, osim izbora muža. Tu je Elizabeta Druga birala sama, onoga koga je želela svim srcem i koji je njena jedina prava, životna ljubav.

Brak koji traje već skoro sedam decenija u početku nisu svi odobravali jer je vojvoda Filip, sin grčkog princa Androsa i nemačke princeze, njen dalji rođak. Tog dana kad su se venčali, za Elizabetu se ništa nije promenilo. Ali Filipu se promenio čitav život. Venčanje u poratnoj Engleskoj, razrušenoj i osiromašenoj, bilo je drugačije od današnjih.

Ceremoniji u Vestminsterskoj opatiji prisustvovalo je blizu dve hiljade gostiju, dok je radijski prenos slušalo više od 200 miliona ljudi širom planete. Filip je tada dobio titulu vojvode i potpuno se pokorio Elizabetinoj javnoj dominaciji. I njihov brak je, kao i svaki drugi, imao uspone i padove, no uspeli su da ga sačuvaju.

Elizabeta je oduvek bila svesna da je neočekivanom igrom sudbine dobila šansu da vodi državu. Da očev brat nije abdicirao zbog ljubavi prema Volis Simpson, bila bi samo jedna od dokonih princeza čiji život protiče u humanitarnim aktivnostima i lagodnoj svakodnevnici.

Ali, ona je bila poslušna i odana, spremna na odricanja radi višeg cilja i razloga većeg od nje same – činjenice da će jednog dana voditi kraljevstvo. Period uzleta Britanije posle Drugog svetskog rata s razlogom je nazvan novom elizabetanskom erom. Svog obožavanog oca nije nikada izneverila, a Bakingemska palata danima je slavila kad je rodila sina.

Stroga, ali pravedna. Želela je da bude upravo takva vladarka,još od dana kad joj je suprug, tog februara 1952. godine tokom puta po Africi, dok je u safari odeći snimala kamerom divlje životinje, rekao da je kralj Džordž Šesti umro. Nije zaplakala, samo je prebledela. Postala je kraljica dva i po meseca pre svog dvadeset šestog rođendana, ali je od prvog trenutka, od svečanog krunisanja koje je bilo jedan od događaja decenije, pa i prošlog veka, pokazala da je čvrste ruke i mekog srca.

Iako je u javnosti bila čelična i ozbiljna jer je tako nalagao protokol, iako je često zanemarivala decu zbog državničkih obaveza, iako se nije baš uvek slagala sa njihovim izborima bračnih partnera. Čini se da je najsrećnija bila na venčanju svog unuka Vilijama, budućeg naslednika krune, i da, poput svih ostalih baka ovog sveta, uživa u igri sa praunucima Šarlotom i Džordžom.

Mali princ već je svojoj prabaki dao i simpatičan nadimak – zove je Gan Gan. Besprekornog ponašanja i manira, poznata po savršeno krojenim haljinama živih boja i upadljivim šeširima, kraljica iza dveri svoje palate živi životom koji je nepoznanica za većinu njenih podanika.

Dan stupanja na tron kraljica obično obeležava privatno i ne tako veselo, jer je to i datum smrti njenog oca. Međutim, za jubilarni rođendan Britanija joj sprema veliko slavlje i niz manifestacija, koje će se, kako protokol nalaže, uglavnom odvijati u junu. Nema sumnje da će i u tim trenucima biti uzdržana i dostojanstvena.

Bez obzira na nedodirljivi stav, Elizabeti Drugoj po harizmi i dugoj vladavini nije ravan nijedan evropski monarh našeg doba. To je žena koja u svakom slučaju fascinira, o kojoj su snimani filmovi, pisane knjige i pesme, ali do suštine njene ličnosti još niko nije uspeo da stigne.