Zašto je Džulija Roberts večna "zgodna žena"

Raskošna je riznica njenih filmskih bisera, a sve što bi dotakla pretvarala je u zlato. Bila je, dobro se sećamo, ona zgodna prostitutka, koja je posle samo jedne noći postala princeza iz najpopularnije moderne bajke za odrasle. Bila je i kapriciozna odbegla mlada, pa uporni borac za prava žena, pa maltretirana supruga, neuravnotežena novinarka, verna sluškinja strašnog gospodara, Zvončica, odlučna studentkinja medicine, istoričarka umetnosti, gubitnica na venčanju čoveka svog života, kidnapovana verenica, slučajna žrtva skeptičnog taksiste, razmažena diva... Ni njenom stvarnom životu nije nedostajalo uzbuđenja i holivudskih obrta.

Posle burnih i kratkih veza umela je da otkaže venčanje pred samim oltarom, a nakon nebrojenih žurki, zalivenih litrima alkohola, dešavalo joj se da jedva pronađe put do kuće. Usput je rasturila i nekoliko brakova, posvađala se sa ostatkom porodice, nehotice se potrudila da javnost njene ljubavne ludorije prati pomnije nego latino sapunice, odbijala uloge koje su neke druge koleginice vinule u zvezde, a za jednu od najboljih konačno osvojila Oskara. Za prvi film koji je snimila, sad već davne 1988. godine, dobila je pedeset hiljada dolara. Dve decenije kasnije, Džulija Roberts vredela je pet stotina puta više, postavši najbolje plaćena žena u istoriji kinematografije.

Glumica neodoljivog osmeha u tinejdžerskim godinama je nosila debele naočare i protezu, kako bi smanjila razmak između zuba poređanih iza čudnih, velikih usana, zbog kojih su joj se vršnjaci uglavnom rugali. Da su samo mogli da predvide budućnost... Mada, nije mogla ni ona. Bila je prava štreberka, sigurna da će jednog dana postati veterinarka. Umislila je da je u nju ušao duh doktora Dulitla, uveravajući okolinu kako može da komunicira sa životinjama. Ipak, kada su joj do ruku došli prvi tekstovi za školske predstave, odustala je od nauke, a svet je nekoliko godina kasnije dobio novu heroinu, prirodnu i nadasve spontanu zvezdu koja je postala pravo oličenje nečeg što se u bukvalnom prevodu naziva američka draga. Međutim, zgodna žena iz Džordžije odavno je postala miljenica celog sveta, kojem je toliko ušla pod kožu da joj više niko ne zamera zbog, na primer, raščupane kose i iscepane haljine nasred Rodeo Drajva ili dlaka ispod ruke koje slučajno pokaže na nekoj gala večeri.

S obzirom na njenu pojavu i prirodnost kojom osvaja, producenti su joj nedavno predložili ulogu u kakvoj se nikad nije našla, ali joj, upravo zbog obe noge na zemlji i širokog, najljudskijeg osmeha, savršeno pristaje. Sa velikim oduševljenjem pozajmila je glas nikom drugom do Majci Prirodi u jednom kratkom filmu koji predstavlja indirektnu opomenu čovečanstvu.

- Neki me zovu Priroda. Za druge sam Majka Priroda. Ovde sam već eonima, preko četiri i po milijarde godina, dvadeset dve hiljade puta duže od vas. Ne mogu baš da kažem da su mi potrebni ljudi... Ali, ljudima sam potrebna ja. Da, vaša budućnost zavisi od mene. Jer, kada ja napredujem, napredujete i vi. Kada sam ja slaba, vi slabite još više. Hranila sam vrste mnogo veće od vaše. Moji su okeani i zemlja, moji su potoci i šume. Sve to vam pruža neverovatne poklone, ali može lako da vas napusti ako zaslužite. Ne interesuje kakve ste živote izabrali. Vaši postupci određuju vašu sudbinu, a ne moju. Ja sam Priroda. I nastaviću dalje, spremna da se još više razvijam. Da li ste i vi spremni za to? – govori četrdesetosmogodišnja glumica u ulozi Prirode, koju i sama izuzetno poštuje, a trudi se da ljubav prema svetu oko nas i svest o nužnosti zaštite ekosistema prenese i na svoju decu.

- Često mi se čini da namerno uništavamo naš jedini dom, planetu Zemlju. A znamo da drugu nemamo. Sečemo njene šume, zagrevamo joj atmosferu opasnim gasovima, i posle se ljutimo na nju što nam zauzvrat šalje katastrofalne poplave koje često nastaju kao posledica globalnog zagrevanja. Ne postoje zakoni koji bi regulisali prekomernu upotrebu goriva i bacanje otpadnog materijala u reke i mora, čiju vodu koristimo. Nikad nam ne padne na pamet da treba da promenimo sebe umesto što pokušavamo da menjamo nešto što je postojalo mnogo pre nas – objašnjava Džulija.

Otkako se, pre trinaest godina, udala i postala majka, simpatična oskarovka promenila je mnoge životne navike. Lude žurke postale su prošlost, a sve je manje ima i u javnosti jer je rešila da se posveti porodici, suprugu Deniju i deci Hejzel, Finiasu i Henriju. Žive daleko od blještavih svetala velegrada i filmskih studija, na ranču u Nju Meksiku, gde gaje konje i krave. Džulija želi da njena deca odrastaju u prirodnom okruženju koje je obeležilo i njen život, da piju pravo mleko i udišu zdrav vazduh. Redovno se bavi jogom koja joj je pomogla da pronađe mir i, kako kaže, raščisti sa nekim stvarima. I dalje pažljivo bira uloge i poslove, a jedan od njih je kampanja za Lancome. No, pre nego što je prihvatila posao, čelne ljude čuvene francuske kuće upozorila je da želi da bude model koji će ženama pokazati kako se prirodno stari.

- Po današnjim holivudskim standardima, verovatno sam prilično rizikovala što nisam uradila, recimo, fejslifting. Mislim da bi bilo kakav zahvat zauvek promenio moje lice i da to više ne bih bila ja, Džulija koju znate i volite. Jer, kada ste žena u svetu šou-biznisa, odbijanje da posle četrdesete odete pod nož nije baš pametna odluka. Ne želim da budem deo poremećenog shvatanja lepote i procesa starenja – tvrdi večna zgodna žena, i sama redak dar Majke Prirode.

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +